Sve naše besede.
Baš lepo, do sada mo ćutali a sada hajde da počnemo da besedimo da bi se
prisetili kako je neko nekada besedio.
Zamišljam sebe kako do svoje 40e ćutim a onda nekome tamo padne na
pamet kako bi valjalo organizovati takmičenje u besedništvu u čast nekoga
,u ovom slučaju Zorana Đinđića, što na mene počne da deluje toliko
inspirativno da odjedared smognem snage i inspiraciju da konačno probesedim koju.
E sada dolazi ono najteže, o čemu besediti?
Padaju mi na pamet crkva, moral i žabe ali mi neneko neugodno
da to troje povežem u neku smislenu besedu za ovaj svoj nastup
jer kako da žabama dodelim moral a crkve žabama pošto još
nisam čula da je i jedna žaba pronađena u crkvi a i moral i žabe
mi nekako ne idu zajedno.
I tako sam se ja zaplela u vrzino kolo smišljajući ovu svoju
besedu strahujući da ne ispadnem smešna pred cenjenim
auditorijumom koji strašno drži do važnosti ta tri ključna
pojma u životu jednig premijera, crkve, morala i žaba.
Opet, a zašto bi ja ispala smešna, samo sam htela
da evociram uspomene na ključne reči ključnog čoveka,
možda dobijem i aplauz.
Na kraju krajeva, pamtimo li čoveka po rečima ili po delima?
Citat:
Šest godina sećanja
Takmičenje „Besede Zoranu u čast’’ prvi put je organizovano 2006. godine u Kikindi. I ove godine mladi ljudi se nadmeću u retorici i brzini uma, u sklopu obeležavanja šestogodišnjice ubistva prvog demokratskog premijera Srbije. Na prošlogodišnjem kvalifikacionom takmičenju u Novom Sadu pobedila je Milana Tomčić, a na državnom finalu najbolji je bio osamnaestogodišnji Sava Stambolić, maturant Subotičke gimnazije. Kako naglašavaju organizatori, namera je da se ovim putem mladima omogući da iskažu liderske sposobnosti i veštine besedovanja, promovišući vrednosti moderne i evropske Srbije, za kakvu se zalagao Zoran Đinđić.
Baš lepo, do sada mo ćutali a sada hajde da počnemo da besedimo da bi se
prisetili kako je neko nekada besedio.
Zamišljam sebe kako do svoje 40e ćutim a onda nekome tamo padne na
pamet kako bi valjalo organizovati takmičenje u besedništvu u čast nekoga
,u ovom slučaju Zorana Đinđića, što na mene počne da deluje toliko
inspirativno da odjedared smognem snage i inspiraciju da konačno probesedim koju.
E sada dolazi ono najteže, o čemu besediti?
Padaju mi na pamet crkva, moral i žabe ali mi neneko neugodno
da to troje povežem u neku smislenu besedu za ovaj svoj nastup
jer kako da žabama dodelim moral a crkve žabama pošto još
nisam čula da je i jedna žaba pronađena u crkvi a i moral i žabe
mi nekako ne idu zajedno.
I tako sam se ja zaplela u vrzino kolo smišljajući ovu svoju
besedu strahujući da ne ispadnem smešna pred cenjenim
auditorijumom koji strašno drži do važnosti ta tri ključna
pojma u životu jednig premijera, crkve, morala i žaba.
Opet, a zašto bi ja ispala smešna, samo sam htela
da evociram uspomene na ključne reči ključnog čoveka,
možda dobijem i aplauz.
Na kraju krajeva, pamtimo li čoveka po rečima ili po delima?
