Potom reče Bog : neka budu videla na svodu nebeskom , da dele dan i noć , da budu znaci vremenima i danima i godinama ; I neka svetle na svodu nebeskom , da obasjavaju Zemlju . I bi tako . I stvori Bog dva videla velika : videlo veće da upravlja danom , i videlo manje da upravlja noću i zvezde . I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju Zemlju i da upravljaju danom i noću , i da dele svetlost tame . I vide Bog da je dobro . I bi veče i bi jutro , dan četvrti . ( 1 Mojsije 1. 14-19 )
Kada bi čovek uspeo da napravi letelicu koja bi se kretala približno brzini svetlosti bio bi u prilici da upozna svemir i njegove tajne . Mogao bi, na primer da odleti do nama najbližeg sistema Proksima Centauri , da izvidi da li ima života i planeta za naseljavanje.
Nama najbliže sunce , Proksima Centauri , udaljeno je od nas 40 biliona kilometara ( broj sa 12 nula ) . Svemirskoj sondi bi bilo potrebno stotine hiljada godina da savlada tu razdaljinu . Zbog kratkgog ljudskog veka taj put je za čoveka za sada neizvodljiv . Čak i kada bi uspeli da napravimo atomsku raketu ona bi se kretala 200km/s i takvom brzinom bi do Proksime stigla za 6666 godina . Iako su naučnici daleko od dostizanja brzine svetlosti , oni ne gube nadu da će tehnički napredak jednog dana uspeti da savlada beskrajne daljine . Možda to izgleda kao naučna fantastika , ali ni generacije pre nas nisu mogle ni da zamisle da će brzina aviona za 80 godina porasti za čitavih 400.000% .
Da bi čovek leteo kroz svemir treba da savlada tri osnovna problema: treba da sagradi brod koji bi razvijao brzinu svetlosti , treba da fizički savlada ubrzanja i brzinu i nezamislive daljine . Kada bi uspeo da dostigne te tehnološke momente , svi problemi ne bi bili rešeni . Trebalo bi , zatim, savladati i gravitaciju koja bi nastala . Ako bi svemirski brod dosegao polovinu brzine svetlosti , njegova masa bi se povećala za 15%. Kada je masa veća , potrebna je i veća energija . Kada bi kojim slučajem brod dostigao brzinu svetlosti , njegova masa bi težila beskonačnoj . Drugim rečima, da bi brod postigao brzinu svetlosti potrebna mu je beskonačno velika energija . U tom slučaju, brod sa beskonačno velikom masom bi proizveo totalnu gravitaciju . Jednostavno rečeno sve u svemiru bi navukao na sebe . Čitav kosmos , kažu fizičari , bi se pretvorio u crnu rupu . Galaksije, zvezde, planete , sve što se nalazi u svemiru bi se slilo u svojevrsno stanje nazvano singularitet . U njemu bi sve mere bile beznačajne jer ne bi bilo ni pravog vremena ni pravog prostora...
Neke od zanimljivosti svemira :
-Najbliža galaksija
Patuljasta Sagittarius galaksija je najbliža Mlečnom putu . Prostire se na udaljenosti od 80.000 svetlosnih godina od Sunca i na 52.000 svetlosnih godina od Mlečnog puta . Sledeća najbliža galaksija je Veliki Magelanov Oblak udaljen 170.000 svetlosnih godina .
-Najdalji objekat vidljiv golim okom
Za divno čudo to je jedna galaksija i to Andromeda ( u Mezijerovom katalogu M31) . Nalazi se na udaljenosti od 2,3 miliona svetlosnih godina.
-Najsvetlija galaksija na nebu
To je Veliki Magelanov Oblak . Nalazi se u sazvežđu Doradus i nije vidljiv sa severne polulopte . Druga po redu je Mali Magelanov Oblak , koja zajedno sa Velikim Oblakom čini jednu vrstu pratioca Mlečnom putu .
-Najvidljiviji izvor X-zraka
Stalan izvor X-zraka na nebu , prvi otkriven i poznat pod imenom Škorpion X-1 . Otkriven je 1962. godine .
-Najvidljiviji radio izvor
Pored nama poznatog Sunca postoji još jedan poznati radio izvor a to je Cassiopeia A . To je ostatak supernove star oko 300 godina . Najjači izvor radio zraka je udaljen od nas 750 miliona svetlosnih godina i zove se Cygnus A.
-Najudaljenija galaksija
Udaljenost galaksije je moguće izračunati ako ima vidljiv crveni spektar . Napredovanja u tehnologiji čine da rekord bude ubrzo oboren u otkrivanju udaljene galaksije , pa je tako 1996.godine u Keck Observatoriji otkrivena galaksija u sazvežđu Device . Udaljena je 14 milijardi svetlosnih godina .
-Najsvetliji kvazar
Najsvetliji i prvo koji je otkriven i identifikovan kao kvazi-zvezdani objekat . U trećem Kembridž katalogu se nalazi pod šifrom 3C 273 .
-Najudaljeniji kvazar
Kvazari su najmoćniji izvori energije u svemiru i tako svetli da mogu biti viđeni na velikim udaljenostima . Najudaljeniji kvazar je mogao biti primećen u početku stvaranja svemira kada je i energija bila maksimalna , za sada ih nije moguće identifikovati , ali se zna za njihovo postojanje .
