Sve sfere života-Daniel Sprick

[Neprilagođena]

https://www.widewalls.ch/artists/daniel-sprick
https://www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com/2014/06/Daniel-Sprick.html

Američki slikar Danijel Sprik rođen je u Litl Roku u Arkanzasu i studirao je na Školi umetnosti Ramon Froman,
Nacionalnoj akademiji za dizajn u Njujorku, kao i na Univerzitetu Severni Kolorado gde je diplomirao 1978.
Životna ljubav Daniela Spricka prema crtanju i tehničkom majstorstvu slikanja počela u dobi od četiri godine.
Predstavlja ga Galerija 1261 u Denveru, SAD.
Gde Sprik živi i radi.

Sprick bez napora kombinuje arhaične kvalitete ovih ranih slikara
sa elementima moderne kulture da bi stvorio opipljive, ali nadrealne vizije.
Iako je Sprik posvećen skrupuloznom predstavljanju svakodnevnih predmeta,
on nalazi mnogo toga što se može otkriti u pojmovima mrtve prirode i enterijera.

Sprikovi ultra realistični prikazi obuhvataju neku vrstu kosmičke vizije;
dok slika nastanjene, iako veoma tihe, enterijere prožete baroknim osećajem svetlosti.

 

[Neprilagođena]

On se igra sa tenzijama između konvencionalnog i eksperimentalnog, unutrašnjeg i spoljašnjeg
čvrstoće i erozije, i doslovnog suprotstavljenog nadrealnim...
slike Danijela Sprika održavaju i razvijaju stare dijaloge koji se odnose na umetnost, život i izgled stvarnosti.
Iako Sprick koristi tradicionalne tehnike, njegove ideje su potpuno savremene,
jer stvara scenarije ispunjene suptilnom ironijom.

Zaintrigiran okolinom svog studija, Sprick ne mora da putuje daleko da bi pronašao svoju slikarsku muzu;
on traži znake transcendencije u svakodnevnom iskustvu.

"Historia magistra vitae est. "
Istorija je učiteljica života.
Daniel Sprick jednostavno ne može da se odvoji od istorije umetnosti.
Toliko velikih umetnika je živelo, a toliko ih živi i danas, i u svima njima on nalazi inspiraciju.
Ovi velikani su gurnuli razumevanje umetnosti preko granica, a Danijel želi da gura isto tako snažno,
da dosegne nove visine, da istražuje još dalje. Ali, ova vrsta inspiracije ima svoju cenu.

" Toliko ljudi u 20. veku je jednostavno slomljeno težinom istorije,
činjenicom da je toliko veličanstvenih ostvareno, a kada se jednom oslobodiš tog straha,
misli da si nedostojan, tek onda možeš i sam postati veliki.
Istorija nije završena, i mi ne možemo samo da pariramo tim velikim delima prošlosti,
mi smo više nego u stanju da ih nadmašimo, da stvorimo nešto novo, nešto izuzetno."

​

 

[Neprilagođena]

Za Spricka, severna i italijanska renesansa su periodi nastajanja nekih od njegovih omiljenih umetničkih dela.
Počevši od 1400-ih, pa do radova Hansa Holbajna i Vermera.
Kada je reč o dubini i iskrenosti, i barokno i renesansno slikarstvo postalo je standard za umetnika.
Ideja da radi bez ograničenja u radu potrebnom za završetak dela mu je privlačna.
Takođe, voli prirodnjačku školu koja je bila aktivna u 19. veku, posebno Paskala Dagnana-Buverea i Žila Diprea.
U stvari, Sprikovo delo mnogo više liči na komade iz 19. veka nego na renesansne,
Ali ono čemu on zapravo teži jeste savremeno vreme.
On nastoji da uhvati senzibilitet našeg vremena i kako predmeti i ljudi izgledaju danas.

​

​

 

[Neprilagođena]

Proces počinje crtanjem tačne siluete.
Ako pitate umetnika šta je najformalnija briga dok slika, on će vam reći da je to dobar crtež.
To ne mora da znači tačno tačno, iako teži preciznosti, ali ne uspeva da je postigne u potpunosti.
A ti sićušni neuspesi stvaraju prilike i prostor za određenu ekspresivnost,
što je glavni razlog zašto se umetnošću vredi baviti.

Tehnički besprekorno slikarstvo, koje je beživotno, nema smisla.
Izraz je cela svrha, jer Sprick želi da izrazi nivo osećanja i emocija
koji imaju neko značenje za druge, a ne samo za njega.

Inače nikome ne bi pokazao nijedan svoj komad.
Ako slika portret, namerno će ostaviti oblast oko glave u belom,
jer je pozadina kompozicioni element.
Kasnije, kada se farba bude nanosila, ti beli delovi će biti ofarbani
kombinacijom titanijum belog u bledo žuto,
stvarajući toplu belu koja sija kao nijedna druga boja.
To je postala konstanta u njegovom radu, i tera umetnika
da razmišlja o svedočenjima ljudi koji su iskusili situacije bliske smrti
i jednoj stvari koja im je svima bila zajednička
– a to je belo svetlo koje su videli.

​

 

[Neprilagođena]

Sprick je zainteresovan za sve sfere života,
Neki za koje se smatra da su konvencionalno lepi, drugi koji nisu,
svako između, mrtva priroda, sve što radi, trudi se da bude interesantnije ...
Kompozicije se ponavljaju, ali lica su različita,
a činjenica da se tako dramatično razlikuju nadoknađuje tu repetitivnost.

On smatra da je njegov rad sličan onome što radi romanopisac,
a ljudi koje slika su zadovoljni kako ispadaju, ili su nezadovoljni.
Umetnik menja svoje subjekte na način koji čak i on ne može da objasni,
jer njihov sopstveni narativ može biti, i jeste, zamenjen nizom različitih priča.
Nada se da će gledalac videti delić ljudskosti, ali i deo sebe kako posmatra slike.

 

[Neprilagođena]

Sprikova opsesija umetnošću je možda počela sa četiri godine, ali kako on priznaje,
nije znao kako da bude profesionalni umetnik sve do sredine dvadesetih.
Čak je mislio da je kasno za njega- da sebi iskuje ime i da bude zapamćen.

Sada stvara sa intenzitetom i radošću, sa ciljem da nadmaši
legende koje su živele i slikale pre njega.
Svaki znak transcendencije u bilo kom od dana je više nego dobrodošao,
ali ipak se drži realističke tradicije.

 

[Neprilagođena]

Daniel Sprick

 

[Poli46]

Daniel Sprick

 

[Neprilagođena]

Daniel Sprick