(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SVE MOJE LJUBAVI (dvonožne i četvoronožne)
Večeras.....pijuckam vino....mir je u kući....svi su negde......samo smo psi i ja tu...leže razbacani po sobi naši od sitosti umorni čuvari i samo da se pomerim sa ove stolice moji kereći vagoni skaču....gomile papira stoje na stolu složene.....čekaju strpljivo da počnem da radim...a ja....neki je spokoj u meni.....i spokoj i nemir...i poletela bih od sreće jer imam sve njih, sve moje ljubavi...a opet...strah za sve njih mi spušta krila...i jesam i nisam ja ja....nekako... kao da duša mi kipi...
PS Nek da sudba svima da kipe.....
