Dozvolite mi da ovu tuznu pricu cu da zapocnem detljima o osobi koja nas je obmanula i povredila do nezamislivih granica. Razlog za ovakav pocetak je zelja da sprecim da se ovako nesto ponovi i da svima bude jasno stavljeno do znanja da se ne ulaze u ni u kakve poslove sa doticnom osobom.
Ime i prezime trgovca: Viktor Polgar
Naziv odgajivacnice: Gratis Et Franco (registrovana odgajivacnica od strane Kinoloskog drustva Srbije)
Adresa: Vojvodjanskih brigada 6, Senta
Br. telefona: 062/656764 i 064/0281725
E-mail adresa:
gratisetfranco@gmail.com
Website:
http://www.puppies-land.com
Dakle,
Moja porodica i ja smo ostali bez clana porodice pocetkom septembra 2011, psa avlijanera koji se bio nas prijatelj 16 godina. Na moje insistiranje, odlucili smo da nasu porodicu ponovo prosirimo i na osnovu dobrog iskustva nase prijateljice smo se odlucili da nabavimo patuljastog jazavicara.
Vodjeni neiskustvom, jer kao sto sam naglasila nas predhodni pas je bio avlijaner nadjen na Zlatiboru i doveden u nas dom tj. nikada nismo kupovali psa, potragu za novim prijateljem smo zapoceli pretragom na internetu. Preko jednog oglasa na site-u
http://www.puppies-land.com, dosli smo do broja osobe u pitanju i pozvali ga. On je rekao da je sve pse koje je oglasavao i prodao, ali se ponudio da se raspita kod svojih prijatelja te nam je rekao da mu posaljemo mail u kome treba da navedemo kakvog psa zelimo. Poslusali smo ga i poslali sledeci mail:
„Postovani, Mi smo vas sada kontaktirali. Zeleli bismo zenku kratkodlakog patuljastog jazavicara, po mogucnosti jelenje boje. Molimo Vas da se raspitate kod Vasih prijatelja. Bili bismo vam jako zahvalni. S postovanjem”
Na ovaj mail smo dobili odgovor da se pronasao psa kod svog kolege, ali da je u pitanju stene sampiona i da je cena 400-450E, sto nama naravno nije odgovaralo. Zahvalili smo mu se na utrosenom trudu i nismo molili za dalju pomoc. Nakon par sati primili smo novi mail sa sledecim tekstom:
“Sad sam zvao još jednu kolegu u madjarskoj, ima štence, ali su bez rodovnika, i cena je 180 eura. Čekam da mi pošalje slike, štenaca, jer je još na poslu, javite mi se da li vam ova cena odgovara za patuljastu žutu ženkicu, i može da se dostavi izabrano kuče do vas po ceni 200 eura. Putni trošak mi je 20 eura da vam dostavim kuče. Pozdrav, Viktor”
Naravno mi smo bili presrecni sto nam je nasao psa. Sto se cene tice, mi smo bili svesni da su psi u Madjarskoj skuplji nego u Srbiji, tako da cenu nismo preispitivali. U telefonskom razgovoru koji je usledio, doticni je rekao da je pas star 9 nedelja, da ima zdravstvenu knjizicu, da je osiscen od parazita, da ce nam ON licno dati garanciju za psa jer su to njegovi prijatelji i objasnio nam je kasnije putem maila da pas nema rodovnik jer roditelji nisu vodjeni na izlozbu ali da su iz odlicnog legla. Citiram:
“Roditelji su sa rodovnikom ali nisu nikad izvedeni na izložbu, i nisu dobili uzgojnu dozvolu, i tako njihovim štencima ne može da se vadi rodovnik. Razlika je samo to da psi koji emaju rodovnik, ne mogu da učestvuju na izložbama, a kvalitet je isti, nekad i bolji nego onima koji su sa rodovnikom. To je samo papirizacija, i od te cene žive konološka društva i savezi”
Cak nam je poslao i fotografije naseg buduceg psa, druga dva psa iz legla i fotografije roditelja.
