Sva strip izdanja koja su izlazila u Jugoslaviji - vremepolov...

[Nikita Kulganov]

Mika Miš (1936–1941)

Prvi broj „Mike Miša“ pojavio se 21. marta 1936. godine. Vlasnik i izdavač lista bio je Aleksandar J. Ivković a urednik prvih devet brojeva Borivoje Josimović. Od 10. broja njega će zameniti Milutin S. Ignjačević, koji će list uređivati sve do 282. broja kada taj posao preuzima Svetislav B. Lazić. List je izlazio subotom i prodavan je po ceni od jedan dinar. Imao je osam strana formata 21×29 cm, a korice i srednje strane štampane su u tri boje.

„Mika Miš“, koji se u početku zvao „Dečji strip Mika Miš“ startovao je sa četiri stripa: „Mali instruktori“, „Miki spasava Mim iz Abisinskog ropstva” (nevesta imitacija Diznijevog junaka) „Lav, vuk i lisica” prema Dositeju Obradoviću (veoma slaba adaptacija neidentifikovanog domaćeg autora) i „Mika čuva decu malu sa rđavom pravi šalu“. U drugom broju pojavljuju se „Koralno ostrvo“ i „Mika u Beogradu“. Prvi strip će se završiti u 9. a drugi nešto kasnije u 15. broju.

U 7. broju lista, pod naslovom „Kako Spira reklamira“, „Mika Miš“ prvi put objavljuje jedan inostrani strip. Uskoro na stranicama lista primećujemo nekoliko stripova s oznakom „King Fičers sindikata“: „Mali Lule i pametno Cule“ (kasnije objavljen u „Politikinom zabavniku“ kao „Mali bata“), Drejtonova „Princeza mačkica“ i geg-tabla Čika Janga (proslavljenog autora „Blondi“). Zanimljivo je da „Mika Miš“ od prvog broja na naslovnim stranama objavljuje crteže, da bi od tog pravila odstupio od 10. do 12. broja, a nešto kasnije i gotovo u svim brojevima od 22. do 29. Kod pomenutih izuzetaka, list je na naslovnoj strani donosio strip, i to uvek inostranog porekla.
Od 14. broja list se štampa u jednoj boji, ali je zato broj strana povećan sa 8 na 12. U pomenutom broju pojavljuje se i Rejmondov „Flaš Gordon“. Kao i u slučaju lista „Strip“, ni „Mika Miš“ neće predstaviti „Flaša Gordona“ od početka, već ga objavljuje tek od jedanaeste table. Dve nedelje kasnije, u list dospeva još jedan velikan avanturističkog stripa tridesetih godina: „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, odnosno „Kralj mađioničara“ kako će biti nazvan u 16. broju „Mike Miša“.

Od 24. broja list je počeo da izlazi dva puta nedeljno. Tom prilikom redakcija je izdala sledeće saopštenje: „Za Beograd izlazi utorkom i petkom, a u unutrašnjosti sredom i subotom“.
U 26. broju prvi put se javljaju tri člana budućeg „Beogradskog kruga“: Đorđe Lobačev sa „Carevim glasnikom“ Žila Verna, a Nikola Navojev i Branko Vidić sa „Hajdukovim sinom“ i „Osvajačima severnog pola“. Istovremeno, „Mika Miš“ poklanja poverenje još jednom poznatom junaku američkog stripa – „Briku Bradfordu“ Klarensa Greja. Sledeći, 27. broj lista (od 12. septembra 1936. godine) poslednji je sa datumom na naslovnoj strani. Naredni brojevi će izlaziti bez datuma i tek od 5. januara 1937. godine (61. broj) „Mika Miš“ će ponovo označavati datume izlaska svojih brojeva.

Svoj stvaralački rad u „Miki Mišu“ Nikola Navojev nastavlja stripom „Otmica lepe Turkinje“, dok se u 38. broju prvi put javlja Lajmen Jang sa „Pustolovinama Tima Tajlora“. Četiri broja kasnije, „Mika Miš“ na naslovno) strani najavljuje „Žute gusare“, a u istom broju obaveštava čitaoce o izlasku prvog broja „Zabavnika“, lista koji će ubuduće donositi kompletne epizode stripova prethodno objavljenih u matičnom listu.
U 44. broju Lobačev završava „Carevog glasnika“, a tri broja kasnije okončan je i „Brik Bradford“ u epizodi „Ostrvo smrti“. Biće to istovremeno i definitivan odlazak Grejovog junaka iz „Mike Miša“. U 49. broju list na srednjim stranama donosi „Baka Rodžersa“ Dika Kalkinsa i Filipa Noulena. U 51. broju Žika Mitrović, posle rata poznati filmski režiser, završava svoj prvi strip „Junaci Pavlove ulice“, a Nikola Tišćenko „Banović Strahinju“.

Posle saradnje sa Navojevim u „Osvajačima severnog pola“, Branko Vidić piše novi scenario za strip „Krvna osveta“, koji će počev od 57. broja crtati Đorđe Mali. Dva broja kasnije, veštački je okončan „Bak Rodžers“ i on se takođe više neće pojavljivati u listu.

Poslednji broj „Mike Miša“ u 1936. godim pojavio se 29. decembra, a sa 60. brojem (1. 1. 1937) list ulazi u drugu godinu svog postojanja. U istom broju završavaju se „Žuti gusari“.

Naredni broj lista donosi nekoliko novina: prva i poslednja strana odštampane su u boji, obim je povećan na 20 strana, a prvi put se pojavljuju Čarls Flanders sa „Kraljem konjičke policije“ i Konstantin Kuznjecov sa „romansiranim istorijskim događajem iz naše prošlosti“ pod nazivom „Majka“. I 62. (božićni) broj imaće korice u boji, da bi od sledećeg broja list ponovo bio štampan u jednoj boji i na 16 strana. Sa 67. brojem u list dospeva „Mačak Feliks“ Pata Salivena, a dva broja kasnije „Fantom“ Lija Foka i „Tajni agent X–9“ Čarlsa Flandersa. U ovom periodu „Mika Miš“ je bez pogovora vodeće strip-izdanje u zemlji: „Kralj konjičke policije“ Čarlsa Flandersa, „Fantom“ Lija Foka i Reja Mura, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Flaš Gordon“ Aleksa Rejmonda, „Tajni agent X–9“ Čarlsa Flandersa, „Mačak Feliks“ Pata Salivena, „Tim Tajlor“ Lajmena Janga i „Dovedite ih žive“ Pola Frema. Čast, jedva prisutnih domaćin stvaralaca, spasava Kuznjecov sa stripom „Majka“.
Sve do 74. broja list neće pretrpeti nikakve izmene, a onda se istovremeno pojavljuju Đorđe Lobačev sa „Dubrovskim“ i Vik Forsajt sa humorističkim stripom „Na Divljem zapadu“. Tri broja kasnije, Kuznjecov završava „Majku“ i već u sledećem javlja se stripom „Kraljević Marko“. 80. broj značajan je po tome što u njemu startuje još jedan budući pripadnik „Beogradskog kruga“ Đuka Janković. Mada je u tom periodu bio ilustrator lista „Vreme“, Janković se veoma ambiciozno predstavio stripom „Tajne abisinskih gudura“, a u narednom broju i svojim novim radom „Toša kao detektiv“.

U 82. broju prvi put se oglašava Ranhner sa obradom Diminog romana „Grof Monte Kristo“ i sada domaći stvaraoci počinju ozbiljno da potiskuju slavnije kolege iz inostranstva. Povratak „Mandraka“ u 84. i uvođenje „Junaka radio patrole“ Čarlija Šmita u sledećem broju samo će privremeno odložiti ono što je već bilo nagovešteno.

