SVE O PIVU

[Nina]

Definicija piva: piće umerene količine alkohola, nastalo fermentacijom šećera koji se u najvećoj meri dobija kuvanjem posebno odabranih vrsta žitarica, najčešće ječmenog slada uz dodatak hmelja kao začina.

POREKLO PIVA

Postoji legenda koja govori i o tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Prema mišljenju nekih naučnika, pivo je uticalo na prekid nomadskog života ljudi. Otkrićem piva, bilo je potrebno da se gaji žito, što ne bi bilo moguće uz neprekidne seobe. Ovi događaji se vezuju za same početke ljudske vrste. Pivo je alkoholno piće koje je poznato čovečanstvu kroz milenijume. Prema nekolicini arheoloških istraživanja u iskopinama drevnog Vavilona, 7000. god. pre nove ere, pronađeni su određeni zapisi koji kazuju o pravljenju ove dragocene tečnosti. Pretpostavlja se da su pravili 16 različitih vrsta piva, a za njegovo pravljenje koristili su pšenicu i šećer dobijen od ječma. Razvoj poljoprivrede, označio je početak ere pravljenja piva. Njima je pivo služilo kaoosveženje, ali i kao lek. Posle Sumeraca, tradicija pravljenja piva proširila se na Egipat. Egipatski faraoni ovim pićem čašćavali su radnike koji su naporno radili na izgradnji njihovi piramida. Posle egipćana svi ostali narodi su počeli da proizvode pivo. Znamo da su Kelti pravili pivo od ječma i pšenice 2000. godine pre nove ere. Kako je civilizacija napredovala tako je napredovala i tehnologija njegovog pravljenja. Takođe, i sastojci su se vremenom menjali. Tokom srednjeg veka za pravljenje ovog alkohola bili su zaduženi kaluđeri u manastirima. 19. vek doneo je revoluciju u pravljenju piva, otkriven je hmelj, i odmah je postao jedan od glavnih sastojaka u pivu. Pravljenje piva je bio kućni posao, kojim su se često bavile žene uz pravljenje hleba. Prve gradske pivare su često zapošljavale žene da bi nadgledale recepte kao i samo kuvanje. Prokletstvo starih pivara je bila oksidacija. U kontaktu sa vazduhom alkohol iz slatkog, opojnog ekstrakta žitarica se brzo pretvara u aldehide i organske kiseline, kiselog ukusa koji izaziva mučninu. Pivari su vekovima pokušavali da odlože ovaj proces koristeći biljne mešavine nazvane Grut, takodje poznate i kao Gruut i Gruit. Neki trgovci biljnim mešavinama, poput onih u srednjovekovnom Buržu, postali su izuzetno bogati, pripisujući čak svojim proizvodima lekovita i afrodizijačka svojstva, iako je od tih preparata bilo malo koristi. Hmelj su vekovima koristili drevni apotekari da bi dali aromatičnu gorčinu svojim lekovima, a korišćen je i u pivarstvu. Hmelj sadrži antioksidante koji usporavaju kiseljenje i antiseptički deluju na gljivične i druge infekcije, tako da je hmelj postao idealan lek za majstore piva i njegova upotreba je počela da se širi Evropom, počevši od Bohemije između 11. i 14. veka. Do 1900. pivske kompanije su preuzele svet, kapacitetom proizvodnje i raznolikošću ponude učinile su ono što nikada ranije nije bilo moguće.

