(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SVADBA/E (jednostavno)
Ponekad.....ponekad mislim, tačnije imam osećaj, da neću stići sve da ispišem što želim. Intuicija, znam dobro tu moju drugaricu koja govori, govori...dobro, nekad i urla hahah. Znam i to, da kad god je nisam poslušala, a znala sam šta mi govori, da sam pogrešila i bogme skupo svoje greške plaćala...a zar ima jeftinih? Zato sedam da ispišem svu lepotu i ljubav, svo poštovanje koje me čini tako bogatom, iako sam u cajtnotu i jako umorna. Činjenica je i to, da se lepota može osećati i ispisati samo kada ste mirni i sretni. Lepota pisanja ima svoje vreme, a i ružnoća pisanja. I jedna i druga su neophodne i čine me onim što jesam, onakvom, kakvu me majka rodila i sudbina svojim mlekom podojila. Genetika i iskustvo je ono što smo mi. Iskustvo nas uči da se prepravljamo, popravljamo, da radimo na sebi. Samo tako postajemo sve bolji i jači, kvalitetniji i u tome trajniji, stabilniji i privlačimo druge takodje kvalitetne ljude, jer isto se sa istim prepoznaje, uvek i svagda.
Ono što takodje znam je da si jak onoliko koliko su jaki ljudi oko tebe.
Prekrasan dan....svetao, sunčan. Počeo je u zoru otvaranjem oka koje nije ni sneno, već budno. Zapravo i nije prestajao taj dan od prethodnih dana. Dani u nizu a kao jedan.
Svi još spavaju, samo nas dvoje pijemo kafu u tišini. Čudno jutro bez pasa. Meša i Šašu-Mašu je Maki odveo prethodne večeri kod prijatelja. Naši forumski i realni prijatelji koji imaju nemačku ovčarku. Lara je Mešova ljubav i on njena. Nismo ni sumnjali da će biti dobri, jer znaju se dugo. Njih troje i troje ukućana hahaha. I bili su predivni naši MM. Šašava je bila u lovu dva dana hahahaha prijatelji imaju papagaja koji je fascinirao našu ptičarku te je dotični završio u špajzu zarad spasavanja golog života, ali je Mašenka i dalje tražila....tražila....prijateljica cvrkne kao papagaj a ova odma markira hahaha Meš je mudro mrtvo-ladno ćutao ispruživši svoju nemačku telesinu preko kreveta uživajući u maženju od strane ukućana, obrtao oči na gore na svaku pohvalu „Jao, što je dobar“ dok u neko doba nije ugledao velikuuuuu statuu čoveka u ćošku dnevne sobe i počeo da laje na nepoznatog sa sve dlakom koja je poletela u vis hahahaha msm nemac je nemac a čuvar je čuvar, nema tu diskusije, samo malo zakasnele reakcije hahaha
Čudno jutro, i mirno i nemirno.Letnje lepo a 20.10.2012. je. Pomešano prekrasno leto i proleće. Dnevna soba bez nameštaja. Samo na mom ogromnom radnom stolu, preko lepih vezenih stolnjaka stoje čaše raznih oblika i veličina. Izgledaju kao vojnici različitih rodova.. Stolovi postavljeni istim, zelenim stolnjacima. Negde u zoru sam ubrala ruže i ukrasila ih, onako, diskretno. Ne volim te ogromne vaze od kojih se ljudi koji sede jedno preko puta drugog ne vide.
Pomoć je stigla u popodnevnim satima prethodnog dana. Naše treće dete, ono što jeste a nije naše, njen muž i njeni roditelji, Macina rodjena sestra. Satima je ovo naše-njihovo pravilo salvete, neku svoju zamisao od dve salvete različitih boja i naravno, bilo je originalno. Njen muž je pomagao, bio momak za sve i spona izmedju svih nas. Samo si čuo „Nikolaaaa!“Hahahaa, pade dete s nogu. Zaova je peglala stolnjake, postavljala sto, zet je umetnik za meze. On kad složi oval, to je bre greota da načneš. Kao u najluksuznijim hotelima. On i ja u letnjoj kuhinji, ja sa pitama vodim borbu a on sa ovalima hahaha Maca i Maki obavljaju milion sitnih poslova. Kreveti sa posteljinama spremni već danima, ovali pečenja su stigli, sve iseckano i spremno. Dvorište je ukrašeno. Piće je tu, komšije su tu, jedan je domaćin za napolje, a drugi za unutra. S istom čašću sa kojom su pitani da budu domaćini na ovoj svadbi, su to i prihvatili. Garderoba je tu, muzika ugovorena, ukrasi za kićenje napravljeni, stolovi napolju i unutra postavljeni, klupe za napolje donete iz komšiluka, ljuljaška takodje. Trem se beli. Na kapiji lelujaju bele mašne. Lepo izgleda na crnom kovanom gvoždju sve to i beli venac, tako nežno i jako. Ispred kuće, stoji neobičan cvetni aranžman.... Milijardu sitnica je sklopljeno u mozaik. Sve je pod kontrolom, organizovano i svi su, što je najvažnije, izuzetno pozitivni. Nema nervoze, sve se radi uz smeh i zajebanciju. Cic se odmara, sprema, priča sa sestrom. Iskreno, na nju, niko od nas i ne obraća pažnju od silnog posla. Treba dočekati dvadesetak naših ljudi sutra rano ujutru. Dolaze van Beograda i prespavaće što kod nas, što u obližnjem motelu. Ljudi trebaju da jedu, osveže se od puta, presvuku. Nakon toga dolazi muzika na uvce...zar da gosti sede na prazno hahaha, pa stižu svatovi po mladu sa sve duvačkim orgestrom, pa kod matičara, pa u crkvu i onda restoran. I sutradan treba dočekati prijatelje na doručku i sve ove naše nebeogradjane i ispratiti ih posle jela i odmora na put. Naravno, prava svadba je u obližnjem restoranu, ali i kod nas kući, tako da su to zapravo dve svadbe.
Posle kafe, vreme je za frizera. Naravno, moja klijenkinja je zapucala na sabajle da otvori radnju. Maca zaovu i mene sa nameštenim glavama i ekstremno učvršćenim frizurama vraća kući. U kolima zvoni mobilni.....Ljiljka, čak ni onaj vetar što je planiran da bude, neće da bude. Imaćete prekrasan dan...ajd u zdravlje" hahahaha javlja se meteorologistkinja sa F odeljenja zadužena za pomno praćenje vremenske prognoze.....moji ljudi.
PS nastaviće se