Zazina mama:
http://i1109.photobucket.com/albums/h434/TheDutchess87/213740d-lightbox.jpg
Zazin tata:
http://i1109.photobucket.com/albums/h434/TheDutchess87/213740b-lightbox.jpg
Zaza i sestra:
http://i1109.photobucket.com/albums/h434/TheDutchess87/213740c-lightbox.jpg
Zazin brat:
http://i1109.photobucket.com/albums/h434/TheDutchess87/213740a-lightbox.jpg
Za par dana (petak) on nam je javio da ide u Sloveniju da odnese jednog svog psa i da ce u povratku svratiti u Nadjkanjizu u Madjarskoj, mesto gde ce pokupiti naseg psa i da ce nam je to vece dostaviti. Cak nas je i to vece zvao da ce kasniti jer je guzva na Madjarskoj granici (ovo ce biti bitno za kasniji tok price).
I to vece pas je stigao. Moja mama i ja smo je docekale, naravno odmah smo se zaljubile u psa. Istina primetile smo da je pas veci nego sto smo ocekivale za patuljastog jazavicara od 9 nedelja, ali tu smo vec bile obe vodjene srcem a ne razumom. Najveca greska koju smo napravile je sto smo presle preko cinjenice da NEMA obecanu zdravstvenu knjizicu. Tu smo trebale odmah da je vratimo i da mu ne damo novac. Nazalost nismo, nego smo se zadovoljile praznom ampulom od vakcine koja joj je navodno data. Samo nam je rekao da je ovdedemo kod veterinara jer za 1-2 nedelje treba da primi sledecu vakcinu. Cak je slikao mene i psa jer su navodno bivsi vlasnici psa zeleli da vide ko su joj nove gazde.
Pas je preuzet i Viktor je otisao. Kroz 5 minuta smo primile poziv gde mi je on cak rekao i datum rodjenja psa. Nas pas, sada vec imenovan – Zaza, je stigla kuci, lepo jela, igrala se sa nama i otisla na spavanje.
U 4 sata ujutru drama pocinje. Pas pocnije da povraca i da ima dijareju. U 10 sati ujutru smo krenuli kod veterinara a tada smo primetili i krv u njenoj stolici. Naravno, veterinar konstatuje prisustvo parvovirusa i stenecaka i daje male sanse za prezivljavanje. Viktor je odmah pozvan, i posto je on iz Sente a mi iz Subotice rekao je da ce doci sutra (nedelja) i pokupiti psa. Trazili smo putem poruke da nam posalje i broj telefona svog prijatelja iz Madjarske, ali nikada odgovor nismo dobili. Veterinar je odlucio da je ipak stavi na infuziju cisto da bi pas sutra docekao Viktora.
Naravno mi smo bili ogorceni i tuzni. Ja sam ceo da preplakala.
Sutradan ujutru pozvali smo veterinara i receno nam je da je pas vrlo pozitivno reagovao na terapiju. Tu smo se culi i sa Vikotorom i dogovirili smo se da cemo probati da spasimo psa, a da ce Viktor snositi sve troskove lecenja.
Sada su nastupile besane noci, svakodnevno odvodjenje kod veterinara, briga ali za nedelju dana veterinar je potvrdio da se Zaza izvukla. Viktor Polgar je svakodnevno obavestavan o stanju. Konacno dosao je racun na naplatu – 7,940.00 dinara i Viktor nikada nije sporio da ce da ga plati jer su navodno ti njegovi prijatelji iz Madjarske od kojih je pas donesen prihvartili da plate troskove lecenja.
U medjuvremenu, mi smo ponovo poceli da sumnjamo da li je ona zaista patuljasti jazavicar. Pozvali smo Viktora i kada smo mu postavili to pitanje, on je odmah rekao da ona ipak nema 9 nedelja nego 3 meseca da bi prikrio cinjenicu da nije patuljasta.