PROIZVODNJA PIVA

Pivo nastaje alkoholnih vrenjem ječmenog slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Ječmeni slad je najznačajniji sastojak piva, i on daje osnovne osobine piva: boju, ukus, jačinu i gustinu pivu. Ječam se potapa u vodu i stoji u njoj dok ne proklija. Kada proklija ječam se pretvara u slad, koja sadrži ogromnu količinu šećera. Kada se ječam preprži ima izgled prepržene kafe. Tokom procesa prženja formira se boja i ukus slada. Od dužine prženja slada zavisi da li će pivo imati zlatnu boju ili crnu. Drugi važan sastojak piva je hmelj. Od njega pivo dobija specifičan ukus i miris, a on služi kao i prirodni konzervans. Danas je poznato preko 100 različitih vrsta hmelja. Najbolja piva se prave od hmelja „Noble“ i njegova cena je 20 puta veća, nego cena prosečnog hmelja. Pivski kvasac je treći važan sadržaj ovog alkohola. Njime se određuje vrsta piva. Kvasac je direktno odgovoran za stvaranje alkohola u pivu. On iz piva uzima šećer, potom ga pretvara u alkohol i stvara ugljen-dioksid, to jest stvara prirodno gaziranje piva. Pivski kvasac u sebi sadrži vitamin B. Poslednji važan sastojak u pivu je voda, koja u pivu služi kao rastvarač. Supstance koje se nalaze u vodi utiču na određivanje reakcije tokom vrenja. Voda ima najveći uticaj na miris piva. Danas se vrlo često jedan deo ječmenog slada zamenjuje nekim drugim žitaricama, kao što su kukuruz, pšenica, pirinač i dr. Oni se koriste kako bi se dobilo jeftinije pivo.

 

[Nina]

PODELA PIVA

Postoje mnogobrojne podele piva, neke od njih su: podela prema polaznim sirovinama, podela prema udelu ekstrakta, prema sadržaju alkohola, prema boji...

Generalno, sva piva se mogu podeliti na:

• Lagere i

• Ejlove.

Kod ejlova pivski kvasac deluje na vrhu i vrenje se odigrava na višim temperaturama. Dok kod lagera kvasac deluje na dnu, a vrenje se odigrava na nižim temperaturama. 90% čitave proizvodnje piva u svetu pripada grupi lagera.

Podela piva prema polaznim sirovinama je na:

• Kukuruzno pivo,

• Pšenično pivo – takozvana bela piva,

• Raženo pivo.

Podela piva prema udelu ekstrata u njima je na:

• Laka piva – sadrže od 6 - 9% ekstrata,

• Standardna piva - sadrže od 10 - 12% ekstrata (stona piva),

• Specijalna piva - sadrže od 12,5 – 14% ekstrata (puna piva),

• Jaka piva - sadrže od 18 - 20% ekstrata,

• Ječmena piva - sadrže od 20 - 26 % ekstrata.

Prema sadržaju alkohola, piva se mogu podeliti na:

• Bezalkoholna piva sadrže oko 0,5 % alkohola,

• Laka piva sadrže oko 3,5 % alkohola,

• Standardna piva sadrže od 3,5% do 5% alkohola,

• Jaka piva sadrže oko 5% alkohola,

• Ječmena piva sadrže oko 8% alkohola.


Prema boji piva se dele na:

• Svetla piva,

• Tamna piva, • Crna piva.

Temperatura piva Različite vrste piva, zahtevaju različite temperature čuvanja i konzumiranja kako bi se očuvao kvalitet. Sama temperatura piva utiče na ukus piva. Ukoliko je pivo hladnije, ima manjeizražen ukus i miris. Neke vrste piva se služe na sledećim temperaturama: • Pilsneri na 0 0 C, • Lageri na temperaturama od 5 0 C do 9 0 C, • Ejlovi na temperaturama koje se kreću između 7 0 C i 11 0 C, • Stouti na temperaturama od 8 0 C do 13 0 C,

• Stari ejlovi se služe na sobnim temperaturama. Iz predhodnog navedenog možemo da zaključimo da je najbolje da se pivo konzumira dok je hladno. Zbog toga se pivo isključivo servira u čašama koja imaju debelo staklo, to jest u kriglama, jer one sprečavaju da ruke zagrejavaju pivo. U zavisnosti od vrste piva koje se konzumira razlikuju se krigle po debljini stakla i po obliku

 

[Nina]

