(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SVADBA / E (jednostavno)
Muzika.....e, to su Cic i zet morali sami. Odlazili su oni da čuju uživo neke bendove, slušali i gledali na you tubu. I tako, jedne večeri, kad su oboje bili kući, navata ga Cic da odu da čuju neki bend i samo podjoše ne razmišljajući uopšte na kakvo mesto idu. Ona poznaje jednog od muzičara. Ćera u helankama, on u bermudama, majice....ma ko na pijac da su pošli. Kad ono, neki elitni restoran, zavrtiti ti se u glavi od cena i izgleda. Sve u crvenom plišu i elegantno. Dodje konobar da naruče. Poče da redja vina.....ovo moje ćurče uspe da na početku izlaganja gorepomenutog radnika ugostiteljske radnje, zapamti ime nekog vina, tj. prezime, i to naše, tipa vino Trifunović, te uspe da ga memoriše do kraja radnog ekspozea, pa to naruči hahahaah Zet naruči pivo...što je sigurno, sigurno je hahahaaha Domaćinska, radnička deca. Nemaju oni kad da se bave istraživačkim radom ugostiteljskog tržišta visokog ranga. Popiše piće (za te pare su bar dva mogli da popiju negde drugde hahah).Uglavnom, dogovoriše se. Pošto se znaju, cena znatno niža. Maca tede da se šokne i na tu nižu hahaha A vala su bili fenomenalni, svaka im čast. Svaku paru vrede.
Garderoba za Macu, Makija, dedu, mene, obuća.......uuuuuuuuf.....bilo mi je muka od same pomisli, jer, prvo, jesam žensko ali nisam ljubitelj zujanja po radnjama osim ako imam cilj i pare u novčaniku. E, sad sam imala ciljeva na pretek hahaha i para ali ne i snage i vremena. Maca ču na tv-u da Prvi maj iz Pirota daje popust 65% Kažem da idu njih dvojica, nemaju oni u asortimanu svečaniju haljinu za mene. „Ma ajde i ti, možda ima neki kostim ili nešto“. Ajde, Odemo i svo troje se obučemo za nekih 70 i nešto hiljada od kojih smo platili 35%. Nadjem prelep kostim koji mi je usput i odlično stajao, oni skratiše samo rukave i momcima nogavice. Neverovatno. Spas u vidu reklame i toliko vremena, goriva, živaca uštedjeno. Momci mi baš lepi u odelima. Posebno sin....gledam ga....čovek bre....a kakvo beše dugačko i mršavo žgebe, pa one noge i ruke kao da su na njega zakačene, ko tudje hahaa.... a sad....visok, krupan, jak, isprsio se, paradira pred ogledalom....taj kad zatvori flašu, teglu, ili ne daj bože zategne šraf, pa to Maca jedva odšrafi s one velike šake dok mu graške znoja lagano....lagano...silaze niz čelo hahaha...komad mene, komad nas ....čovek....
Di stado.....e, da...samo bluzu da uz kostim sašijem kod šnajderke po mojoj kreaciji jer nemam kad da listam časopise, pre ću ja sama da smislim. Nema šanse da budem u kostimu celog dana. Želim da sve ono što osećam, a osećam da sam žena, sretna, voljena, poštovana, željena i lepa od svih tih osećanja, bude nesputano da izadje. Žena sam koja je stvorila život koji počinje da živi svoj život i ponosna sam zbog stvorenog. Neću da me išta ometa, steže, lepi se za mene. Želim da budem komotna, da mogu da se nagnem preko stola da popričam, nazdravim i da ne mislim na dekolte, da mogu da igram, a i u restoranu će biti prevruće....msm kad se uspukćem od djipanja hahaha Znači, nešto lagano, što pokriva moju ne baš više idealnu figuru (pola veka sam idelana, sad mogu malo da budem i neidealna hahaha...mada moj muž ume da kaže „Maco, ja tebe volim i tako debelu, pa gospa Mara mora da ima naslednicu“ hahaha, šala mala, ali....) elegantno, jednostavno, dugo i lepršavo kao taj dan....haljina. Cic kaže „Maki, ja stvarno ne znam gde ćeš ti da nadješ takvu haljinu, osim da je šiješ“....Odosmo Maca i ja da gledamo u tržnom centru Piramida. To nam je najbliže. Koprcao se, koprcao, te što ne ide ćerka sa tobom, te što ne zoveš drugaricu.....al je kapitulirao pred Ф stavom hahaha Mislim, sve je to lepo, ali brate mili, prvo, ne udavam se ja, drugo, ekstremna razgolićenost poprsja nije moj fah, treće, ne idem na Pink da snimam, i četvrto, cene su prevelike...nisam ja taj tip da dam tolke pare. Ostale zvučne radnje mi nisu ni na um pale. Važan je moj osećaj a on nije uopšte vezan za modnog kreatora i 20-30 iljadarki. I tako, već sam razmišljala da kupim meterijal i izvršim atak na moju komšinicu-prijateljicu-krojačicu, ali, ona bi spašena na pravdi Boga hahaha.....Pošla sam da kupim doručak-ručak i u butiku ispod mene, pored koga inače prodjem bar 10 puta dnevno, videh na štenderu svileno u toplim bojama, doduše vatrenim, išareno dugo aljinče baš kako sam zamislila. Ne gledajući veličinu, rezignirano ulazim u radnju jer male brojeve teško da ko drži. Imaju, zapravo je to ta jedina. Probam...savršeno....Skoknuh na sprat kod krojačice da me vidi i izrekne stručno mišljenje jer mi Cic nije bila tu. Pita pošto je, kažem kao 1/4 haljine u Piramidi, „kupuj, toliko bi te koštala i svila i jako ti lepo stoji, samo da je skratim malo“ Dobih i popust hahaha javljam ćeri da sam kupila haljinu a ona zabezeknuta kako i kakva je. Važno da se ja osećam predivno i ženstveno. To je osećaj od koga je svaka žena prelepa. Krojačica mi saši bluzu i skrati malo haljinu badava, kao poklon, komšija iz radnje sa nakitom me okiti baš kako sam ja zamislila....diskretno, naravno sa popustom. Obuću takodje nadjosmo iz cuga za neke male pare i Cic takodje roze cipelice uz venčanicu. Kupim i košulje momcima, po tri da imaju da presvuku, jer muško je to, oznoji se začas. Sve u svemu, momci su konfekcijski tipovi, ali ja nisam, a posebno za obuću sam sa mojim malim stopalom katastrofično teška, tako da su ovo sve za mene bile neverovatne slučajnosti, koje, iskrena da budem, u tolikom broju baš i ne liče na slučajnosti.
