(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SVADBA / E (jednostavno)
Iz bolnice pravac kod prijateljice sa foruma. Dugogodišnje prijateljstvo, u dobrom I lošem. Sačekala nas je na ulici, pa kad me je stegla….lele…znate li vi da kad se duša napuni nekad ostane bez vazduha? Eeee, to vam je živa istina. Ona, muž koji se smeje, zaebant, dobrodošlica….priča, jedenje, pijenje, pa torta….ma sve u fulu, mada rekoh da ne sprema ništa, al' to parsona niti čuje, niti čita...ionako čuje i čita samo koje ona oče hahaahah I sve u tako toplom dvorištu, kući….Kuća I dvorište su odraz stanara, još jednom potvrdih svoju teoriju. Uuuuuf kakav sam pila liker od crvenog voća…”uzmi bre, ne vata to”….”di ne vata sestro slatka, tako bih prilegla hahaha”
“To je sve ona moju rakiju mažnjavala, slobodno uzmi, ne vata hahahahaah” dobacuje domaćin. Nasmejana lica, divno vreme, milina. Samo da je trajalo duže. Ih što volim kad me goste hahaha Nas dve ćućoromo uz kafu, mace su tu negde, njih dvojica sede I pričaju kao da se znaju oduvek a prvi put se vide. Toliko opušteno, drago, milo, toplo. E, da smo imali više vremena, al’ biće dana. I dobih poklon, ručni rad, heklani ovalni milje. Prelep je kao i duša koja ga je heklala….nežna a jaka lepota koja traje. Iskreno, bilo nam je teško da odemo, ali vreme zove u nove posete, pa sa napunjenim svakim crevcetom podjosmo dalje u pohode hahaha
“Stvarno su oboje divni. Prijalo mi je baš. A šta je ona ptica?”
“Svraka, čavka kojoj se kod njih baš dopada …..nisu još usaglasili stavove oko toga ko je dotična hahahahaah” smejem se
Prelepo vreme…. vreme za pamćenje.
A sad, drugo forumsko prijateljstvo koje takodje traje od kako ja davno dodjoh ovde zbog Meša. Dajem Maci telefon da mu ona objasni kako da dodje. Nadjosmo iz cuga I ostasmo živi od strašnog psa čuvara kome jedino moja Mara Opajdara po štetnosti može da ugrozi prvo mesto. Doček takodje na ulici da je ne promašimo hahahaha Ona I muž, deca odskitala. E što se izdivanismo, samo tako, o svemu i svačemu. Inače je njen muž izuzetno pomogao Maci kad ga ono strefila kičma ([to ga rekoh, pravo književni hahaha). Da ne beše njega, ovaj moj bi ko zna kako završio. U razgovoru, reč po reč, kaže ona da ima blizu nas u Beogradu familiju pa ih poseti kad dolazi poslom. Gde su, reče, kako se zove rodjaka…reče…Maca uze mobilni, pozva neki broj
“Ćao Sanja…a da, na proputovanju smo gospodja I ja….da,da, divno nam je….evo sad smo u Nišu kod forumskih prijatelja, one po kerećoj liniji hahaah….sad ću ti dati nekog da čuješ I nećeš verovati šta je sudbina hahaha
Dade mobilni prijateljici…. Eeeeeee kako je svet mali hahahha
Sanja je inače rodjena sestra Macinog kolege, tj. ovaj moj mu je šef. A on je od onih koji je tu sa nama godinama I mi sa njim, u dobru I zlu….jedan od ljudi sa Č, jedan od dvojice koje je šef vozio na svadbu kolege sad skoro, jedan od onih koji je tako slatko pijuckao rakijicu pa posle špricer I zaebavao Macu….”vidi šefe što je merak….ajd živeli šefe” hahahaha I djipao samnom I ostalima dok ne popadasmo. Naravno, I Sanja I njen muž su naši kućni prijatelji. I u ovoj poseti nam je vreme bilo kratko…bože, kao da se stalno sastajemo u reali, eto tako je opušteno I kao sasvim normalno. Jako je prijala sva ta toplina I što smo I gospodina zetekli kući. Hvala bogu nije mu zvonio mobilni da ga odvuku na posao.
Prelepo vreme…..vreme za pamćenje.
E, onda zvoni mobilni….Macina druga sestra.
