(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SVADBA / E (jednostavno)
Iako je svadba planirana za oktobar mesec, pripreme su, po savetu našeg dugogodišnjeg prijatelja i Macinog kolege, koji je usput i profesionalni fotograf i snimatelj, počele mnogo ranije, još u proleće. Zakazivanje, dokumenta, odabir crkve, odabir opštine, venčanica, odelo, restoran, muzika....uuuuuuf I verujte mi, jako puno vremena vam za sve to treba, posebno ako ste po ceo dan na poslu, pa nikako da se skupite i organizujete. Prvo restoran jer je jesen vreme svadbi i teško se već krajem avgusta može naći prazan termin za oktobar. Ipak, sada je tu net i bar se mnogo toga može videti, doći do telefona, informacija što smanjuje vreme jurcanja sa jednog na drugi kraj grada.
A za veridbu me je zet oduševio. I Cic je bila oduševljena tim pre što nije imala pojma da će biti verena. Letovali su u Egiptu 2011. Zet joj iz kutije za nakit maznuo prsten, odneo kod zlatara, naručio prsten za koji je ona onako, neobavezno rekla da joj se dopada, sakrio ga u svoj kofer (ova moja nema pojma a i ne pretura po njegovim stvarima, bogu fala a i meni što je naučih da to ne radi), onda naručio kod onih što šaraju peskom flašicu i napisao peskom nešto romantično i tamo joj dao prsten....posle jahaše kamile hahaha....stiže sms od nje “Maki ja sam se verila” I ocu i bratu je poslala istu poruku. Dečurlija, ali ako, to su divne stvari koje se pamte, i kao sva dela govore o njihovom tvorcu…čoveku.
Svadba je trebala biti te jeseni, ali zbog sticaja već pomenitih okolnosti bila je naredne. Sudbina se nekako pobrine za sve, s razlogom, mada je on često tada nama nevidljiv. Za to vreme živeli su skupa kod zeta u stanu i sa njegovom mladjom sestrom. Vreme prilagodjavanja, prepravki, pitanja i stišavanja zarad razumevanja. Neophodno vreme i kakvi su oboje, vrlo žustro i bučno. Nervoza oko posle, para, obaveza, želja, nove situacije, mnogo toga na gomili, mnogo pitanja a malo mira i vremena, i naravno, bujna mladost koja bi htela sve odjednom. Ali, jedno su naučili, kad dodju kod nas kući svadjalačko-zvocajući ton ne donose. Maca i ja se jako uznemirimo zbog toga jer to prosto nije naš način. Niti sam ja žena zvocaljka, niti je on muž zvoca. Savršeni nismo, daleko od toga, ali ono što oni izgovore u jednoj raspravci, mi nismo za 30 godina braka hahaha Prvo sam im rekla “Ako imate nameru da se prepucavate i kidate jedno drugo glupostima, ajte vi deco lepo svojoj kući sa sve kučetom” Muk i ćera pogleda u oca....Oko u oko. Razumela je da otac odobrava moje reči....bezglasna komanda, što bu kučkari rekli hahaha Tada smo Cic i ja radile skupa što je dobro jer kako bih imala toliko vremena za razgovore sa odraslim komadom mene koji su morali da budu razgovoreni. I malo sa zetom. Oni znaju, ali ne znaju da znaju.
Jednom, sam ih oboje, kad je već u glavi počelo da mi bubnja, posadila strogo za sto i rekla
“Da li se vi volite?
Pogledaše se klibereći se
“Da” odgovaraju oboje smejući se
“Da li se vi poštujete”
E, sad su već ozbiljniji bili
“Da”…..opet oboje
“Mama, kakva su ti to pitanja?”
“Cic ne brzaj. Pitanja su vrlo jednostavna. Ona su suština života u dvoje. Vaši odgovori su neuvijeni u razmišljanje….čista istina inercijom iz vas izbačena kao katapultom kada su pitanja iznenadna.