Ne znam samo da li da vam pomenem da je i snajka, koja je kao stabljičica tanka mislila da šije haljinu jer zna da ne može naći da kupi. Vraćala se sa fakulteta i u nekom butiku vide belu haljinu sa crnim pojasom. Ušla, probala, ne verujući kako joj stoji. Nisu potrebne nikakve prepravke. Taj jedan jedini mali broj im je ostao ali ona/oni nemaju para. Čekaće novac. Načekaše se bogme podugačko. A i haljina je čekala u radnji. Koja je to sreća bila kad je javila Makiju. Slučajnost?
Torte......po preporuci iz restorana Cic pogleda sajt jednog mladog poslastičara, mada je naravno gledala i raspitivala se na više strana. Ovaj momak joj je nekako na FB kad su pričali delovao.....duševno. Naravno, rekla je šta želi, i naravno, to je nestandardno.....mladenačka crno-bela torta, naherena (da joj kore ne budu standardno ravne) sa dve ovce od marcipana jer su oboje rodjeni u znaku ovna. Crno-bela je zbog zeta, strasni navijač Partizana, te je Cic smislila da i ono do čega je njemu stalo bude zastupljeno.....i kuče im je crno-belo iz istog razloga hahahahaahahaha i na barjaku je pored srpske zastave bio crno-beli šal. Ljudi i ćudi. Nismo imali ništa protiv, to su njegovi prijatelji, momci sa kojima je odrastao. Svako ima svoju ljubav, a to treba poštovati sve dok ne ugrožava druge, a prave ljubavi to nikada ne čine.
Poslastičar je bogami, napravio pravo umetničko delo i po izgledu a vala i po ukusu i to za sve torte koje smo naručili, ali mladenačka je bila pun pogodak u dušu moje kćeri. A ovce, preslatke....koliko vremena mu je trebalo za tortu, toliko i za ovčice. E kada je vlasnik tog tržnog centra, Italijan, video figurice, htede da ih nosi kao i cvetni aranžman na mladenačkom stolu, plutajući beli i žuti cvetovi, delo vlasnice restorana. „Ne može, figurice vraćamo mladoj po dogovoru“ reče vlasnica. Onda je došao na ideju, da restoran poklanja mladencima figurice u znaku u kome su rodjeni hahaha biznis je biznis. Vlasnica restorana je napravila i bidermajer, poklon od njih. Hortenzija je iz našeg dvorišta, otkinuta grana sa onog starinskog aranžana koji pravih dan pre svadbe sa običnim, domaćim cvećem koje je u bašti u selu a i kod nas kući.
Klečim i redjam...premeštam ćupove.....ove stare i ovu testiju bolje da stavim malo pozadi iz straha da ih u toj gužvi neko ne zakači nogom. Bila bi greota. A opet...volela bih da budu napred, da se vide jer su tako dragoceni. Iz istog straha su u restoranu odbili da ih postave kao dekoraciju koju je Cic zamislila. Žena je ćeru ubedila, i u pravu je...“svadba je to Cic, ljudi popiju, mlate rukama....sručiće se ta lepota na pod, plašim se. Bolje da bude kod vas kući, ja stvarno ne mogu da garantujem da vam ih vratim neoštećene.“ I tako.....svi su me ostavili na miru da uživam, ali.....
„Ljiljana, mnogo posla imamo, o’ćeš ti još dugo da se igraš?“
Pogledah ga .....pravilno .....i Maca ode svojim poslom hahahahaah
E, da....izvinjavam se što su tekstovi nesredjeni, rečenice nisu baš lepo složene...jednostavno, nemam kad jer proza oduzima puno vremena iako pišem brzo ali iz milion delova jer me prekidaju stalno. Jednostavno ne stižem da sredim rečenice, da teku...onako kao voda, da misao sledi misao, a osećaj osećaj....više podsećaju na suludi brzak
Ovo su sve prve ruke pisanja, ako stignem pročitam, a ako ne, onda to ovde uradim....ali nema veze, pa ne idem na takmičenje PS Dobar dan......jedva utekoh od one Ljiljke....kakva žena
još
A ovčice još lepše. 
