(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
http://forum.krstarica.com/entry.php/40760-SVA-NAŠA-SADA-uvod-1-deo
http://forum.krstarica.com/entry.php/40769-SVA-NAŠA-SADA-2-deo
SVA NAŠA "SADA"....3.deo
„Kolika travuljina, bože sveti, od ovolike kiše“
Dobila sam upalu mišića od plevljenja, i leđa i noge baš bole, ali sam zadovoljna. Maca kaže da batalim, mnogo je blatnjavo. Odgovaram da je to taman da čupam korov sa sve korenom, dok uporno nastavljam da vadim travke vukući na starim cipelama po 2 kg blata. Posle dva dana i bačenog jednog para rukavica, cveće i jagode mogu opet da dišu. Ona trava mišolovkinja nema gde nije došla. I neke druge travke, ali ova je najtvrdoglavija. Preplavila je istrunjene betonske staze i zašla u svaku pukotinu. Kad smo stigli, beton se uopšte nije video. Gaziš po travi od male do velike kuće, noga upada u mokru mekotu. Pre našeg dolaska, čim je ugrabio dan bez kiše, bratanac je došao i izfrizirao dokle je mogao prići mašinom. Sve ostalo je moralo ručno. Dok Macina sestra, mati naše druge ćere, koja se posle prođenog sveta i života u Beogradu sa nama nekoliko godina, udade u susednom selu od ovog našeg, nije otišla da radi u inostranstvo, sve je bilo pod konac jer živi blizu, te je dolazila stalno. I beše posejano svašta. Sada je ovako. Samo je cveće ostalo, jagode, samonikli blitva i zelje i trava koja je najbujnija. Kad Maca dodje sledeći put oprskaće protiv trave. Taman će do tad da pusti ponovo list. Stare voćke, iskrivljene sa polomljenim granama. Podsećaju me.....gde god da pogledaš na ovom našem seljačkom Jugu, i ne samo seljačkom, vidiš zaparloženo, staro, neodržavano, napušteno.... Majka i otac nikada nisu prskali voće. Zato nije bilo nešto krupno, i umelo je da ima crve, pecke ali je imalo pravi ukus i miris. A bre, jabuku kad kreneš da ljupiš u sobi ispuni gu celu miris. Sećam se, a i deca se sećaju, kad bi Maca radio oko kombajna ili neke druge mašine, a majka mi kaže „Idi naberi jagode, kupine, maline (šta već bude tada) i probaj da mu daš. Će uzne od tebe, na mene ima samo da se izdere. Cel dan radi, ne staje...da se malo osveži. Moj sin kad god dođe ne može da uživa i odmara, taka mu sorta“.
Šta ću, razumem je. Turim u činijicu sa opranim voćem viljušku (ruke su mu prljave) i pođem. Samo podigne oči, namrči one obrve, a osmeh na uglu usana igra li igra
“Tebe je poslala“
„Kaže da mene ne možeš da odbiješ......jel’ tako? Ajde, uzmi malo, neće se otruješ a majka će bude mirna i sretna“
I on uzme, ali to je samo ako mu posao ide lepo. Ako mu ne ide....samo mane rukom kako me vidi sa činijom da prilazim i ja na levo krug hahahaha
I tako je, prednje dvorište koje gleda na ulicu, dokaz da je Beograđanče bilo, tj. ja hahahaa
Zadnje dvorište je u redu jer tamo komšija pušta ovce koje sve lepo ošišaju. Istina, dohvate i baštu u našem dvorištu koju obrađuje Macin bratanac sa porodicom. Ove godine stradao je samo luk, a prošle, luk, paprika i paradajz hahaha Komšija, vlasnik ovaca, i onaj sa kojim po pola Maca radi naše imanje, kojeg su se sestre odrekle u bratovljevu korist, kaže kroz smeh „Šta se bunite, bar su ga lepo, ravno ošišale i nisu vadile hahaah“
ovo su te nestašne ovčice kad su bile jagnjad
U oborima su svinje i prasad i ovog komšije i bratanca. Svim mašinama, našim i njihovim, oni obrađuju sve parcela. Naša, ni jedna nije zaparložena. Dogovaraju se kad sejati, šta, djubrivo, oranje....sve.
Ujutru rano, dok smo Cic i ja još spavale, Maca je ustao, založio šporet, doneo drva, popio kafu i na traktoru otišao da vidi polje, pšenicu i kukuruz. Nisam ga videla kad je odlazio, nisam ni morala jer znam sliku...isto kao i njegov otac. Tata je umeo da kaže „Vero, idem da vidim polje, pa da javim u Beograd.
„Maco, izvini, ali nisam mogao da čekam da ustaneš pa da idemo skupa, mada znam da ti to voliš“
„Ma nema veze, drugi put ćemo“ govorim dok zakuvavam kafu i prelazim na drugu temu.
Znam da je od svitanja budan i da ga je stigla tuga od prošlog......a ta tuga, u sadašnjosti, voli da odsamuje.
E, imamo i čuvara, Šapicu. Donela ga je bratančeva ćera iz školskog dvorišta kao malu pufnu. Pošto oni imaju dva odrasla psa, ovo malecko je postalo jako nevaljalo, a u seoskom dvorištu vazda ima kerećih zanimacija hahaha te je prebačen u naše, susedno, dvorište u kome je već postojala kućica za psa. Namontirana je žica 10-tak metara duga i dug lanac, tako da se Šapica švrćkoše po čitavoj širini kolskog prilaza. Zbog dužine lanca i njegove brzine, nema šanse da prođeš a da te ne isprlja hahaha Pomerila sam gomilu grana što su mu bila blizu pa ih je glodao i onda se upetljaju u lanac. Oplevila travu dalje nego što on može sa lanca da dohvati da smanjim mogućnost krpelja, poprskala neostomosanom ceo njegov prostor, kućicu i njega. Primetila sam da voli da leži pod šupom gde su drva. E tu su stajala tri kotura žice za ogradu, pa sam jedva uspela da ih odsecam u plevnju, a njemu namestim neka stara drvena vrata da tu leži ako želi. Dok sam teške koturove žice okretala i tako pomerala, jer ih podići ne mogu, saplitao me je, skakao na mene, jer mu lanac dozvoljava, pa kad se odmaknem dovoljno da ne može da me dohvati, on počinje da laje hahah Sve je onjušio, dohvatio neko krpče koje je našao među drvima, i legao na ona vrata. Pogledao me je i spustio glavicu da spavka. Velika je maza, deca se igraju sa njim i kobojagi ga uče. Njemu i meni je falio samo neki sunčan sat pa da odlično savladamo „daj šapu“, obzirom da po blatu, od ovolike kiše, to i nije ni malo lako. Lepo čuva kuću, laje na sve što ide ulicom ....dan i noć hahahaha
Šapica 
I tako, dvorište i imanje je maksimalno živo iako u kući niko ne živi, naravno, zahvaljući čoporu.
Sve što se pravilno hrani to i živi.
PS Dobar dan stvaraoci reči .....odoh da kevćem
I tako, dvorište i imanje je maksimalno živo iako u kući niko ne živi, naravno, zahvaljući čoporu.
Sve što se pravilno hrani to i živi.
PS Dobar dan stvaraoci reči .....odoh da kevćem
ko zna možda bi mogla tako živopisno o još koječemu pisati 
