(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ĆUTANJE
Ćutanje boli...
mislim gore od reči
a vala i boli
više od rečenog
jer ne znam šta je
ne znam ni ko je
ta ljubav moja
u milion boja.
Ćutanje boli...
mislim gore od reči
a vala i boli
više od rečenog
jer ne znam šta je
ne znam ni ko je
ta ljubav moja
u milion boja.
KAO VETAR
Dah klizi kao vetar...
Tek negde-negde dodirne kožu
Vruć i suv kao pravi letnji
Kotrlja želju kao vreo grumen
Užarene utrobe govore jezikom svojim
U tebi i meni.....
Tebi o meni...meni o tebi
Životom i strašću zakačeni
Jedno za drugo kao dve karike
Što jedna drugu jedu i hrane
Živ mi bio moj zeleni dane
Dah klizi kao vetar...
Tek negde-negde dodirne kožu
Vruć i suv kao pravi letnji
Kotrlja želju kao vreo grumen
Užarene utrobe govore jezikom svojim
U tebi i meni.....
Tebi o meni...meni o tebi
Životom i strašću zakačeni
Jedno za drugo kao dve karike
Što jedna drugu jedu i hrane
Živ mi bio moj zeleni dane
MOJE REČI
Moj otrove
Moj pokrove
Moj leku
Moja rano
Moj nemiru
Moj miru
Moja obalo.
Moja žuči
Moja tugo
Moja drugo
Moje sunce
Moja tmino
Moja srećo
Moji slepci
Moje oči
Moj uzdahu
Moj izdahu
Moja vatro
Moj čeliku
Moja reko
Moja steno
Moja ružo
Moja snago
Moje blago
Moja željo
Moja voljo
Moj vetre
Moji snovi
Moje smilje
Moje obilje
Moje polje
Šareno je
Biće bolje.
Moj otrove
Moj pokrove
Moj leku
Moja rano
Moj nemiru
Moj miru
Moja obalo.
Moja žuči
Moja tugo
Moja drugo
Moje sunce
Moja tmino
Moja srećo
Moji slepci
Moje oči
Moj uzdahu
Moj izdahu
Moja vatro
Moj čeliku
Moja reko
Moja steno
Moja ružo
Moja snago
Moje blago
Moja željo
Moja voljo
Moj vetre
Moji snovi
Moje smilje
Moje obilje
Moje polje
Šareno je
Biće bolje.
NAJBOLJE
Ćutanjem obučenim u mir
samo ljubav izmedju dvoje govori
Zato progovori….
jer nemir medj nama romori
Da znam šta mi je činiti
Da znam da sklonim srce
I ovo malo duše što osta
Netaknuto …jer treba mi za dalje
Ako idem dalje…..
A moram dalje….
Moranja zovu izgleda samo mene
Bez tebe….
Zato progovori već jednom…..
Ili reci bar da ćeš ćutati
Doveka
Da znam…..a ne da čekam
I nadom jalovom slutim
Dok hraniš njome ćutnju svoju
Ćutnju….nekad mog čoveka.
Ili samo pridji…..i ljubi me…
To bi bilo najbolje…..
Ćutanjem obučenim u mir
samo ljubav izmedju dvoje govori
Zato progovori….
jer nemir medj nama romori
Da znam šta mi je činiti
Da znam da sklonim srce
I ovo malo duše što osta
Netaknuto …jer treba mi za dalje
Ako idem dalje…..
A moram dalje….
Moranja zovu izgleda samo mene
Bez tebe….
Zato progovori već jednom…..
Ili reci bar da ćeš ćutati
Doveka
Da znam…..a ne da čekam
I nadom jalovom slutim
Dok hraniš njome ćutnju svoju
Ćutnju….nekad mog čoveka.
Ili samo pridji…..i ljubi me…
To bi bilo najbolje…..
VREMENSKI KORACI
Da stvaram volim
Strašću u svemu što radim dišem
I kad plačem, kad tugujem i kad volim,
Dok ljubim, dok se smejem, dok žuborim
Čak i u tišini svojoj uvek jako sebe lomim.
Dok se ne polomim…
Najveća kazna za stvaraoca je
Da gleda kako njegovo stvaranje nestaje
Jer sa njim i on umire
Dok deo po deo tihim jecajem strast za stvaranjem zamire.
I boli, djavo da ga nosi
Previše boli dok blizu sam
Tek kad vreme udalji me
Kad odem dovoljno vremenskih koraka
Videću šta bejah,
Videću šta stvorih,
Videću šta nesta.
Još uvek sam preblizu
I moja su lomljenja bolna i česta.
Da stvaram volim
Strašću u svemu što radim dišem
I kad plačem, kad tugujem i kad volim,
Dok ljubim, dok se smejem, dok žuborim
Čak i u tišini svojoj uvek jako sebe lomim.
Dok se ne polomim…
Najveća kazna za stvaraoca je
Da gleda kako njegovo stvaranje nestaje
Jer sa njim i on umire
Dok deo po deo tihim jecajem strast za stvaranjem zamire.