 

[Nikita Kulganov]

Đuka Janković koji će pored Konstantina Kuznjecova, Alekseja Ranhnera i kasnije Sergeja Solovjeva, biti najrevnosniji saradnik „Mike Miša“, javlja se veću 88. broju novim stripom „Obešenjak Kića”. Samo tri broja kasnije, i ponovo Janković: strip „Džungla Ved” domaća varijanta Berouzovog „Tarzana”, koji će se kasnije kao junak provlačiti kroz više epizoda. U 94. broju Đuka Janković završava „Obešenjaka Kicu” i počinje strip „Potera za milionima”. Uz prethodno pomenute „Tajna abisinskih gudura” i „Džungla Ved“, ovo je treći realistički strip koji Janković istovremeno radi za „Miku Miša“. Naravno, ovakva produkcija neminovno će se odraziti na kvalitet njegovih radova, koji od broja do broja prilično variraju.

Naslovnom stranom 99. broj najavljuje „Legiju prokletih” i debitantski nastup Sergeja Solovjeva jednog od najslavnijih stvaralaca u istoriji jugoslovenskog stripa. Mada je njegov početak prošao gotovo nezapaženo, kasnijim radovima i izuzetno velikom produkcijom, Solovjev će se predstaviti kao veoma darovit crtač.
U 102. broju kao da već počinje nadmetanje između Jankovića koji se javlja s „Tošom na letovanju” (sada radi četiri stripa istovremeno!), Solovjeva čiji drugi rad „U vrtlogu” znatno nadmašuje „Legiju prokletih”, nagoveštavajući njegov nesumnjivi talenat i Konstantina Kuznjecova, koji u 108. broju počinje „Misterije Čikaga” prema scenariju Branka Vidića. Dva broja ranije, Janković smenjuje „Tošu na letovanju“ obradom Nušićevog humorističkog romana „Put oko sveta”. Aleksije Ranhner javlja se u 112. broju stripom „Kapetanova kći” prema istoimenom romanu Aleksandra Puškina, dok se Solovjev u 115. broju (pošto je prethodno okončao „Legiju prokle tih“) pojavljuje se obradom Diminog romana „Tri musketara“. „Beti Bup” Maksa Flajšera počinje u 121. broju, a u sledećem Solovjev završava strip „U vrtlogu”. 125. broj „Mike Miša“ najavljuje povratak Lobačeva sa „Plavom pustolovkom”, dok se Ivan Šenšin stripom „Mandžurija u plamenu” 4 broja kasnije pridružuje ostalim domaćim stvaraocima. U 131. broju Ranhner završava „Kapetanovu kći”. Dva broja nakon toga, Alen Din se predstavlja stripom „Besmrtni kauboj Teks Torn”.

137. broj obeležava pokušaj Kuznjecova da se ogleda u humorističkom žanru, što mu u priličnoj meri i uspeva stripom „Boemi” u. epizodi „U carstvu majmuna”, čiji su glavni protagonisti antropomorfni majmuni Soni i Toni.
To je istovremeno i svojevrstan odgovor „Mike Miša” na sve veću popularnost Diznijevih junaka koje u to vreme objavljuje „Politika. U 140. broju Đuka Janković počinje strip „Crnjina osveta”, a u sledećem Đorđe Lobačev završava prvu epizodu „Plave pustolovke”. Okončavajući „Mandžuriju u plamenu” 16. Tablom, Ivan Šenšin u 144. broju započinje novu epizodu o avanturama Ralfa Stedija pod nazivom „Legionar smrti”.
Jedan broj kasnije Janković objavljuje početak drugog dela „Džungla Veda” i sada ponovo radi tri stripa uporedo (pored „Džungle Veda” to su još „Put oko sveta” i „Crnjina osveta“).

Pod pseudonimima Brandon Vid i K. Kulidž u 146. broju pojavljuju se Branko Vidić i Konstantin Kuznjecov. Njihov junak Ben Kerigan, inače agent Intelidžent servisa, predstavlja se u epizodi „Džingis-kanov potomak”. Nakon četiri broja Kuznjecov počinje i „Hadži Murata”, pa uz Misterije Čikaga“, „Boeme i „Bena Kerigena“ uspeva da dostigne neverovatnu produkciju Đuke Jankovića.



Sada je već očigledna prevlast domaćih autora, na to ukazuje i odnos od osam domaćih prema četiri inostrana stripa. Još značajnije je da se radovi Konstantina Kuznjecova, Sergeja Solovjeva, Ivana Šenšina i Đuke Jankovića dosta uspešno nose sa ostvarenjima kao što su „Flaš Gordon“ Aleksa Rejmonda, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Teks Torn“ Alena Dina i „Beti Bup“ Maksa Flajšera.

Čim je u 151. broju okončao „Tri musketara“, Solovjev se već tri broja kasnije javlja novim stripom – „Crni ataman“, za koji mu je scenario opet pripremio Branko Vidić. Istovremeno, vraća se i Aleksije Ranhner sa „Starim kaplarom“. Pošto je u 152. broju završio prvu epizodu „Boema“, Kuznjecov već tri broja kasnije započinje novu – „Na Divljem zapadu“. Pod nazivom „Gangsteri morskih dubina“, Lobačev u 156. broju startuje s novom epizodom „Plave pustolovke“, a u narednom počinje „Tajni agent X–9“ u priči pod nazivom „Crvena strela“. U 159. broju ponovo se javlja Žika Mitrović sa stripom „Hajduk Veljko“. Poslednji broj u 1937. godini, donosi prvu tablu novog stripa Sergeja Solovjeva „Đavo i njegov šegrt“.
U treću godinu svog postojanja, „Mika Miš“ ulazi sa fondom od 163. broja i sve jasnijim opredeljenjem u odnosu na dela domaćih stvaralaca. I nakon što će Ivan Šenšin u 166. broju započeti strip „U kandžama tigra“, dva broja kasnije Solovjev „San letnje noći“ (prema Šekspirovom delu), a u 169. broju Ranhner „Građanku na pre stolu“ (prema romanu „Draga Mašin“ Svetislava B. Lazića), „Mika Miš“ će od 14 strana posvećenih stripovima čak 11 prepustiti domaćim autorima. Ipak, kada dva broja kasnije Solovjev okončava prvu epizodu „Crnog atamana“, već u sledećem ga zamenjuje „Mandrak“ u priči „Borba protiv vukodlaka“. Domaći autori se, međutim, ne predaju: Solovjev odmah počinje drugu epizodu „Crnog atamana“ (pod nazivom Kapetan Leš“), dva broja kasnije Ranhner se javlja obradom Nušićevih „Hajduka”, a u 177. broju Kuznjecov sa „Orijent ekspresom”. Istovremeno, dok Solovjev završava strip „Đavo i njegov šegrt”, Lobačev počinje treću epizodu „Plave pustolovke”.

