( ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
SVAŠTA NEŠTO
Ja bukvalno ne znam za sebe......kakav dan.....pauze sam imala onoliko koliko sam se javljala ovde.....došla inspekcija kod ovog jednog mog....u maloprodaju, pa radili popis....ostali, samo zivkaju telefonom i dolaze....koleginici ne radi program za završne pa zove u pomoć….imamo istog programera pa I on ne zna šta je pa me zove I kaže pomaži Desi ja ne mogu sa njom da izadjem na kraj…..rešimo problem tako što je izbrisala staru instalaciju I sve ponovo preuzela sa sajta agencije….i sad radi….sin je radio od 11 jer je čekao patronažu da previju dedu, pa založio…..Maca je spavao jer je noćas radio….onda je došla mladja sa svog posla da prepisuje za završne račune…..sin ode kući pa ode I ona…..e, onda je stigao popis pa sam zvala malog da mi pomogne u množenju I sabiranju popisa……sad ode da sprema večeru...sprema musaku.....starija je otišla kod drugarice, nikako da se usaglase sa vremenima, a mladja ide na večeru sa dečkom......Maca....ebem li ga šta on radi......tamo je po kući, loži, čita knjigu, gleda TV….ionako nije sav svoj posle noćne a vala I krštenica mu ko’ I moja, boje starog zlata. Jedva stigoh da uradim jedan završni.....a inspektorku znam, fina žena, već smo radile zajedno....bi joj drago kad vide da sam ja....a ovaj moj.......bem li ga brljivog ima manjak......bolje nego višak......i tako
I sad, dok ovako obamrla sedim i blenem u ovaj monitor....nemam snage da ustanem da snimam podatke, posredim po kancelariji........nemam snage ni da odem kući......prija mi da ovako blejim.....dok ne sakupim snagu da krenem......samo mi prsti kuckaju...i sve me boli....utrnula sam od sedenja i već mi je teško da se skoncentrišem......onda sklopim oči i odem…..sad sam bila u polju…..a leto je, sve miriše, šareno I sjajno…..sloboda I prostranstvo I vetar, blag, topao……prijatno hladi vrelu kožu………I šušte kukuruzi onako visoki I zeleni a pšenica se talasa……mogu da uronim u te talase……
Prokletinja……precepi me…..zove onaj manjkavi… ****** malo je ceo dan nego I sad da mi prekida putovanje…ima lepo srce da me strefi I jedan dan ima obezbedjenje da me nadje ovde
Malo mi se snaga vratila….. mislim da mi je pisanje vraća I to što sam napokon malo sama sa sobom…sad da uključim snimanje, I dok to traje da pustim ovaj blog, pa da zovem da dodju po mene…..
E, da sutra idemo na svečanu dodelu Micine diplome…..pita da li mogu da izadjem iz kancelarije I da dodjem……mogu, kako ne mogu..... pa ne uzima mi dete diplomu svaki dan.
I tako.....odoh kući.......
A sutra,... sutra je veliki dan i uživaj u tom trenutku koji je jedinstven, neponovljiv..
...Pitaj direktorku za mali odmor?
. Lepo se provedite sutra
.