I boli, djavo da ga nosi
Previše boli dok blizu sam
Tek kad vreme udalji me
Kad odem dovoljno vremenskih koraka
Videću šta bejah,
Videću šta stvorih,
Videću šta nesta.
Još uvek sam preblizu
I moja su lomljenja bolna i česta.
ZAKOPČANA U SEBE
Da li da ti kažem "dobro došao i ovog dana"
Ili da ti mahnem i još jednom poželim "sretan put"?
Da li da dozvolim srcu da zaigra
Ili da ga smirujem kao mati što radi sa nestašnim detetom?
Da li da dozvolim da mi duša srećom zazvoni
Ili da saputnica tišina mi pozvoni?
Da li da rukama raširenim te dočekam
Ili ih nepružajem zakopčam uz telo?
Da li da zapevam kao hiljadu žena
Ili da tišina u meni i danas zapeva?
Na šta ću naići ovoga dana
Ljubavi moja od nepoznatog sazdana
Na hor samoće što damarom umirućim peva
Ili ćeš mi podariti osećaj što sneva?
Da li ću biti sijajući osmeh žene što oseća se voljena
Ili tužna k’o školjka na obali od mora ostavljena?
U meni živi tek titraj nade
K’o plamen sveće na vetru vijori
Ne smem mu dati da se razgori
Jer plam me njegov jako boli
Neosećaju tvome kada se moli
Da li da ti mahne i ovog dana ruka što te voli
Usahlim osmehom čekanja
Dok i ona kao i nada ne sagori?
Zakopčah sebe u sebe...
Tu sam bezbedna od tebe.
Da li da ti kažem "dobro došao i ovog dana"
Ili da ti mahnem i još jednom poželim "sretan put"?
Da li da dozvolim srcu da zaigra
Ili da ga smirujem kao mati što radi sa nestašnim detetom?
Da li da dozvolim da mi duša srećom zazvoni
Ili da saputnica tišina mi pozvoni?
Da li da rukama raširenim te dočekam
Ili ih nepružajem zakopčam uz telo?
Da li da zapevam kao hiljadu žena
Ili da tišina u meni i danas zapeva?
Na šta ću naići ovoga dana
Ljubavi moja od nepoznatog sazdana
Na hor samoće što damarom umirućim peva
Ili ćeš mi podariti osećaj što sneva?
Da li ću biti sijajući osmeh žene što oseća se voljena
Ili tužna k’o školjka na obali od mora ostavljena?
U meni živi tek titraj nade
K’o plamen sveće na vetru vijori
Ne smem mu dati da se razgori
Jer plam me njegov jako boli
Neosećaju tvome kada se moli
Da li da ti mahne i ovog dana ruka što te voli
Usahlim osmehom čekanja
Dok i ona kao i nada ne sagori?
Zakopčah sebe u sebe...
Tu sam bezbedna od tebe.
DUŠA
Duša..... k'o crvić se skupila sama u sebe
ubi je stegnut dlan na koji je
s poverenjem duša ptice doletela
odmora malo želeći....umorna je sletela.
Zakopčala suzicama nemim
dugmad svoju zlatnu
kopču do kopče....steže
skupljajući sebi rasprostrte vreže
i pita se.....gde odlaze site duše,
da li to od svoje duše beže
I dokle njihov beg od samog sebe seže?
Neka beže..... od sebe pobeći ne mogu
ali dušu ako znaju sačuvati mogu
bar da dlan ne stežu
I ne kidaju dušinu vrežu
O tome će jednom,
Kada dodje vreme
Morati da kažu
Zašto su dlan stezali
Zar jauci dušini do njih nisu sezali?
Nisu…jer duša dlana je sita
Obest svoju jedino za savet pita.
Progutaj suzice dušo ptice
Jer niko ih videti ne sme
Zakopčaj dušu, deo što boli nek mre
I ne daj da ti dlan taj više vidi lice
Lice duše povredjene ptice
Nikad više
Posvećeno svim dlanovima sa kojih duše ptice s razlogom beže
Duša..... k'o crvić se skupila sama u sebe
ubi je stegnut dlan na koji je
s poverenjem duša ptice doletela
odmora malo želeći....umorna je sletela.
Zakopčala suzicama nemim
dugmad svoju zlatnu
kopču do kopče....steže
skupljajući sebi rasprostrte vreže
i pita se.....gde odlaze site duše,
da li to od svoje duše beže
I dokle njihov beg od samog sebe seže?
Neka beže..... od sebe pobeći ne mogu
ali dušu ako znaju sačuvati mogu
bar da dlan ne stežu
I ne kidaju dušinu vrežu
O tome će jednom,
Kada dodje vreme
Morati da kažu
Zašto su dlan stezali
Zar jauci dušini do njih nisu sezali?
Nisu…jer duša dlana je sita
Obest svoju jedino za savet pita.
Progutaj suzice dušo ptice
Jer niko ih videti ne sme
Zakopčaj dušu, deo što boli nek mre
I ne daj da ti dlan taj više vidi lice
Lice duše povredjene ptice
Nikad više
Posvećeno svim dlanovima sa kojih duše ptice s razlogom beže