Najavljen već na naslovnoj strani u 180. broju pojavio se jedan od najpopularnijih likova u stripu uopšte. Reč je o Princu Valijantu maestralnom delu Herolda Fostera, junaku koji će svojim pustolovinama i zanosnim optimizmom zabavljati milione čitalaca širom sveta. U istom broju okončani su stripovi Ivana Šenšina i Konstantina Kuznjecova „U kandžama tigra”, odnosno „Hadži Murat”.
Već u sledećem broju Solovjev je ponovo najangažovaniji saradnik „Mike Miša“: pored „Crnog atamana” i „Sna letnje noći”, počinje novi strip „Kozaci”. Istovremeno, Ranhner završava „Starog kaplara”. Odmah zatim usledila su još tri stripa pripadnika Beogradskog kruga: „Hiljadu i jedna noć” Konstantina Kuznjecova, treća epizoda „Džungla Veda” Đuke Jankovića i „Đavolov šegrt u XX veku” Sergeja Solovjeva. U ovom periodu (23. marta 1938. ), izdavač „Mike Miša” pokreće još jedan list pod nazivom „Tarcan”. Tako će posle „Zabavnika”, „Veselog zabavnika” i „Malog zabavnika Mike Miša“, ovo biti četvrto izdanje čiji je osnovni cilj da odbrani matični list od bočnih udara sve veće konkurencije. Istini za volju, novi nedeljnik neće izdržati više od 14 brojeva, ali će i u tom relativno kratkom razdoblju odgovoriti svojoj osnovnoj nameni.

U 190. broju „Mike Miša“ objavljen je rezultat nagradne ankete kojom je redakcija pokušala da ispita čitalačku naklonost prema pojedinim ostvarenjima u listu. Na prvom mestu ove zanimljive ankete našao se „Fantom”, a za njim su sledili „Crni ataman” i „Mandrak”. Visoko četvrto mesto zauzela je „Plava pustolovka”, a za njom redom dolaze ostali: „Orijent ekspres”, „Princ Valijant”, „Stari kaplar”, „Hajduci”, „Bez otadžbine”, „Kozaci”, „San letnje noći”, „Građanka na prestolu”, „Hadži Murat”, „Džungla Ved”, „Flaš Gordon”, „Čikago”, „Hiljadu i jedna noć”, „Na Divljem zapadu”, „Teks Torn”, „Tajni agent X–9”, itd. Zanimljivo je da su veoma nisko plasirani „Flaš Gordon” i „Tajni agent X–9”, dok se Solovjevljev „Crni ataman” umalo nije našao na prvom mestu
Posle duže pauze u list se ponovo vraća „Tim Tajlor” Lajmena Janga, ali na pomalo neuobičajen način. Naime, u 193. i 194. broju „Mika Miš“ u dodatku od po osam strana donosi epizodu „Tajanstveno jezero”, kao besplatan prilog. Odmah zatim, u list se vraća još jedan stari poznanik - „Flaš Gordon” Aleksa Rejmonda, a samo broj kasnije Kuznjecov počinje svoj novi istorijski strip „Knjaz Miloš“ prema tekstualnom predlošku Svetislava B. Lazića. U 197. broju Lobačev se javlja četvrtom epizodom serijala „Plava pustolovka”. Istovremeno, Ranhner okončava strip „Građanka na prestolu”, da bi se već u sledećem broju pojavio sa „Knjeginjom Tarakanovom”, stripom iz ruske istorije čija je radnja smeštena u vreme vladavine Katarine II.

Sve do 205. broja list neće pretrpeti značajnije sadržinske promene da bi se uvođenjem „Princeze Ru” Đorđa Lobačeva najavio čitav niz novih ostvarenja koja će tek uslediti. Već u narednom broju pojavljuje se Segarov „Popaj” (preselio se iz „Veselog zabavnika“), nešto kasnije „Mali moreplovac” Nikole Navojeva, nova epizoda „Boema” Konstantina
Kuznjecova, „Kralj konjičke policije” Čarlsa Flandersa u priči „Potopljeno blago”, Jangov „Tim Tajlor” u „Panteru Fangu”, peti nastavak „Plave pustolovke” ( „Zarobljenica Inda“) Đorđa Lobačeva i konačno „Mandrak na Južnom polu” Fila Dejvisa i Lija Foka. Nabrojana ostvarenja, međutim, pašće u senku pred pojavom dugo najavljivanog junaka koji se prvi put pojavljuje u „Mika Mišu”. Dogodiće se to u 214. Broju, a reč je o popularnom Berouzovom liku „Tarzan - gospodar džungle” u crtačkoj verziji Hala Fostera.

 

[Nikita Kulganov]

U 217. broju Ranhner se javlja sa avanturama Garija Stronga u „Avetinjskom brodu”, dok je 218. broj u celini posvećen „Fantomu” i epizodi „Rat u džungli”. Ovaj neobični potez, koji nije bio u skladu sa dotadašnjom koncepcijom lista, izdavač je obrazložio u svom uvodniku. Bilo je očigledno da se radi o dubljem sukobu sa konkurentskim listom „Truba”, koji je prinudio izdavača da reaguje na ovakav zaista neuobičajeni način.

Tokom narednog perioda zastupljenost domaćih i inostranih autora u „Mika Mišu” uglavnom će biti uravnotežena. Taj odnos neće bitno poremetiti ni početak nove epizode „Bena Kerigena” Konstantina Kuznjecova i Branka Vidića u 224. broju, kao ni pojave „Belog duha” Đorđa Lobačeva pet brojeva kasnije. Zanimljivo je, međutim, da je Lobačev sada najzastupljeniji autor u listu sa tri stripa koja radi istovremeno: „Plava pustolovka”, „Princeza Ru” i „Beli duh”. Nešto kasnije Solovjev će započeti treću epizodu stripa „Crni ataman” pod nazivom „Nevesta živog Bude”, Ivan Šenšin roman iz ruskog života „Knez Mihajlo Sicki”, a Đuka Janković strip „Tajanstveni vozač br 13”. Na srednjim stranama u 233. broju Valter Nojgebauer prvi put se predstavljaju čitaocima „Mike Miša“ realističnom storijom „Buna u Kongu“ i svojim novim junakom detektivom Grantom.
U ovom periodu „Mika Miš“ ponovo pokreće anketu o popularnosti stripova koje donosi na svojim stranicama. Objavljeni rezultati ovoga puta daju nešto drugačiju sliku: „Mali moreplovac” Nikole Navojeva, „Tarzan” Hala Fostera, „Princeza Ru” Đorđa Lobačeva, „Ben Kerigan” Konstantina Kuznjecova, „Princ Valijant” Hala Fostera, „Crni ataman” Sergeja Solovjeva, „Tajanstveni vozač br 13” Đuke Jankovića, „Fantom” Lija Foka i Reja Mura, „Kozaci” Sergeja Solovjeva, „Flaš Gordon” Aleksa Rejmonda, „Mandrak” Lija Foka i Fila Dejvisa, „Knez Mihajlo Sicki” Ivana Šenšina, „Tim Tajlor” Lajmena Janga, „Beli duh” Đorđa Lobačeva i tako dalje. Očigledno je da domaći autori i dalje uspevaju da zadrže visoke plasmane u odnosu na slavne kolege iz inostranstva, a Nikola Navojev sa „Malim moreplovcem” čak uspeva da se nametne kao trenutno najpopularniji. Sve ovo ukazuje i na dobro vođenje uređivačke politike redakcije „Mike Miša”, koja je od samog početka pružala šansu mladim stvaraocima i kroz jedan relativno duži period izgrađivala njihov nesumnjivi talenat.



U 246. broju Kuznjecov počinje „Aladinovu čarobnu lampu” iz svog ciklusa „Hiljadu i jedna noć”, a dva broja kasnije Šenšin se javlja pričom o ruskom osvajanju Kavkaza pod nazivom „Hazavat sveti rat”. Uporedo sa „Crnim atamanom”, Solovjev od 251. broja počinje „interesantan roman iz arabljanskog života” „Vihor u pustinji”, dok se nova epizoda „Fantoma” ( „Mali Toma“) pojavljuje pet brojeva kasnije.