ISTORIJA PIVA U SRBIJI

Pivo u Srbiji počelo je da se konzumira za vreme Turske vladavine u 15. veku. Prve male pivare nikle su na Dorćolu, za vreme Austrijske okupacije Beograda, 1718. godine. 19. vek je bio prekretnica razvoja pivarstva, i od tada ova grana prehrambene industrije neprestano se razvija. Za ovaj razvoj industrije u 19. veku zaslužan je bio knez Miloš Obrenović. Dvadeseti vek je započeo pojavom Đorđa Vajferta i njegovim zalaganjem za razvoj najmodernijih pivara u Srbiji. On je bio i osnivač Beogradske industrije piva, BIP. Poslednjih godinaproizvodnja piva u našoj zemlji značajno je poboljšana, a kapaciteti pivara zadovoljavaju potrebe potrošača u državi. Pivo u Srednjovekovnoj SrbijiPivo i pivarstvo imaju dugu tradiciju u Srba i sam proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjića o čemu svedoče jedno sačuvano pismo kralja Vladislava, Svetosavska hrisovulja, Dečanska povelja. Termini koji se u njima upotrebljavaju ukazuju da je bilo poznato dobijanje slada iz žita i ohmeljavanje, što daje potvrdu da se pivo trošilo na dvoru, manastirima i privatnim posedima.

Pivare u 18. Veku

Nakon Austro-turskog rata 1716-1718. godine, Beograd i okolina podpadaju pod austrijsku upravu, što je dovelo do planskog naseljavanja Nemaca. Nekolicina njih su bili pivarski majstori, koji ubrzo otvaraju zanatske radionice u kojima se pivo proizvodilo ručnim, manuelnim radom. Tokom sledećih godina pivo se trošilo među stanovništvom, u austrijskoj vojsci, ali i na dvoru beogradskog mitropolita.

Prve beogradske pivare u 19. Veku

Počeci ozbiljnije proizvodnje piva u Beogradu vezuju se za mlinarskog stručnjaka Jovana Vajnhapala iz Sremske Mitrovice, koji je 1839. godine otvorio malu radionicu za varenje piva na Zapadnom Vračaru. Kapacitet ove pivare je bio mali, a ceo postupak proizvodnje zasnovan na ručnom radu. Sledeće 1840. godine u beogradskom predgrađu Sava-mahala otvorena je nova ''Velika ili Kneževa pivara'', koja je nominalno bila u vlasništvu kneginje Ljubice Obrenović. Beogradski mehandžija Filip Đorđević oko 1850. godine otvara novu pivaru na uglu Cetinske i Skadarske ulice. Proizvodnja u Đorđevićevoj pivari bila je takođe ručna, a zbog malog kapaciteta prozvana je ''Malom pivarom''. Ona će 1871. godine ući u sastav novoformiranog ’’Prvog srpskog pivarskog društva.’’

Vajfertova pivara

Začetak pivarske industrijske u Beogradu vezuje se za 1872. godinu kada pančevački industri-jalac Ignjat Vajfert započinje gradnju prve parne pivare na tadašnjem ‘’Smutekovcu’’, današ-njem ‘’Mostaru’’. Ona zvanično započinje sa proizvodnjom sledeće 1873. godine pod imenom ''Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta'', koji od te godine preuzima upravu nadnjom. Tokom prvih godina rada pivara je mogla da proizvede 50.000 hl godišnje, što je u to vreme bila značajna količina. Nakon završetka rata Vajfert najvećim delom koristi ratnu odštetu da obnovi, dodatno modernizuje i transformiše pivaru u akcionarsko društvo pod nazivom 'Prva srpska parna pivara Đorđe Vajfert A.D.'' Pivara je u međuratnom periodu mogla da proizvede godišnje i do 180.000 hl piva. Od 1947. godine do 13. januara 1963. godine pivara nastavlja rad kao javno preduzeće pod imenom ''7. juli''.