“Evo Cane stižemo, polazimo od prijatelja. Ne brini. Šta se ohladilo? Aman bre jel sam ti rekao da ne spremaš ništa…samo sam se javio zbog situacije kod vas i da vidim da li si stigla s posla, da uklopimo kad si ti tu….nije red da banemo. Evo stižemo”
“Ona je nakupovala roštilja. E stvarno…”
“Pa rekao si joj da dolazimo samo na kafu, da ne sprema”
“Rekao sam, ali znaš kakvi su svi…..pa pogledaj jedva dišemo….ono dvoje nas nakljukaše, ali mi je prijalo sve ovo, šteta što malo vremena imamo…još kod braće na večeru treba da se vratimo hahahahaah….a ti znaš kako to izgleda kod njih”
Opet radost, ljubljenje…tako lep ugodjaj svi kažu. Njena majka je rodjena sestra mojoj svekrvi I jedina živa od troje dece. Macin zet je teško bolestan. Govor mu je jako otežan ali je tu, sa nama, za stolom, radostan pa bi sve rekao. Bio je na tatinoj sahrani zdrav, a na maminu već nije mogao doći. Polako živote.....ulagani... Imaju odraslog sina….prelep I prepametan mladić, odličan student.
Opet priča, jedenje…..uvreda je ako ne uzmeš, tako da…..
“Cane, iznad svega bih voleo da dodjete svi, ali znam sve sestro. Ipak, želja mi je da bar ovo vaše muško dodje sa braćom I sestrom. Ima mesta u kolima kod braće. Ne znaju nam se deca Cane. Bili su mali kad su se videli, a sada su to ljudi.”
“Videćemo, I moj posao visi o koncu”….oči nestaju u stolnjaku.
“Tetka, voleo bih kada bi ti došla”
“Mama nije dočekala…..i ja bih volela da budeš sa nama tada, ima mesta kod braće, smeštaj je obezbedjen, samo da dodjete”
“Videćemo, dogovorićemo se”…..tužan….pretužan pogled luta po tanjirima.
Sudbine I ljudi…različito a isto….često preteško, pa oduzme svu snagu I nekako udje nesnaga svud…u svaki ćošak čoveka zadje I tako papreno skup postane osmeh duše. Stegnut kao mengelama tugom….koprca se zarad poštovanja.
Okrenusmo na priču o nekim drugim zajedničkim stvarima koje svima više gode, kad zvoni mobilni…..braća su nestrpljiva hahaha
Izljubismo se, čućemo se….zagrlja dug, topao koliko je tuga topla…znali smo da će biti teško.
I ovo je …..vreme za pamćenje.
E, sad odmor uz smeh, priču, klavir, vino….dosetke, sećanja, prepucavanja, zavitlavanja hahahaha pa red ozbiljnosti….one dve snajke mora das u popadale na nos da sve spreme jer se kulinarska neverovatnost na stolu šepurila…baš kao I duše što su im.
“E, ovako ćemo od sad da se skupljamo, kod vas, kod nas, kako kad. Utemeljujem jedan porodični praznik “Dani žetve” Okupljanje kod nas kući posle završetka žetve. Prisustvo obavezno” objavi ovaj moj
“E, to je prava stvar. Prihvaćeno jednoglasno hahahaah” govori stariji brat iako niko nije uspeo od njega ni reč da kaže...hahaha...on iopšte ne vata vazduh kad priča.
Samo da kažem das u “Dani žetve” bili ovog leta I da je bilo prelepo. Mnogo familije se skupilo ….Kombajn isteran, stolovi postavljeni, lepo vreme….druženje, smeh, priča…divota.
“Da nam javite ko sve dolazi”
“Nema šta Žićo da ti javljamo da trošimo telefon…..svi dolazimo hahahahaaha”
Prelepo vreme…..vreme za pamćenje.
Neverovatan vikend, divan, i lak i težak. Samo život, životnom tugom protkan kao srmom, ali duše pune. Topao da i sad osećam toplotu koja ovo piše. Lake duše su postale još lakše, a teške malo lakše. U tome i jeste svrha davanja, da imaš šta da daš i kome da daš
PS Dobar dan.....lep vikend vam želim, nemoj da radite ništa što ja ne bih
....vidimo se u preletima 