Na naslovnoj strani 257. broja objavljen je kadar iz novog stripa Konstantina Kuznjecova „Grofica Margo”. Sudeći prema prethodnim najavama, kao i činjenici da su mu ustupljene srednje strane, očigledno je da redakcija „Mike Miša” mnogo očekuje od ovog stripa. I zaista, već prvi utisak koji početne table ostavljaju na upućenijeg poznavaoca stripa, nedvosmisleno ukazuje na ostvarenje opravdano proglašeno za jedan od najvećih dometa ovog autora. Svojim kasnijim radovima Kuznjecov će uspevati da dostigne, ali ne i da nadmaši crtačko umeće ispoljeno kod „Grofice Margo”.
Neposredno pred ulazak u četvrtu godinu postojanja, „Mika Miš“ objavljuje početak Ranhnerove obrade „Jadnika” prema istoimenom romanu Viktora Igoa.

Uz impozantan saldo od 269. brojeva, „Mika Miš“ ulazi u 1939. godinu kao nesumnjivo najjači list u zemlji I, kako će izgledati sve do 28. februara, bez neke ozbiljnije konkurencije. Međutim, upravo pomenuti datum označiće težak udarac za dotad neprikosnoveni vodeći položaj lista. Reč je o pojavi prethodno najavljenog i dobro reklamiranog „Politikinog zabavnika”, čiji se izdavač daleko bolje pripremio za borbu na tržištu od svih ranijih konkurenata. Već sama činjenica da su“Politikin zabavnik“ uređivali veliki poznavaoci dečje štampe Vladislav Ribnikar, Bata Vukadinović i Duda Timotijević dovoljno ukazuje na značaj koji je u „Politici” pridavan novopokrenutom izdanju, ali otkriva i glavni uzrok njegovog visokog kvaliteta i meteorskog uspeha.



Gotovo istovremeno, tačnije pet dana pre izlaska Politikinog zabavnika“, „Mika Miš“ će pretrpeti još jedan ne manje težak udarac. Naime, upravo u danima kada se u redakciji sa izvesnom zebnjom očekivalo novo konkurentsko izdanje, „Miku Miša“ napušta dotadašnji urednik Milutin S. Ignjačević, bez sumnje veoma zaslužan za visoku poziciju lista ostvarenu tokom četvorogodišnjeg izlaženja. Istovremeno, Ignjačević će već 23. februara pokrenuti sopstveni list „Mikijevo carstvo“, povlačeći za sobom sada već zrele autore Ni kolu Navojeva. i Branka Vidića, kojima će se docnije pridružiti Sergej Solovjev i Ivan Šenšin.
Suočen s ovako teškom situacijom, „Mika Miš“ se ipak ne predaje. Još uvek oslonjen na prethodno započete stripove domaćih autora: „Grofica Margo“ i „Ali Babu i 40 hajduka“ Konstantina Kuznjecova, „Bufala Bila“ Sergeja Solovjeva, „Princezu Ru“ Đorđa Lobačeva, „Harija Džadža“ Ivana Šenšina i „jednookog pirata“ (ranije „Mali moreplovac“) Nikole Navojeva i Branka Vidića; kao i na inostrana ostvarenja: „Princa Valijanta“ i „Tarzana“ Hala Fostera, „Mandraka“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Fantoma“ Lija Foka i Reja Mura i „Popaja“ Elzija Krislera Segara: „Mika Miš“ već u 285. broju objavljuje početak nove epizode „Tajnog agenta X–9“ pod nazivom „Tajna potonulih brodova“, a u sledećem i prvu stranu stripa „Sreća Tim Tajlora“ Lajmena Janga. Kada se u 288. broju pojavljuje Fokov i Dejvisov „Mandrak i ljudi sa Marsa“, „Mali Teri“ Miltona Kanifa i u narednom broju „Barnej Bakster“ Frenka Milera, postaje očigledno da će se „Mika Miš“ u narednom periodu, pre svega, oslanjati na inostrana ostvarenja. To potvrđuje već 292. broj u kome prethodno završenu epizodu „Fantoma“ odmah zamenjuje nova: „Fantom u Skotland Jardu“. Samo dva broja kasnije, počinje i nova epizoda Rejmondovog „Flaša Gordona“.

Sada je već zastupljenost inostranih autora dvostruko veća od domaćih. Istovremeno, boreći se za pomalo izgubljene pozicije, „Mika Miš“ u 295. broju pokreće veliki nagradni konkurs za rešavanje ukrštenih reči sa visokim nagradnim fondom.
Dva broja kasnije, na srednjim stranama pojavljuju se prve table „Robina Huda”, izvanrednog ostvarenja Sergeja Solovjeva, a u jubilarnom 300. broju Nikola Navojev završava „Jednookog pirata” prema scenariju Branka Vidića i definitivno prekida saradnju s „Mikom Mišom”. Od sada će čitaoci njegove radove moći da prate isključivo preko stranica „Mikijevog carstva”.

Naredni broj lista donosi početak druge epizode „Jadnika” Aleksija Ranhnera, a 302. broj novu storiju Flandersovog „Kralja konjičke policije”. Sa 30. tablom Sergej Solovjev u sledećem broju pri vodi kraju „Bufala Bila”, da bi ga tri dana kasnije zamenio početkom treće epizode „Kozaka”. Usledile su nove storije „Mandraka” i „Princa Valijanta”, a nešto kasnije i Brigsovog „Tajnog agenta X–9” sa epizodom „Teror na Brodveju”.

U 311. broju Kuznjecov počinje svoj novi strip „Princ krojač”, nakon četiri broja Šenšin objavljuje prvu tablu „Zvonara Bogorodičine crkve”, a u 318. javlja se Lobačev sa šestom epizodom „Plave pustolovke”. Dva broja kasnije Aleksije Ranhner okončava „Jadnike” i odmah startuje sa novim ostvarenjem „Skotland Jard je nemoćan” u kome se ponovo pojavio njegov jedini junak – Gari Strong. Stiče se utisak da domaći autori postepeno uspostavljaju poljuljanu ravnotežu sa još uvek premoćnim gostima iz inostranstva. U ovome, bar trenutno, uspevaju već u 321. broju, kada se posle duže pauze javlja Đuka Janković stripom „Tri bekrije”. Istovremeno, Sergej Solovjev uspešno završava „Robina Huda”. Odmah zatim usledio je Ranhnerov „David Koperfild”, a u 326. broju Kuznjecov počinje strip „Baron vampir” (drugi deo „Grofice Margo“) pošto je prethodno okončao „Princa krojača”. Naredni broj donosi početak druge epizode „Bufala Bila” Sergeja Solovjeva i Branka Vidića. Nedelju kasnije, u Miki Mišu uočavamo gotovo neprimetnu, ali istorijski posmatrano veoma značajnu novost. Naime, u 329. broju lista Bern Hogart potpisuje tablu Tarzana, koga je prethodno s velikim uspehom radio Hal Foster.
Narednih dvadesetak brojeva neće doneti neke značajnije pro mene. Tek u 351. broju Kuznjecov prilično neočekivano završava „Barona vampira”, a sedam brojeva kasnije počinje „Bagdadskog lopova“, Sergej Solovjev u narednom broju privodi kraju drugu epizodu „Bufala Bila“ i sada za „Miku Miša“ crta samo „Ajvanhoa“, izvanredno ostvarenje započeto u 352. broju od 20. oktobra 1939. godine.
Pošto je u 360. broju okončao šestu epizodu „Plave pustolovke“ Đorđe Lobačev se izvesno vreme neće pojavljivati, zbog svoje sve veće angažovanosti u „Politikinom zabavniku“. Međutim, samo jedan broj kasnije, „Mika Miš“ uvodi pojačanje: Valter Nojgebauer po drugi put startuju u beogradskom listu sa doživljajima detektive Granta, ovoga puta pod nazivom „Rat špijuna“. Istovremeno, Đuka Janković završava „Agu od rudnika“ i nakon dva broja počinje da radi adaptaciju „Pop Ćire i pop Spire“ Stevana Sremca.

