Sva deca su rodjena iz ljubavi!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[hazard]

Ja sam samo želela da kažem , da nisam rodila anđelčića , niti očekujem da to postane. Moraju i oni negde da se izduvaju , kao i mi. U savršenstvo ne verujem, čak ga se i plašim, mislim da je savršeno biće samo uvežbano da skriva frustracije... Brrrrrr..... Ma deca su divna, i samo opušteno sa njima...

 

[makimaki]

Divlja deca ne postoje, postoje samo nemarni roditelji koji od svoje dece prave „divljake“!

Zapitaju li se poneki roditelji da li su ikada igrali zmurke sa svojom decom, jesu li trcali zajedno, jesu li ikada radili bilo sta sa svojom decom, a da to nije bilo preko volje.

Devojcica davi brata zato sto mama i tata ne gledaju, a rekli su milion puta NE. „E bas cu sada da ga udavim!„ Rekli su mu nemoj da trcis pored bazena, a jesu li mu lepo objasnili. U vecini slucajeva roditelji samo vicu, a ne objasnjavaju. Vicu po plazi kao blesavi, deca se uplase, za trenutak se smire, a kad se roditelji okrenu oni urade bas to sto su im rekli da ne rade. Ta deca od 13-14 godina, sto pljuju u bazen, najverovatnije da su dosli bez pratnje roditelja. O tome upravo pricam. Necete sve vreme biti pored svoje dece, da ih nadzirete. Razgovarajte sa svojom decom, objasnite im, a nemojte da vicete samo. Zar ne mislite da deca tog doba ne bi vec trebala da znaju da nije lepo pljuvati po bazenu.

Da bih bila jasnija svima ispricacu vam!
Imala je godinu i po dana kada smo se dogovorile da idemo u grad u najopremljeniju prodavnicu igracaka da gledamo sta sve ima i da nista necemo da kupimo, samo cemo da gledamo. Dete kao i svako drugo dete, sve lepo i sareno, lutke, lopte, mede, zeke... sve bi, ali...Cucnem do nje i podsetim je da smo tu samo da gledamo, da vidimo sta sve ima. Gleda me nije joj bas jasno, malo mi je zao, ali dogovor je dogovor. Imamo novca, ali eto necemo nista da kupimo. Zadrzale smo se 15-20 minuta, skoro sve pipnule, cacnule, da vidimo kako svira klavir, kako place lutka...i izasle. Prosetale po gradu, pile kaficu i sokic i kasnije smo se vratile u istu prodavnicu i rekla sam joj da moze da uzme sta god hoce. Izabrala je malu sarenu loptu koju i danas imamo. Tog dana smo naucile da setamo, gledamo i ne moramo uvek da kupujemo. Imala je godinu i po dana, ali to sto smo tada naucile, postedelo nas je mnogo cega sto gledamo svaki dan po gradu. Velika deca placu, vriste, bacaju se po ulici, hoce nesto... Nisu deca kriva, krivi su roditlji. Nemaju vremena za svoju decu?

Nikada je nisam tukla. Dogovorimo se. Sve se dogovorimo. Ako hoce nesto sto nije bas OK, ja je pitam, da li je to bas u redu da uradi. Navedem je da razmislja. Ako ona hoce da baci kamen u vodu, a ima puno ljudi, ja ne vicem NEMOJ! Pitam je sta ce biti ako nekoga pogodi u glavu. Razbice nekome glavu, i ici ce krv, i mnogo ce da ga boli, a ona ce biti kriva. Kazem joj: „Sta ti to treba, bolje hajde da pravimo kulu od peska.“

Desi se ponekad da nesto NECE, e tada vise ni ja nista NECU. Prestanem da je slusam i ako ona pocne da place, kazem joj da ide u sobu da se isplace, jer NECU da slusam. Ode u sobu, pustim je da se isplace i da razmisli, onda udjem u sobu, sednem na drugi krevet i pitam je sta misli ko je pogresio, ona ili ja? Opet je navedem da razmislja. Ispricamo se, izgrlimo, izljubimo i idemo dalje. Pocne ona da slusa, pa pocnem i ja nju da slusam, sve bude reseno razgovorom.

Reci ce neko, da ja mogu tako sa njom, ali da se ne moze tako sa svom decom. Na to cu da kazem da nije istina. Sva su deca ista, samo su pristupi roditelja drugaciji.. Cini mi se da ljudi mnogo malo pricaju sa svojom decom. Kao da stvarno vremenom zaborave da SU SVA DECA RODJENA IZ LJUBAVI!