-Najmasivnija crna rupa
Najmasivnije crne rupe se nalaze u centrima galaksija . Tamo gde ima najviše uslova za sažimanje mase , a to je u gigantskoj galaksiji M87 u skupu Device . Ono što je otkrio Hubble je da ima masu 3 milijarde puta veću od mase Sunca .
Kada bi čovek uspeo da napravi letelicu koja bi se kretala približno brzini svetlosti bio bi u prilici da upozna svemir i njegove tajne . Mogao bi, na primer da odleti do nama najbližeg sistema Proksima Centauri , da izvidi da li ima života i planeta za naseljavanje.
Nama najbliže sunce , Proksima Centauri , udaljeno je od nas 40 biliona kilometara ( broj sa 12 nula ) . Svemirskoj sondi bi bilo potrebno stotine hiljada godina da savlada tu razdaljinu . Zbog kratkgog ljudskog veka taj put je za čoveka za sada neizvodljiv . Čak i kada bi uspeli da napravimo atomsku raketu ona bi se kretala 200km/s i takvom brzinom bi do Proksime stigla za 6666 godina . Iako su naučnici daleko od dostizanja brzine svetlosti , oni ne gube nadu da će tehnički napredak jednog dana uspeti da savlada beskrajne daljine . Možda to izgleda kao naučna fantastika , ali ni generacije pre nas nisu mogle ni da zamisle da će brzina aviona za 80 godina porasti za čitavih 400.000% .
Da bi čovek leteo kroz svemir treba da savlada tri osnovna problema: treba da sagradi brod koji bi razvijao brzinu svetlosti , treba da fizički savlada ubrzanja i brzinu i nezamislive daljine . Kada bi uspeo da dostigne te tehnološke momente , svi problemi ne bi bili rešeni . Trebalo bi , zatim, savladati i gravitaciju koja bi nastala . Ako bi svemirski brod dosegao polovinu brzine svetlosti , njegova masa bi se povećala za 15%. Kada je masa veća , potrebna je i veća energija . Kada bi kojim slučajem brod dostigao brzinu svetlosti , njegova masa bi težila beskonačnoj . Drugim rečima, da bi brod postigao brzinu svetlosti potrebna mu je beskonačno velika energija . U tom slučaju, brod sa beskonačno velikom masom bi proizveo totalnu gravitaciju . Jednostavno rečeno sve u svemiru bi navukao na sebe . Čitav kosmos , kažu fizičari , bi se pretvorio u crnu rupu . Galaksije, zvezde, planete , sve što se nalazi u svemiru bi se slilo u svojevrsno stanje nazvano singularitet . U njemu bi sve mere bile beznačajne jer ne bi bilo ni pravog vremena ni pravog prostora...
Neke od zanimljivosti svemira :
-Najbliža galaksija
Patuljasta Sagittarius galaksija je najbliža Mlečnom putu . Prostire se na udaljenosti od 80.000 svetlosnih godina od Sunca i na 52.000 svetlosnih godina od Mlečnog puta . Sledeća najbliža galaksija je Veliki Magelanov Oblak udaljen 170.000 svetlosnih godina .
-Najdalji objekat vidljiv golim okom
Za divno čudo to je jedna galaksija i to Andromeda ( u Mezijerovom katalogu M31) . Nalazi se na udaljenosti od 2,3 miliona svetlosnih godina.
-Najsvetlija galaksija na nebu
To je Veliki Magelanov Oblak . Nalazi se u sazvežđu Doradus i nije vidljiv sa severne polulopte . Druga po redu je Mali Magelanov Oblak , koja zajedno sa Velikim Oblakom čini jednu vrstu pratioca Mlečnom putu .
-Najvidljiviji izvor X-zraka
Stalan izvor X-zraka na nebu , prvi otkriven i poznat pod imenom Škorpion X-1 . Otkriven je 1962. godine .
-Najvidljiviji radio izvor
Pored nama poznatog Sunca postoji još jedan poznati radio izvor a to je Cassiopeia A . To je ostatak supernove star oko 300 godina . Najjači izvor radio zraka je udaljen od nas 750 miliona svetlosnih godina i zove se Cygnus A.
-Najudaljenija galaksija
Udaljenost galaksije je moguće izračunati ako ima vidljiv crveni spektar . Napredovanja u tehnologiji čine da rekord bude ubrzo oboren u otkrivanju udaljene galaksije , pa je tako 1996.godine u Keck Observatoriji otkrivena galaksija u sazvežđu Device . Udaljena je 14 milijardi svetlosnih godina .
-Najsvetliji kvazar
Najsvetliji i prvo koji je otkriven i identifikovan kao kvazi-zvezdani objekat . U trećem Kembridž katalogu se nalazi pod šifrom 3C 273 .
-Najudaljeniji kvazar
Kvazari su najmoćniji izvori energije u svemiru i tako svetli da mogu biti viđeni na velikim udaljenostima . Najudaljeniji kvazar je mogao biti primećen u početku stvaranja svemira kada je i energija bila maksimalna , za sada ih nije moguće identifikovati , ali se zna za njihovo postojanje .
-Najmasivnija crna rupa
Najmasivnije crne rupe se nalaze u centrima galaksija . Tamo gde ima najviše uslova za sažimanje mase , a to je u gigantskoj galaksiji M87 u skupu Device . Ono što je otkrio Hubble je da ima masu 3 milijarde puta veću od mase Sunca .