Osećajući sve više na tržištu snagu premoćnog „Politikinog zabavnika“, a delimično i konkurentske sposobnosti „Mikijevog carstva“, uredništvo „Mike Miša“ odlučuje se na izvesne promene u listu. Od 364. broja naslovne strane „Mike Miša“ štampaju se u dve boje, a nakon dva broja list izlazi na 24 strane. Istog dana (8. decembra 1939. godine) redakcija u „Politici“ reklamira list koji je već na tržištu: „Počev od 366. broja 'Mika Miš' će donositi, pored svojih ranije poznatih romana, još jedan roman u tekstu, jednu priču, vesti iz sporta i avijacije, razni zabavni materijal: ukrštene reči, skrivalice, rebuse i razne druge kulturno-zabavne stvari, duhovite doživljaje Džimi Klapa (Marižaka – prim. aut ) i sjajnu reportažu u stripu 'Maksim u Beogradu'.

 

[Nikita Kulganov]

U 371. broju Solovjev dvadesetom tablom završava „Ajvanhoa“, a već u sledećem počinje adaptaciju slavnog Šekspirovog dela „Romeo i Julija“.

Petog januara 1940. godine, sa 374. brojem, „Mika Miš“ se našao na početku pete godine svog izlaženja. Kuznjecov će specijalno za tu priliku adaptirati Gogoljevu novelu „Božićna noć“ i nakon osam tabli završiti je u narednom broju. Istovremeno, Ranhner završava „Davida Koperfilda“, a zatim startuje stripom „Mali lord Fontleroj“. Potom 377. broj i ponovo izvrsni Kuznjecov: „Tri života“ je u gotovo istoj umetničkoj ravni sa „Groficom Margo“. U narednom broju javlja se Marijan Ebner sa neočekivano kvalitetnim radom „Pobednik smrti“, koji prema najavi redakcije „obrađuje večitu i nedokučivu tajnu vraćanje života umrlima!“. Ferdo Bis u 379. broju počinje svoj avanturistički strip „Morski vuk“.



Postaje sve očiglednije da „Mika Miš“ ne namerava da prepusti svoje pozicije bez borbe. Za razliku od svojih konkurenata, on neprekidno pronalazi nove talente, pri čemu uvođenje Ebnerovih i Bisovih radova predstavlja pun pogodak. Istovremeno, „Mika Miš“ na taj način dokazuje i jednu notornu istinu: vodeća pozicija lista u dugom periodu koji je prethodio nije bila ni puka slučajnost, niti posledica monopolističkog položaja na tržištu.



Posle pauze od tri meseca, u list se ponovo vraća Ivan Šenšin sa prosečnim radom pod nazivom „Meksiko“. Šest brojeva kasnije, Đuka Janković objavljuje početak novih doživljaja svog sve simpatičnijeg junaka Maksima. Ovoga puta, dobrodušni nespretnjaković po Javiće se u epizodi „Maksim na zapadnom frontu“. U 396. broju počela je nova storija „Barneja Bakstera“. Istovremeno, okončana su čak tri stripa: „Fantom“ Lija Foka i Reja Mura, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, kao i „Rat špijuna“ Valtera Nojgebauera I Branka Kovača. Sledeći broj donosi početak nove epizode „Fantoma“, a odmah zatim Ranhner startuje sa „Revizorom“, prema istoimenoj Gogoljevoj komediji. Promene u 399. i 400. broju ponovo su vezane za Ranhnerovo ime:
pošto će u prvom završiti „Malog lorda Fontleroja“, u narednom počinje strip „Uragan“ prema scenariju Svetislava B. Lazića. Sada je već primetno da su Konstantin Kuznjecov, Aleksije Ranhner i Đuka Janković najverniji saradnici „Mike Miša“, mada prvi uporedo stvara i za „Politikin zabavnik“. Solovjev i Šenšin u ovom periodu gotovo isključivo rade za „Mikijevo carstvo“ (izuzetak je Šenšinov „Meksiko“), dok je Lobačev potpuno angažovan saradnjom u „Politikinom zabavniku“. U ovakvoj situaciji, sasvim je razumljivo što u listu već duže vreme dominiraju ostvarenja inostranih autora. To će biti još uočljivije nešto kasnije (od 400. do 411. broja), kada Ferdo Bis, Ivan Šenšin i Konstantin Kuznjecov privedu kraju svoje stripove: „Morski vuk“, „Meksiko“ i „Tri života“.

Nastalu prazninu delimično će popuniti Đorđe Lobačev, koji se stripom „Beh duh“ privremeno vraća u 412. broju „Mike Miša“. Četiri broja kasnije, Kuznjecov počinje da radi „Stjenjku Razina“ i ponovo zauzima srednje strane u listu. U narednom broju vraća se i Jankovićev Maksim s epizodom „Maksim kao Tarzan“, dok Ivan Šenšin u 419. broju počinje strip „Tajna zamka Bakon“, sa Ralfom Stedijem u glavnoj ulozi.
Sve do 427. broja u „Mika Mišu“ se neće dogoditi ništa značajnije. Okončane epizode „Fantoma“ i „Mandraka“ zamenice nove, a Ranhner i Lobačev će u 426. broju završiti svoje stripove „Uragan“ i „Beli duh“. Od narednog broja, međutim, usledila je čitava serija. Posle duže pauze u list se vraća Flanders sa „Kraljem konjičke policije“, u 428. Ranhner počinje novu epizodu „Uragana“, šest brojeva kasnije Marijan Ebner se javlja sa „Herojima neba“, a u 436. broju Bern Hogart startuje novom epizodom „Tarzana“. U prethodnom broju, Kuznjecov i Janković završavaju „Stjenjku Razina“ i „Maksima kao Tarzana“ da bi već u 437. Janković počeo svoj poslednji strip u „Mika Mišu“ pod nazivom „Maksim kao detektiv“. Nakon tri broja objavljen je završetak i poslednjeg Šenšinovog rada u „Miki Mišu“ („Tajna zamka Bakon“), koji iz nepoznatih razloga dovršava Aleksije Ranhner.



Osetan nedostatak domaćih radova u poslednjim brojevima lista, ublažiće Konstantin Kuznjecov izvrsnom adaptacijom Puškinove „Pikove dame“ s kojom se javlja u 444. broju. Novom ostvarenju ponovo je namenjeno dominantno mesto u listu (smešten je na srednjim stranama koje su otiskivane u dve boje) i sada više nema nedoumice: Kuznjecov postaje glavno oružje „Mike Miša“ u borbi sa snažnom konkurencijom.



U 450. broju Ranhner privodi kraju drugu epizodu „Uragana“, a Kuznjecov po završetku „Pikove dame“ (460. broj), već u narednom počinje strip „Čarobna frula“ iz svog ciklusa „Hiljadu i jedna noć“. Sa 467. brojem i okončanjem storije „Maksim kao detektiv“, Đuka Janković definitivno odlazi sa stranica „Mike Miša“. Samo dva broja kasnije, u list se vraća Solovjev sa „Carevim štitonošom“, stripom iz naše prošlosti.
Poslednji brojevi u 1940. godini objaviće početak nekoliko novih stripova. Mada se među njima mogu zapaziti radovi nepoznatih, ali talentovanih početnika, svojim kvalitetom i prepoznatljivošću daleko se izdvajaju ostvarenja već afirmisanih domaćih autora: „Žig smrti“ Konstantina Kuznjecova i „Vaskrsenje“ i „Poštareva kći“ Aleksija Ranhnera. Značajno je pomenuti da se u list vraća i „Mali Teri“ Miltona Kanifa.