Ako se volite i poštujete, zašto ovo radite? Zašto uništavate to tako dragoceno i jedinstveno stvaranje za koje ste se oboje tako puno trudili? Mislite da ovo prebacivanje, zvocanje, junačenje, svadjanje oko trivijalnosti ko je šta i kako rekao, šta je mislio, zašto, moja mama, tvoja mama, on rekao, ona rekla, prijatelji, zašto si ovako uradila a ne onako, ko je u pravu a ko nije, vika i prebacivanje i ostale grluposti ne znači ništa? Grešite. Oni troši energiju ali ne na stvaranje nego na razaranje. Malo po malo uništaja sve stvoreno i to vrlo lako i brzo, neosetno, kao erozija. Kada se jednom budete okrenuli jedno ka drugom videćete samo te loše reči koje kao pobedničke zastave na ruševinama ljubavi i poštovanja vijore. To je destrukcija koje mnogi nisu svesni. Nemojte da ubijate ono čemu ste udahnuli život. Iskontrolišite svoje žučne karaktere, sujetu i ego sprečite da ruše, istoleririšite, predjite preko toga, progutajte nervozu i tu zvocajuću reč, oboje, ne samo jedno. To se uči, a oboje ste dovoljno odrasli da se svesno menjate. Samo tako postajete bolji kao ljudi i za druge i sposobniji da dalje stvarate i čuvate stvoreno. Život u dvoje, ako imate to što je najvažnije, poštovanje i ljubav, je praćenje i razmišljanje o onom drugom a ne juriš jedno na drugo i borba…. Da sam ja ćerko naravi kao ti (a to si na tetke povukla, na mene i oca vala nisi), 24 sata ne bi tvoj otac bio samnom, a da je on kao ti zete, i tih 24 sata bi za mene bilo dugo. Kao dva ovna na brvnu ste…doduše ovce i jeste oboje po horoskopu hahaha ”
“Bogami ženo, očita nam Ljiljka lekciju……ali tašto, u pravu si”
“To ti je Ljiljka….direkt. Ako si mislio da ti tetoše jer si zet, grdno si se prevario. Ona ne podnosi svadju i dranje. Ni kao deci nam nije dala to da radimo". Cmoknu me i odleprša napolje sa kerovima.
Ono što me raduje je da su se zaista oboje mnogo promenili po ovom pitanju. Greota bi bila da nisu, jer su oboje stvarno dobri i kvalitetni ljudi (po mojim kriterijumima koji su prilično strogi) radni i vredni, ali imaju te žustre, brzozapaljive naravi. Brzo splasnu oboje, ali je činjenica da posle svake vatre ostaje zgarište....e, to je problem. Nikada oni neće biti mirni, i ne treba, jer to više ne bi bili oni, ali samokontrola mora da se nauči zbog njih i zbog drugih. I na poslu su postali tolerantniji, ne djipaju za sve i svašta. Moram biti iskrena prema sebi prvenstveno, i kod mene proradi ta brzopotezna narav, ali samo kad je moj otac u pitanju, što je sasvim druga priča
I tako, u svim tim razgovorima i smirivanjima njihovih ovnovskih strasti, proveli smo proleće rešavajući mnoge od onih gore pomenith milion neophodnih stvari …a moju ćerku je bogme trebalo preživeti. Po ceo dan sa njom. E, Maca mi nije verovao, pa sam je par dana uzastopce upućivala na oca da sa njim razgovara i rešava svoje/njihove dileme i probleme koje su sami sujetama napravili. Naravno, kao svako izdržljivo muško, bio je izmožden od sopstvenog komada sebe hahahahaah ….mala je k’o tajfun…na tetke, babe, ujaka…ko zna šta se tu sve izmešalo hahahahaah
U svakom slučaju, prošli su u silnom učenju probni rad ....živi
PS Dobar dančić.......šareno vreme, mmm?
