Svaštobojne suze

Nekada skoro da i nisam plakala,a sada..........ma kad mislis da si u bezizlaznoj situaciji stalno places,bilo da je to svadja,pesma,sreca,razocaranost,film.....plava sam placip**ka
Nije dobro biti previse emotivan,mnogo suza = STRES
 
:arrow: Krenu mi suze od smeha...

Placem kada sam izrazito tuzna i nemocna,u onim zivotnim trenucima kada osetimo da nas je ceo svet napustio.

Pesme me ne rasplacu,ali se od nekih najezim (i u pozitivnom i u negativnom smislu).
 
Kad osetim tudju bol i patnju. Nevezano da li je to u melodiji, na fotografiji, napisano, jer sve je to neko osecao.

Skoro sam gledala fotografije jedne umetnice i posto je bilo teksta ispod, ja ga cak nisam ni citala, samo naslove i prvih par recenica. Toliko je dobro prenela emociju da sam se isplakala ko da se sve to meni desilo.
Ne volim sto sam bas toliko empaticna, a sve sam vise i vise, pocinje da me gusi sve to i pretvara se u neki mali pakao. Postalo mi je dovoljno da neko pomene neku imaginarnu strasnu situaciju i ja se odmah prebacim i dozivim ko da je stvarno.:|
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top