Bajlonijeva pivara

Đorđevićevu ''Malu pivaru'' od ''Prvog srpskog pivarskog društva'' u potpunosti 1888. godine preuzima firma ''Ignjat Bajloni i sinovi'' i do kraja 19. veka je modernizuje i prebacuje na parni pogon. Pivara je uspešno poslovala početkom 20. veka i jedno vreme bila lider u prodaji piva u Beogradu i Srbiji. Uspešno je radila i tokom međuratnog perioda,a od 1947. do 1963. godine radi pod imenom ''Pivara Beograd''.

Beogradska industrija piva - BIP

Najznačajniji datum u novijoj istoriji BIP-a je januar 1963. godine, kada je održana zajednička sednica radničkih saveta ’’Industrije piva 7. Juli'' (Vajfertova pivara), ''Pivare Beograd'' (Bajlonijeva pivara) i preduzeća ''Bezalko'' na kojoj je došlo do udruživanja u Beogradsku industriju piva i bezalkoholnih pića – BIP. Tokom narednih godina u BIP-ovu porodicu između ostalih ulaze i Preduzeće za proizvodnju piva i slada ''Ovčar'' - Čačak, pivara ''20. oktobar'' - Sremska Mitrovica i pivara ''Toma Kostić'' iz Leskovca.

Nakon integracije BIP beleži nagli razvoj koji se kretao u dva osnovna pravca: povećavanje produktivnosti postojećih i novih industrijskih kapaciteta uz odgovarajuće proizvodne integracije i tehnološko-tehnički razvoj i širenje proizvodnog i uslužnog programa i tržišta. U decembru 1971. godine proizveden je milioniti hektolitar piva, čime je obeleženo dostignuće koje je u to vreme BIP uvrstilo u sam vrh evropskih proizvodača piva. BIP je prvi u SFRJ započeo sa točenjem piva u limenci i proizvodnjom čuvenog napitka ruski kvas. Krajem 1998. godine u skladu sa odredbama novog Zakona o klasifikaciji delatnosti, posluje kao Akcionarsko društvo ’’Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića’’ i vrlo brzo vrši svojinsku transformaciju.

Nekada je veliki broj gradova u Srbiji imao svoju fabriku piva. U Vojvodini su pored Apatina i Čelareva, pivo proizvodili i u Bečeju, Zrenjaninu, Pančevu i Vršcu, dok je ispod Save i Dunava (centralna Srbija) to rađeno i u Beogradu, Zaječaru, Valjevu, Jagodini, Nišu.

Prva pivara u Srbiji nastala je 1722. godine u Pančevu (Vojvodina) i predstavljala je najstariju pivnicu na Balkanu. Njen vlasnik bio je Abraham Kepiš, Jevrejin iz Požuna. Sredinom 19. veka pivaru je kupila porodica Vajfert.

Ostale pivare u Vojvodini su:

Prva pivara u Vršcu osnovana je u prvoj polovni XVIII veka pristizanjem grupe nemačkih doseljenika iz krajev u kojima se proizvodilo pivo.

Daleke 1745.godine se počelo sa proizvodnjom piva u Zrenjaninu. Pivarski majstor Sebastijan Krajcezen je tada u Velikom Bečkereku otvorio prvu radionicu za proizvodnju piva.

Pivara iz Bečeja je akcionarsko društvo, 60% akcija pripada manjim akcionarima, a ostatak državnim fondovima. Pivara iz Bečeja je osnovana je daleke 1754. Industrijska proizvodnja piva u ovom gradu započela je daleke 1806. godine. Pokretač industrijske proizvodnje piva bio je gospodin Nandor Gerber.

Davne 1756. osnovana je Apatinska pivara. Od 1878. godine pivara je vlasništvo Akcionarskog društva, ali registrovana na ime Josipa Amana, najkrupnijeg akcionara.

Pivaru Čelarevo osnovao je 1892. godine Lazar Dunđerski, u to vreme, jedan od najistaknutijih srpskih veleposednika, u Čelarevu, na poljoprivrednom imanju svoje porodice.

