Све

Не дам ти да не живиш
Не дам ти да се одрекнеш себе
Не дам ти да не верујеш себи
Не дам ти да не будеш Ти

Ти си Посебна
Изнад мене и изнад свих
И ја не могу да прихватим
да то поричеш
данас за увек

Зато ти не дам да не живиш
и
нудим ти себе целог
као јастук за спавање
или за плакање
нудим моје наручје
да те чува од од свега
нудим ти моје усне
да ти причају о лепотама света

Ма, нудим ти све
не треба мени ништа
ако теби не може да послужи
кад су ноћи најцрње,
а дани без сунца.

Нудим ти све
 
Znaš, samo bacih pogled da vidim šta ima pre nego podjem kući.....videh da si postavio pesmu...e, pa nisam mogla poći dok ne pročitam. Svaka čast i laku noć
 
Dijenek;bt124768:
Хвала...
Није нека успела али је искрена као и остале...

Mislim da je najvažnija iskrenost pisanja i ideja koju pesma nosi.....a to mi se kod tvojih pesama dopada....imaju svrhu proisteklu iz priče....i iskrenost.
Raspričah se......laku noć......sad stvarno odoh
 
Srećnica ...:aha:
I Posebna je kažeš ?!
Volim pesme u prozi, volela
bih da naučim,
a neznam kako i gde,
eto razloga što nisam posebna
i neznam baš Sve.

Hvala Deni ( ako smem tako da te zovem)
za ugodjaj dok sam čitala Sve uz prvu jutarnju kafu:zpozdrav:
 
Јесте, Посебна је...
Ја се не задржавам поред другачијих жена.
И све јој је моје на располагању.

Песме у прози су лакше за писање од песама у рими... Или се мени тако чини...

Хвала, Мари, за читање...

И, да...

Можеш да ме зовеш како желиш...
Мада, морам да признам, да ми ник овако нико није скратио...
 
Lepa pesma... Nemoj da se ljutiš, inspirisana njom ti pišem:

Grgolje ti reke u
venama, pesniče, i svaka
kap nosi lavu ka bezdranu
nežnosti, vremenu
poverene.
Kad setan,
pod trešnju
staru kvrgavu granu odložiš,
škrtoj zemlji na dar,
u krošnji, ipak, klikti svetlost
i zru zrnca trajanja.
U zimska jutra,
nespokojan,
tajne postojanja odgonetneš
i u sneg uranjaš
mršave blede ruke,
još tople od sna;
svestan da uzalud mesečinu
dnevnim svetlom
razgoniš.
 

Back
Top