U šestoj, poslednjoj godim svog izlaženja, „Mika Miš“ je startovao 3. januara 1941. godine sa 478. brojem. Tri nedelje kasnije, Ferdo Bis se vraća u list sa storijom „Blago cara Solomuna“, nesumnjivo jednim od svojih najboljih radova. Naredni, 484. broj donosi početak još jednog stripa za koji Konstantin Kuznjecov kao predložak koristi pisano delo: ovoga puta to je Servantesov „Don Kihot“. U istom broju „Mika Miš“ je objavio i sledeće stripove: „Blago cara Solomuna“ (Ferdo Bis), „Vaskrsenje“ i „Poštareva kći“ (Aleksije Ranhner), „U carstvu Inka“, „Žig smrti“ (Konstantin Kuznjecov), „Carev štitonoša“ (Sergej Solovjev), „Fantom“ (Li Fok i Rej Mur), „Mali Teri“ (Milton Kanif), „Atlantida“, „Gospodar sveta“, „Mandrak“ (Li Fok i Fil Dejvis) i „Tarzan“ (Bern Hogart).



U 490. broju Sergej Solovjev završava prvi deo „Carevog štitonoše“ i odmah u sledećem startuje sa drugim nastavkom. Pet brojeva kasnije, Valter Nojgebauer i Branko Kovač po treći put počinju saradnju sa „Mikom Mišom“, objavljujući prvu tablu realističkog stripa „Zrinski i Franko pan“. U list se ponovo vraća i „Radio patrola“ Čarlija Šmita, a 501. broj donosi početak nove epizode „Fantoma“.
Samo tri broja kasnije, rat će naglo prekinuti slavni pohod „Mike Miša“ kroz istoriju jugoslovenskog stripa. U stvari, 504. broj lista izašao je 4. aprila 1941. godine, dva dana pre nego što će biti bombardovan Beograd. Od stripova koje je doneo na svojim stranicama: „Zrinski i Frankopan“ Valtera Nojgebauera i Branka Kovača, „Fantom“ Lija Foka i Reja Mura, „Barnej Bakster“ Frenka Milera, „Blago cara Solomuna“ Ferda Bisa, „U carstvu Inka“, „Žig smrti“ Konstantina Kuznjecova, „Carev štitonoša“ Sergeja Solovjeva, „Čovek sa 100 lica“, „Mali Ten“ Miltona Kanifa, „Radio patrola“ Čarlija Smita, „Špijunka“, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Doktor Moro“ Aleksija Ranhnera i „Avanturisti neba“; završen je jedino „Žig smrti“ Konstantina Kuznjecova.



Ovo, međutim, neće biti i poslednja reč lista koji je tokom neprekidnog šestogodišnjeg izlaženja zadobio simpatije svih poklonika devete umetnosti. Sasvim neočekivano, 8. oktobra 1941. godine, pojavio se u okupiranom Beograd i 505. broj „Mike Miša“. Sudeći prema oglasu objavljenom na desetoj strani: „Dvadesetosma sveska Krnje izlazi u četvrtak, 10. aprila“; list je verovatno već bio grafički pripremljen, a naknadno je promenjen samo datum na naslovnoj strani. Ovaj poslednji broj „Mike Miša“ doneo je nastavke storija započetih u prethodnim brojevima i prve dve table nove epizode „Tarzana“ u crtačkoj verziji Berna Hogarta. Nijedan od objavljenih stripova nije bio završen.

 

[Nikita Kulganov]

„Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa ( „Mika Miš“ , 1936)

„Kraljević Marko “ Konstantina Kuznjecova ( „Mika Miš“ , 1937)

„Džungla Ved “ Đuke Jankovića ( „Mika Miš“ , 1937)

Posldenji broj Mike Misa koji je izasao u okupiranom Beogradu 8.10.1941

 

[Nikita Kulganov]

Екс алманах је стрип-часопис Дечјих новина из Горњег Милановца. Часопис је штампан на рото-хартији, у црно-белој техници на формату А4, са колор-корицама.

Први број Екс алманаха изашао је 25. октобра 1975. по цени од 10 динара, са стриповима Ден Дери: Тајна „Црвени месец“ Френка Хемпсона и Херлок Шолмс Јулија Радиловића. На последњој страни корица нашла се једна епизода гег-стрипа „Тарзико“ Бране Николића који је потписан и као уредник првог броја. Последњи, 534. број изишао је 15. јануара 1989. са ценом од 2000 динара и стриповима Нинђа и Кал Освајач у епизоди Оштрица правде. Уредник је био Слободан Лукић.

Из Екс алманаха су, као посебна издања, изникли неки значајни стрип-часописи на подручју тадашње државе: Ју стрип магазин, Гигант и Бисер стрип. У Екс алманаху су премијерно објављивани неки од најзначајнијих стрипова тог времена: Спајдермен, Супермен, Бетмен, Флеш, Џони Хазард, Кокер Бил, Гаша, Чудовиште из мочваре и други.

 

[Nikita Kulganov]

YU стрип, касније YU стрип магазин, је био часопис у издању предузећа Дечје новине из Горњег Милановца, који је од 1977. до 1987. објављивао стрипове искључиво стваралаца СФРЈ.

Укупно је изашло 85 бројева. Први је изашао као Екс алманах Специјал 91/1: YU стрип, а последњи као YU стрип магазин.

Поред редовних бројева, објављено је и два обимнија YU стрип годишњака, 1981. и 1983. године.

 

[Nikita Kulganov]

Никад робом је назив стрип-ревије у којој су објављивани стрипови о партизанским куририма Мирку и Славку и други слични стрипови. Ревија је излазила у издању Дечјих новина из Горњег Милановца од 1963. до броја 595 издатог 1977. Тада прераста у Едицију Курир и тако излази до јесени 1979. До 1970. се у ревији појављују и други стрипови, а од тада само Мирко и Славко.

 

[Nikita Kulganov]

Stripoteka je strip revija koja je izlazila na prostoru bivše Jugoslavije u periodu između 1969. i 1991. godine. Ponovo je pokrenuta 1999. godine i još uvek izlazi, a nekadašnji slogan iz zaglavlja — Jugoslovenska strip revija, promenjen je u Revija svetskih stripova.
Stripoteka je prvi put izašla 1969. godine pod imenom Stripoteka Panorama. Pokrenuta je kao specijalno mesečno izdanje nedeljne strip revije Panorama, nakon što se ova ugasila. Za razliku od Panorame koja je donosila stripove u nastavcima Stripoteka je sadržavala kompletne epizode stripa. Koncepcija stripa se vremenom menjala, kao i dinamika izlaženja. Uvedeno je objavljivanje više različitih stripova u jednom broju. Akcenat je uglavnom bio na francusko-belgijskom stripu, ali su objavljivani i radovi italijanskih, španskih, britanskih i nekolicine kineskih autora.