Pivara MB je najmlađa i najmodernija pivara u Vojvodini i Srbiji. Osnovana je 2003. u Novom Sadu.

Privatna pivara „Kruger i Brent“ Livijusa Laoja nastala je 1991. godine i od tada je zaštitni znak sela Ritiševo, nedaleko od Vršca.

Godine 2011. u Novom Sadu je osnovan Gastro Pub ''Camelot''. Osim ugostiteljske ponude, vlasnici su u okolini Novog Sada započeli sopstvenu proizvodnju piva, koje se može probati samo u ovom Gastro Pub-u.

 

[Maksimus95]

Oćeš na pivo mačko?

 

[Атомик™]

 

[Luda Srpska Druzina]

E bas lepo sto si otvorila, mogu dodam ovde

Osim par izuzetaka, ljudi u Srbiji generalno piju kvalitetnu vodu, a ovo posebno važi kad se uporedimo sa svetom, gde je flaširana voda postala neophodnost. Pored vode iz reka, koja se ipak prečišćava, mnoga domaćinstva mogu se podičiti time da imaju svoje duboke bunare, koji daju vrlo ukusnu i zdravu vodu.
Bez obzira na sve, najbolja voda je ona koja nam dolazi sa samih izvorišta potoka ili rečica u netaknutoj prirodi brda i planina širom naše zemlje. A među njima, jedna se posebno izdvaja.
U pitanju je voda sa izvora Paklje, najvećeg prirodnog vrela u okolini Valjeva, kojom se već više od sedam decenija napaja 80.000 stanovnika ovog divnog srpskog grada. Međutim, za blagodeti ovog vrela znalo se od davnina. Sigurno ste i vi sami osetili ukus ove zaista nenadmašne vode, a da to niste ni znali. Ali, da krenemo iz početka.
Kada je davne 1860. godine imućni trgovac Dimitrije Mitrović, poželeo da na svom imanju ispod Vidraka pokrene sopstvenu proizvodnju piva, znao je da je kvalitetna voda presudna za kvalitet ovog mnogima omiljenog penušavog napitka.
Dugo je tragao za dobrom vodom, sve dok nije otkrio onu sa vrela Paklje, okruženo zelenilom i šumom. Sproveo je cevi od vrela do svoje pivare, koju danas znamo kao Valjevsku pivaru, i počeo sa proizvodnjom piva od neprerađene izvorske vode.
Nekoliko decenija kasnije, tehnologiju proizvodnje je usavršio legendarni pivarski sručnjak iz Bavarske Jozef Ajhinger, nakon čega se za piva iz Valjevske pivare čulo širom cele zemlje i steklo je svoj kultni status među pivopijama.
Starinski recept za sada već nadaleko čuveno „Valjevsko“ opstao je i dan danas, a , prijatna gorčina, fina aroma, pun ukus, pitkost i osvežavajuće dejstvo pružaju vrhunski doživljaj već 160 godina, i zadovoljavaju i najprobirljivije pivske sladokusce.
Pored čiste izvorske vode, pri proizvodnji “Valjevskog piva” koriste se isključivo domaći ječmeni slad i četiri vrste hmelja, bez dodataka stabilizatora, aditiva i konzervansa. Sam proces sprovodi se na tradicionalni način, u savremenim industrijskim uslovima, uz postupak hladnog vrenja i hladnog odležavanja minimum četiri nedelje u tankovima na 0°C.
Dakle, današnji Valjevci mogu da se pohvale ne samo činjenicom da piju jednu od najkvalitetnijih voda u Srbiji, već i da se u njihovom kraju pravi najprirodnije, vrhunsko pivo.

Kada je Dimitrije počeo da koristi VODU SA OVOG IZVORA, nije ni znao da je u pitanju jedna NAJZDRAVIJIH voda u čitavoj Srbiji

 

[The Graeat Gatsby]

ljudi kazu da u pivu lezi snaga
da se u vinu skriva istina
dok su u smoj vodi bakterije