Hiljadu primera imamo, ali mislim da ste shvatili sustinu svega sto sam htela da kazem. Razgovarajte sa svojom decom, ne zabranjujte vec se dogovarajte, oni stvarno znaju sta je dobro, a sta lose samo ako im se dovoljno posvetite.

Samo napred i mudro. Pozdav svima!

Imam 2 devojcice, koje su, kako je neko rekao, susta suprotnost. I iste metode ne vrede.
Starija je imala godinu i po, puno smo pricale, a prosto neverovatno koliko je razumela. Nisam vikala na nju, imala sam mnogo-mnogo zivaca. Jedan dan smo otisle u prodavnicu, i ako je znala da nije lepo da place i da histerise u prodavnici, ona je po prvi put histerisala da ja nisam znala sta cu od sramote. Samo sam joj tiho rekla da ce zbog toga dobiti batine kada stigne kuci i povela je. Kada smo usle u kucu, samo sa spustila kese i izlupala je po guzi. Pitala sam je da li zna zasto je dobila batine i ponovila joj razlog. Sada ima 3 godine i nikada joj se vise nije desilo nesto slicno. Kada udjemo u prodavnicu pita me da li moze nesto da uzme i ne uzima dok joj ne kazem da moze. Pre nekoliko dana smo isle u veliku kupovinu stvari, razgledale igracke, garderobu i da ne nabrajam sta sve jos. Dosle su injene cipele na red. Trebalo je videti tu srecu. A nasa jos veca jer dete nista nije trazilo i ni jednog trenutka nije zaplakala da joj se nesto kupi. Na moru je bila presrecna, sve joj je bilo dozvoljeno i sve smo radili da prvenstveno njoj bude lepo. Ona nije stizala ni da spava. Moj muz retko povisi ton, o batinama necu ni da pricam, i puno prica sa njom, ali nekada i njega dovede do ludila. Najveci problem je obuvanje patofni i nikakava prica tu ne pomaze. I sta onda uraditi da bi se obula. Ja sam odustala od batina, jer kada bih je udarala svaki put kada nece da me poslusa, dobijala bi batine svaki drugi dan. A batine koje sam dobijala kao mala i dan danas pamptim.
Drugo dete za 2 dana puni godinu i verovali ili ne njoj jedino vredi pretnja batinama. Jer ako bebi kazes 30 puta da ne dira struju, a ona te gleda bledo, onda joj lepo kazes:" sada ce mama da bije guzu", i ona se skloni. Onda mozes da pomislis da se jedino toga plasi. Naravno lupim je malo po peleni ( u igri je jace lupim), ona zaplace i skloni se. Bolje i da je zaboli guza nego da mene zaboli nesto vise. Ako se razumemo?

 

[maja mala mama]

E, ovo sa patofnama mi je jako poznato...prvo lepo opomenem,pa objasnim sta se desi ako ide bosa,pa joj ja obujem i kad ih posle 15 minuta opet skine onda pretim,vicem i ucenjujem...i nista ne vredi.
Takodje sa strujom imamo problem...ali tu vec nisam mnogo takticna.Jednom je opomenem,drugi put vec bude nasilno pomerena sa tog mesta i dobija po guzi,ali trudim se da je dokacim i van pampersa jer preko pelena nema vajde...mora da zaboli.
Imam jedno dete i volim je iznad svega ali za izvesne stvari jesam stroga,jer mora da zna da ne moze sve i uvek...
A scena iz prodavnice je izgledala ovako...nije bio problem oko kupovine necega,vec se drala sto smo se rastali sa nekom decom i sto idemo kuci...dere se ona a ja se prvo pravim luda,kao ne cujem je,ona nastavlja ja je opomenem,recimo dva puta a posto ni tada ne prestaje,lepo ostavljem korpu na kasi izvinem se prodavacici,i kazem da cu kupovinu nastaviti kasnije,pa izadjemo iz samoposluge,i u prvom ulazu dobija porciju batina...
Ovo sto sam napisala i nema mozda veze sa temom ali samo primecujem da svi manje ili vise prolazimo kroz iste faze i probleme...

 

[jagodica]

ok sta cete kad budu starija pa ne budu htele da slushaju
meni su te pedagoshke batine uzhas. eto vidi se da nisu pomogle, to i nije tako jako al zaboli psihichki. nije moje da popujem sto upravo radim hahah, ali pricam sto osecam. mada secam se kao dete sam na ringlu zalepila celu shaku da vidim valjda da l je vrela ili ne znam ni ja i bila je : ))) mislim da sam posle pazila. i necu da vas citam ako neko nesto odgovori.