Pre par dana, mi smo primetili da pas stenje i da je nesto muci. Odveli smo je kod veterinara i konstovan je gastritis, kao direktna posledica prelezane bolesti. U usputnom razgovoru, veterinar nam je predocio da nas pas nikako nije patuljasti vec obican jazavicar sudeci po velicini.
Naravno, odmah sam pozvala Viktora. Bila sam pocascena za par „lepih“ reci tipa: „Boli me k... za vaseg psa“. Takodje mi je rekao kako taj njegov prijatelj nece da mu plati za lecenje, kako je on samo malo bedno zaradio od dostave naseg psa, kako smo MI OD NJEGA trazili da nam nabavi psa, kako ga ne zanima sto pas ima gastritis i da on nema nameru da placa troskove lecenja za gastritis iako je to direktno povezano sa predhodom bolescu, da se ja obratim osobi od koje je on nabavio psa... I naravno, spustio mi je slusalicu.
Ja sam mu potom poslala poruku i zahtevala br telefona prvobitnog vlasinika. Za par minuta sam dobila odgovor i usledio je i poziv. Viktor smirio i poceo da govori kako je on samo zeleo najbolje, da malo i on zaradi a da je sve ovako proslo, da su cak i njegova 4 psa koja su bila u kolima sa Zazom i da su uginula od iste zaraze i kako je njegova steta preko 1000E. Tu je nesto spomenuo da je njegov „prijatelj“ iz Kaca, ali tu jos nista nismo shvatili.
Otvorila sam poruku. Broj mobilnog is Srbije – hmm pa nije on iz Madjarske? Okrenula sam broj i imala sam sta da saznam:
1. Osoba (ne zelim da imenujem osobu – nazovimo ga X) koja je prodala psa Vikotoru je iz Kaca, nasli su se u Srbobranu - dokle je Viktor isao sa lazima kada nas je cak zvao sa granice (!?!) da ce kasniti
2. X je vrlo jasno rekao Vikotoru da pas NIJE patuljasti
3. X je vrlo jasno rekao Vikotru da je pas osiscen od parazita, ali da nije vakcinisan i da treba to da se obavi
4. X nikada pre nije upoznao Viktora
5. Pas je placen nekoliko hiljada dinara (verujem da citaoci znaju koliko kosta jedan pas koji nema rodvnik kao ni roditelji).
Za sada ishod ovoga se ne zna. Od Viktora se trazi da nam vrati sve pare (200E) i da plati sve troskove lecenja. U suprotnom, mi cemo se potruditi da za ovo svi saznaju, bice prijavljen Kinoloskom Savezu Vojvodine i Srbije i ova prica ce osvanuti na svim forumima vezanim za pse.
Pripretili smo Vikortu sudom. Nova taktika je da se ne javlja… A danas smo otkrili I sledece... Secate se one fotografije koju je slikao da bi poslao vlasnicima? Ovo je navodno moja preporuka na njegovom website-u
http://www.puppies-land.com. Da li verujete dokle je otisao? Evo i dokaza:
http://i1109.photobucket.com/albums/h434/TheDutchess87/Untitled.png
Mislim da je nepotrebno da opisujem kako se moja porodica i ja osecamo. Sada znamo da se pas ovako ne kupuje, ali mislim da cemo se sloziti da je nas jedini greh preveliko poverenje u ljude, dok je Viktorovih grehova nebrojeno puno.
)
Evo za sat vremena krećem u odgajivačnicu, popričaću sa ljudima, videti šta, kako... Nadam se da neće biti problema. Uglavnom javiću šta je bilo. Pozdrav! 
Odlučili smo da uzmemo kuče kada stignu papiri, da se ne bi tripovali bezveze. Dali smo kaparu od 50e, valjda je to O. K. Mislim neće nas valjda ispaliti s obzirom da smo bili u odgajivačnici 