 

[Nikita Kulganov]

 

[Nikita Kulganov]

Lunov Magnus Strip[a] (često označavan i skraćenicom LMS) je bila strip edicija koja je izlazila na području bivše Jugoslavije. Prvi broj stripa izašao je u maju 1968. godine. Izdavač je bio Dnevnik iz Novog Sada.Strip je izlazio do 1993. godine, zaključno sa 997. brojem.
Prvi broj Lunovog Magnus Stripa izašao je u maju 1968, dva meseca nakon prvog broja Zlatne Serije (januar 1968). U početku je izgledao kao specijalno izdanje svog prethodnika jer su u njemu izlazili isti junaci, samo na većem formatu. Prvi broj je sadržavao i tekstualne priloge, uključujući i kompletan roman o Lunu kralju ponoći, u to vreme veoma popularnom junaku koji je pod pseudonimom Frederik Ešton pisao Mitar Milošević, jedan od urednika stripa. Pretpostavlja se da je tada bilo u planu da se u LMS redovno izdaju epizode ovog junaka i da je jednim delom edicija po njemu dobila ime (Lunov), a da reč magnus (lat. veliki) označava veliki format stripa.Ipak, samo prva četiri broja izašla su u velikom formatu, da bi format nakon toga bio promenjen u format Zlatne Serije. LMS je prve dve godine izlazio ređe, otprilike jedan broj na šest brojeva Zlatne Serije. Kako su obe edicije počele da izlaze na istom formatu i da objavljuju iste junake, čitaoci su ih često poistovećivali.
Izgleda kao da u prvim godinama izlaženja Dnevnik nije imao definisanu strategiju u izdavanju različitih junaka. Stripovi nisu imali određeni redosled izlaženja, a pojedine epizode često nisu bile celovite (iz stripova bi se izbacivale pojedine originalne stranice). Današnji strip kolekcionari imaju zamerke na ova izdanja, kao što su kvalitet papira i poveza, deljenje priča na više svezaka i nepridržavanje hronologije u odnosu na originalne stripove. Najveća zamerka uglavnom je izbacivcanje originalnih stranica. Stripovi su često bili cenzurisani. Sličice sa ideološkim i verskim obeležjima bile su retuširane. Ponekad bi se izbacivali i noževi, pa čak i vampiri. Vremenom, redosled i ritam izlaženja se stabilizovao i broj grešaka se smanjivao.
Osim retuširanja i docrtavanja originalnih naslovnih strana, urednici su u početku pravili kolaže od više originalnih naslovnica. Dešavalo se i da uz neku epizodu izađe naslovnica neke druge epizode. Drastičniji primeri su da se dešavalo da čak izađe naslovnica nekog drugog junaka, a nekada bi se ista naslovna strana upotrebila za dve različite epizode (npr. LMS 78 — Okrutni Ramok i LMS 94 — Ranjeni jelen). Kako su originalne epizode često cepklane u odnosu na izvornik, pojavljivao bi se manjak originalnih naslovnih strana. U tom slučaju bi izrada bivala prepuštena lokalnim novosadskim autorima.
U vreme raspada SFRJ, Dnevnikovi stripovi su, kao i ostala srpska izdanja, prestali da se pojavljuju u zapadnim delovima ove bivše republike. Zbog drastično smanjenog tržišta, međunarodnih sankcija i hiperinflacije došlo je i do drastičnog opadanja tiraža, kome je doprinela i nestašica papira. Svi ti stripovi koji nisu izašli u bivšim jugoslovenskim republikama (u Hrvatskoj poznati kao neobjavljeni) danas su teško nabavljivi i među kolekcionarima dostižu relativno visoke cene.
U LMS su se u početku, između ostalih, pojavljivali Zagor i Teks Viler — junaci koji se danas vezuju za Zlatnu Seriju, da bi nakon 127. broja prestali da se pojavljuju u ovom izdanju. Nakon ovog broja najčešće objavljivani junaci bili su Veliki Blek, Kit Teler, Mister No i Ken Parker. Od ostalih junaka objavljivani su Kočiz, Bil Adams, Tim i Dasti, Zoro i Džudas.

 

[Nikita Kulganov]

Super EKS Almanah

 

[Nikita Kulganov]

 

[Nikita Kulganov]

Strip 81 82 83

 

[Nikita Kulganov]

 

[Nikita Kulganov]

 

[Nikita Kulganov]

 

[Nikita Kulganov]

Majin strip

- - - - - - - - - -

 

[Nikita Kulganov]

 

[Nikita Kulganov]

 

[Nikita Kulganov]

„Mickey strip – Oko“ (1939/40)
U drugoj polovini 1939. godine, spajanjem zagrebačkih strip-revija „Oko“ i „Mickey strip“, nastao je novi nedeljnik „Mickey strip Oko“. Vlasnik izdanja bila je „Jugoslovenska štampa“ iz Zagreba, a dužnost glavnog i odgovornog urednika obavljao je Božidar Rašić, koji se na istom poslu prethodno ogledao u „Oku“. List je imao 28. strana i štampan je na formatu 22,5×30 cm. Korice su mu bile otiskivane u višebojnoj tehnici. Izlazio je petkom, a prodavan je po ceni od dva dinara.

Prvi broj „Mickey strip – Oka“ osvanuo je 6. oktobra 1939. godine. Pored nekoliko uvoznih stripova: „Kralj noći“ (u stvari – „Inspektor Vejd“) Lajmena Andersona, „Leteći gusari“ Hala Foresta i „Tajni agent X–9“ Ostina Brigsa; list je doneo i nekoliko domaćih ostvarenja čiji su autori bili Ferdo Bis i Ivan Kušanić. Bis se javlja sa tri realistična stripa: „Tajna dvora Balmor“, „Flota kapetana Morsa“ i „Kurir Oregona“, dok Kušanić na poslednjoj strani lista uspešno nastavlja crtanje Nojgebauerovih simpatičnih junaka „Džeka Džeksona i Bimba Bambusa“.

„Inspektor Vejd“ Lejmena Andersona („Mickey strip-Oko“, 1939)

„Flota kapetana Morsa“ Freda Bisa („Mickey strip-Oko“, 1939)

Naslovna strana „Mickey strip-Oka“, sa ilustracijom Andrije Maurovića (1940)

„Kurir Oregona“ Freda Bisa („Mickey strip-Oko“, 1939)
U sledećem broju objavljena je prva tabla Segarovog „Popaja“ pod naslovom „Vimpiev sendvič“ i jedan uspravan kaiš stripa „Boltekovi doživljaji“. Ferdo Bis već u trećem broju privodi kraju storiju „Flota kapetana Morsa“. Narednih nedelja nema nikakvih promena, sve do 11. broja kada se završava „Kralj noći“ Lajmena Andersona. Sledeće nedelje Anderson se javlja novom epizodom – „Crni monah“. Istovremeno, prvi put se pojavljuje „Mačak Feliks“ u kaišu „Mačak Macan kao vatrogasac“.

Sledeći broj „Mickey strip – Oka“ izašao je 5. januara 1940. godine i bio je označen rednim brojem jedan. Korice su mu bile štampane u jednoj boji. U drugom broju čitaoci se susreću s prvim kadrovima stripa „Kapetan Dinamos“ Dika Kalkinsa. Istovremeno, naslovnu stranu poslednji put radi Ferdo Bis, koga će na tom poslu već od narednog broja zameniti Andrija Maurović. Umesto Bisovog „Kurira Oregona“ završenog u petom broju, nedelju dana kasnije počinje novi vestern-strip „S poslednjim metkom“ Andrije Maurovića i Božidara Rašića. U istom broju okončani su „Leteći gusari“, „Krv i zlato“ i „Tajna dvora Balmor“. Od sedmog broja čitaoci su mogli da prate dva nova stripa: „Tarzana“ Reksa Meksona i novu epizodu „Detektiva X–9“ pod nazivom „Devojka špijun“.