 

[maja mala mama]

Ne moras da citas,ali ja moram da repliciram... :wink:
I meni su majke koje biju svoju decu uvek izgledale histericno i pitala sam se sta je to sto dete moze da uradi da bi zasluzilo batine!?Bila sam zagovornik one pedagoske metode i gesla:deca se ne biju sa decom se razgovara...
Ali sada na ta pitanja svakodnevno dobijam odgovore kao sto ces i ti kada budes imala dete...
Ipak nije dzabe "batina iz raja izasla'...
Videces...Niko ne moze da te iznervira i naljuti toliko kao onaj koga najvise volis...a isto vazi i za radovanje,naravno!

 

[jagodica]

da, shvatam da je tako :I ne osudjujem samo ipak - shta kad malko porastu pa pubertet. ma u stvari ok

 

[Petka]

Problemi su definitivno isti.
Ja mislim da je prica ipak bolja varijanta na dugorocne staze, i moram priznati da vidim i rezultate. Imam dete od 3 godine i ja sam je vise puta maksimalno iznervirana slicnim situacijama (da ne ponavljam) udarila po guzi. Trenutni efekat postoji definitivno, ali sam primetila i da se ona nekako rastuzi i povredi. A ono sto je najvaznije trajnog efekta nema dok joj se lepo ne objasni. Batine su po mom misljenju samo odraz nase nemoci. Tako da sada pribegavam varijanti da kad me izludi, izbrojim do tri spustim maksimalno ton kao da se nista ne desava, uhvatim je i pocnem da objasnjavam i naravno skrecem temu na desetu stranu.
A sto se tice patofni molim za savet nekog ko je ovaj problem resio.

 

[trejsi]

Tacno je ono sto maja mala mama rekla da niko ne moze da te iznervira i naljuti toliko kao onaj koga najvise volis i da je tesko obuzdati se ponekad. Ali sam i dalje veliki protivnik batina. One su upravo ono sto je Petka rekla odraz nase nemoci. Naravno i meni se desavalo da upotrebim batine kao sredstvo da nesto postignem, ali sam se uvek odvratno osecala posle toga. Smatrala sam to svojom slaboscu i nesposobnoscu da na normalan nacin vaspitavam dete. Ko mi je dao pravo da bijem to malo stvorenje koje sam rodila i volim najvise na svetu. zato se maksimalno trudim da pricam i objasnjavam do besvesti. Pa iako mi se usta osuse od pricanja mislim da je na duze staze to mnogo bolje.

 

[mateja01]

Ja svog sina kome je sada 3 godine,do druge godine nisam ni jednom udarila.Maksimalno sam se trudila da mu sve objasnim.Doduse on je u tom periodu bio jako dobro dete.Provodila sam dosta vremena sa njim igrajuci se dok me je moja majka prekorevala sto nisam umesto igre oprala sudove ili nesto spremila.Ma dete mi je bilo bitnije necu ja ko moji ,sve mi je prece a za dete vremena nema.Onda je nastao preokret krece period kad on sasvim instiktivno proverava do koje granice moze da ide.To radi svako,ali svako dete pre ili kasnije.Ja krenem opet da mu objasnjavam a on meni"Mamo nemoj da pricas!"i tako na svaku moju pricu on odgovara isto,nece covek da ga gnjavim on bi da istera svoje i ne interesuje ga sta ja govorim.Septembra je krenuo u vrtic i.... jako dugo bi mi trebalo da vam pisem ovo je katastrofa.

 

[Fantina]

Pitam je sta ce biti ako nekoga pogodi u glavu. Razbice nekome glavu, i ici ce krv, i mnogo ce da ga boli, a ona ce biti kriva. Kazem joj: „Sta ti to treba, bolje hajde da pravimo kulu od peska.“

Desi se ponekad da nesto NECE, e tada vise ni ja nista NECU. Prestanem da je slusam i ako ona pocne da place, kazem joj da ide u sobu da se isplace, jer NECU da slusam. Ode u sobu, pustim je da se isplace i da razmisli, onda udjem u sobu, sednem na drugi krevet i pitam je sta misli ko je pogresio, ona ili ja? Opet je navedem da razmislja. Ispricamo se, izgrlimo, izljubimo i idemo dalje. Pocne ona da slusa, pa pocnem i ja nju da slusam, sve bude reseno razgovorom.

Kad smo već kod razvoja dečije autonomije, kod njihovog ispoljavanja sopstvene volje, da li ti nekada pristaneš i na ono što dete neće? da li si je nekada i utešila ako plače ili si je uvek oterala u sobu da razmišlja dok plače? da li je uvek tako "dogovorom" manipulišeš i teraš da razmišlja kao sedmogodišnjak - dogovorićemo se, biće kako ja kažem?