Овако у главноме говори Фарлати ο овоме догађају, и затијем наводи текстуално сами извјештај, који je пропаганди поднесен био. Taj извјештај у српскоме пријеводу гласи:
„Пресвијетли и преосвештени Еиифаније СшефаноЬиП рођен уУнцу, селу босанском, далмашински архијеиискои грчког обреда, јест имитрополит двјеју цркава, наиме, Марче у области Ровиште, под влаш-ћу императора, које je цркве епископ Василије, и Бање босанске, подвлашћу турском, које je опет дркве епископ Исаија. Над обје те црквеЕпифаније има митрополитску власт; a епархијску власт врши уДалмацији у двјема областима: клишкој u личкој. У области клишкој зависе од њега ова мјеста: Клис, Chiunium, Plamaz, Biogradum, Цетина,Дрниш, Врлика, Сињ, Sarpium, Pontaz, Cluz, Bilay, Bonich, Mostaibech,Островица, преко ријеке Chersam, Barticevum, Serbam, Gacup, Prolagon,S. Nicolaum, S. Mariam, S. Michelem, Pescam et Dineredim. У области личкој: Книн, Скрадин, Delin, Lachisiza, Кашић, Врана, Земуник, Надин,Полесник, Ислам, оба Обровца, Corbat, Pogosich, Besilovich, Островица,a преко ријеке Крке: Стрмица, Грачац, Удбина, Novibilay, Bibelich, Gribaz,Perasich, Boduc, Radich et Boinich. - Овај предстојник Епифаније, којијеимао преко осамдесет година, одрекао се свечаном изјавом преда мном,дана 1. новембра 1648. године у селу Виру (in oppido Pontadura), у име своје и у име свију становника поменутих мјеста, шизме и свега лажногучења Грка, и обећао je у име своје и свију својих свагдашњу пос-лушност апостолскоме пријестолу. Што није могао лично поћи уРим да се по дужности поклони најсветијем оцу Инокентију X, узрокомje била велика његова старост и слабо здравље, и ради тога je послаоумјесто себе, да тај посао изврше, пречасног абата манастира Крчког(Rev. Abbatem monasterii Cherchensis) св. Михаила са два друга вјесника.
- Осим овога архијепископа и поменута два епископа, успио самобратити светој римској цркви осамдесет свештеника калуђера пароха(octoginta presbyteros calogeros parochos), и το, оца Виктора, свештеникаde Рессе, Матеја Поповића, дјакона паштровићког, и другог дјакона,рођеног кодјезера подгоричког, калуђера цетињског манастирау ЦрнојГори, и опет другог искушеника истога манастира, сина кнеза жупскога,тако исто и црногорског архимандрита Висаријона, коме je тридесетгодина, и који je исповиједио био римско вјеровање док се још у Римуучио, a послије сам хтио да то понови свечано, кад je постао епископ;осим тога, шест пароха области Жупе, и то: св. Тодора, св. Петке, св.Јована, св. Мартина, св. Николе и св. Стевана; парохе паштровићке ипарохе мајинске св. Петке и Вазнесенија; парохе црногорске св. Марије,св. Богородице, св. Госпође, св. Арханђела, села Кроћани код Будве, св.Марије у Његушима, св. Николе у Котору, св. Димитрија код Котора, св.Јована у Сничу, св. Луке, св. Ђорђа, св. Арханђела Lupizae св. Духа, св.Марије у Луштици, и св. Јована Златоуста, и још Ђорђа, протопрез-витера све Луштице. Додај овим свима још пароха многих села (ра.rochum multarum villarum) у области или санџакату личком, a тако-ђе и пароха (parochum) клишког санџаката, и многе друге"
u pokornost Republici.«