Postojeći repertoar stripova zadržao se bez promene sve do 3. maja 1940. godine, kada se u rukama čitalaca našao poslednji, 18. broj lista „Mickey strip – Oko“. Nijedan od stripova nije bio završen, a redakcija se od čitalaca oprostila sledećim rečima: „Ovim brojem prestaje izlaziti ilustrirani tjednik „Mickey strip – Oko”. Na obustavu daljnjeg izlaženja našeg lista nagnale su nas ne samo okolnosti tehničke naravi, nego i uverenje da ovaj tip zabavnih novina ne odgovara više po svemu ukusu publike...“

 

[Nikita Kulganov]

„S poslednjim metkom“ Andrije Maurovića i Božidara Rašića („Mickey strip-Oko“, 1940)

„Jack Jackson i Bimbo Bambus“ Ivana Kušanića („Mickey strip-Oko“, 1940)
Nekoliko nedelja nakon spajanja „Mickey stripa“ i „Oka“ u jedinstvenu reviju, Andrija Maurović ponovo uspostavlja saradnju sa zagrebačkim „Novostima“. Naime, od trenutka kada je krajem 1937. godine zajedno sa Fuisom počeo da izdaje „Poslednju pustolovinu Starog Mačka“, Maurović sve do 1. novembra 1939. godine gubi svaki kontakt sa čitaocima zagrebačkog dnevnika. Tek pomenutog datuma, pune dve godine od objavljivanja poslednjih kaiševa storije „Sablast zelenih močvara“, Andrija Maurović se ponovo oglašava u listu na čijim su stranicama ostala otisnuta najznačajnija dela iz njegovog predratnog opusa.
Ostajući dosledan žanru koji ga je i proslavio (od poslednjih pet storija u „Novostima“ čak su četiri bili vesterni), veliki umetnik se javlja stripom „Junaci sa granice“ (prema tekstualnom predlošku Božidara Rašića, višegodišnjeg urednika zagrebačkih revija „Oko“ i „Mickey strip – Oko“), pravom epopejom iz perioda osvajanja Divljeg zapada. Okončavši ovaj strip poslednjeg dana u 1939. godini, Maurović već u novogodišnjem broju objavljuje prva dva kaiša storije „Zlato“, koju uredništvo najavljuje kao „roman u kojemu se čitatelju koža ježi nad nastranostima ljudske požude za zlatnim prahom Aljaske, zbog kojega je palo na stotine tisuća ljudskih glava. „'Zlato' je najdirljiviji roman o poštenju i ljubavi, kojoj nema primjera u povjesti svjetske literature“. Tekst za ovo izuzetno ostvarenje napisao je Franjo Martin Fuis (inspirisan delom Džeka Londona), otvarajući time novo poglavlje u svojoj saradnji sa Andrijom Maurovićem.

I dok su se čitaoci „Mickey stripa – Oka“ postepeno navikavali na činjenicu da više nema njihove omiljene revije, tandem Fuis-Maurović privodi kraju storiju „Zlato“ i odmah započinje novu – „Velika glad u plemenu Gula-Gula“. Ovu potresnu priču o stradanjima Stena Higinsa i njegove saputnice Bor-Bor na ostrvu Marambo u Tihom okeanu Fuis je napisao još 1938. godine i objavio je kao novelu u prvim brojevima „Mickey stripa“.

Pod Maurovićevim perom, međutim, Fuisov tekst impresivno oživljava, otkrivajući sve strahote života u surovoj sredini ispunjenoj atmosferom primitivnih običaja, dubokog sujeverja i neprekidne borbe za opstanak.

„Zlato“ Andrije Maurovića i Franje Fuisa („Novosti“, 1940)

„Brod bez kompasa“ Andrije Maurovića i Franje Fuisa („Novosti“, 1940)
Naredno ostvarenje Fuisa i Maurovića, nazvano „Brod bez kompasa“, opisuje burne doživljaje starog kapetana Sunka, mladog skitnice Džona i lukavog kuvara Kineza Li-Vonga, podsecajući čitaoce na vreme kada su u „Novostima“ s izuzetnom pažnjom pratih pustolovine Starog Mačka, Crnog jahača i Polagane Smrti. Ističući u prvi plan duh avanturizma, Fuis ni ovoga puta ne zapostavlja karakterizaciju svojih likova, pri Čemu vrline i mane njegovih junaka posebno dolaze do izražaja na tankoj liniji razgraničenja između dobra i zla.

„Mrtvačka trojka“ Andrije Maurovića i Franje Fuisa („Novosti“, 1941)
Posle gotovo punih pet meseci, Maurović i Fuis završavaju „Brod bez kompasa“, ali u poslednjem kadru (objavljenom 18. decembra 1940. godine) najavljuju i drugi deo ove storije. Nedelju dana kasnije, preko cele strane božićnog broja zagrebačkog dnevnika, osvanula su prva četiri kaiša „Mrtvačke trojke“. Nastavak uzbudljivih doživljaja kapetana Sunka i njegovih pratilaca neće, na žalost, dočekati prirodan završetak. Storija će biti prekinuta 7. aprila 1941. godine, pridružujući se, do tada, jedinom nedovršenom Maurovićevom stripu – vesternu „S poslednjim metkom“. Istovremeno, sa 196. kaišem „Mrtvačke trojke“ završava se i period plodne višegodišnje saradnje tandema Fuis-Maurović. koji je za sobom ostavio neizbrisiv trag, obogativši predratnu istoriju jugoslovenskog stripa pravim remek-delima devete umetnosti.

 

[Nikita Kulganov]

Bufalo Bil (1938)

Novi nedeljnik, koji se našao u rukama čitalaca 18. juna 1938. godine, nazvan je po čuvenom izviđaču i lovcu na bizone, proslavljenom junaku Divljeg zapada Vilijemu Kodiju, čiji su doživljaji u to vreme poslužili kao materijal za nekoliko stripova. Vlasnik i od govorni urednik lista bio je Božidar Zdravković. „Bufalo Bil“ je imao 16 strana, štampanih na standardnom formatu 21,0×29,0 cm. Izlazio je subotom i prodavan je po ceni od jedan dinar.

Sadržaj lista činili su radovi domaćih autora, među kojima ne prepoznajemo ni jednog istaknutog stvaraoca: „Neverovatni doživljaji Emi Andrjus”, „Tri pirata“, „Deca gangsteri“, „Ostrvo smrti“, „Gur iz Kema“, „ Ženidba cara Dušana“ i „Đerđelez Alija“. Šest stranica lista ispunjavale su vestern i kriminalističke priče, ukrštenice, rebusi i vesti iz sportskog života.

Naslovna strana „Bufalo Bila“ (1938)

„Đerez Alija“ („Bufalo Bil“, 1938)

„Brik Bradford“ Klarensa Greja i Vilijema Rita („Bufalo Bil“, 1938)

U trećem broju pojavljuju se „King of the Royal Mounted“ („Kralj konjičke policije“) u likovnoj obradi Čarlsa Flandersa, a u na rednom broju nedeljna verzija „Brika Bradforda“ Klarensa Greja i Viljema Rita. Međutim, ni ovo pojačanje sadržaja nije pomoglo „Bufalo Bilu da opstane i list se ugasio 9. septembra 1938. godine. U impresumu poslednjeg, 13. broja, kao vlasnik i odgovorni urednik potpisan je Vasilije Milojević.

 

[Nikita Kulganov]

- - - - - - - - - -

 

[Nikita Kulganov]