Kada se tvoje srce otvori, suze naviru. To je prirodno. Pusti neka bude. U spisima je rečeno da su suze ljubavi tako dragocene da čak i anđeli trče da ih sakupe. Čak ni u raju nema suza ljubavi. Najdivnija stvar na planeti su suze ljubavi, suze zahvalnosti. To ukazuje na to da je naš život veličanstven. To nas čini bogatima i ispunjenima.
Sri Sri Ravi Shankar
O SUZAMA
SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI
O SUZAMA
Suze su prirodne palom ljudskom bicu. Pre pada ono nije znalo za suze -
znalo je samo za najcistije nasladjivanje rajskim blazenstvom. Ono je izgubilo to
blazenstvo: njemu su ostale suze, kao izraz saosecanja prema blazenstvu, kao
svedocanstvo pada, kao svedocanstvo stanja pod gnevom prognevljenog Bozanstva,
kao nada da ce se jednom vratiti u blazenstvo. Istinita je ta nada: zato sto
saosecanje prema blazenstvu nije izbrisano iz bica. Istinita je ta nada: zato sto
tugovanje za izgubljenim nebeskim blazenstvom ne moze biti zadovoljeno nikakvim
prolaznim zadovoljstvom; i ono, ostajuci nezadovoljeno, ocekuje zadovoljenje,
objavljuje postojanje zadovoljstava. U suzama, na tajanstven nacin, zivi uteha, a u
placu - radost. Covek, ma u kakvom zemaljskom blagostanju se nalazio, ma na
kakvoj visini stajao, u kakvom obilju plivao, susrece se i prezivljava takve minute,
sate i dane, u kojima mu je potrebna uteha koju donose suze - utehu u drugoj utehi
ne nalazi. Svaki od nas, samo sto stupi u zemlju naseg izgnanstva i muke, u zemlju
stradanja i placa, tako i obelezava to stupanje, pocetak svog postojanja, placnim
vapajem. Blazen je covek kome je zastita u Tebe, koja se znamenuje suzama pri
njegovoj molitvi! Takva nevidljiva, duhovna ushodjenja zavestaj u srcu svome,
prelazeci dolinu placa - zemaljski zivot, koji si Ti odredio za pokajanje: Jer ce
blagoslove dati Zakonodavac, koji nam je odredio plac i suze. Oni koji se ociste
placem i suzama, hodice iz sile u silu, i javice se Bog nad bogovima na Sionu - u
ljudskom duhu, koji je istinskim pokajanjem pripremljen *za primanje Boga (Ps
83,6,8). Koji su sejali u suzama, poznjece u radosti. Oni koji iduci putem zemaljskog
zivota, idjahu uskim i zalosnim putem, i plakahu, bacajuci seme svoje, dolazeci doci
ce sa radoscu, uzimajuci rukoveti svoje (Ps 125,5-6).
Suze, kao osobina naseg palog bica, zarazene su slaboscu pada, kao i sve
ostale osobine. Neko biva narocito sklon suzama po prirodi, i u svakoj pogodnoj
situaciji proliva suze: te suze nazivaju se prirodnim. Postoje i grehovne suze.
Grehovnim suzama nazivaju se suze koje se prolivaju iz grehovnih pobuda. Takve
suze u izobilju narocito lako prolivaju ljudi koji su predani sladostrascu; suze, slicne
sladostrasnim suzama, prolivaju oni koji se nalaze u samoobmani i prelesti; u izobilju
se prolivaju suze iz sujete, licemerja, pretvaranja, covekougadjanja. Na kraju,
proliva ih zloba: onda kada je lisena mogucnosti da ucini zlodelo, da prolije ljudsku
krv, tada ona proliva suze. Te suze je imao Neron, u kom su savremeni hriscani,
zbog njegove zestine i mrznje prema hriscanstvu, mislili da vide antihrista.[1]
Prirodnim suzama pripadaju suze iz ogorcenja; kada pak ogorcenje ima grehovni
karakter, onda suze ogorcenja postaju grehovne suze. I prirodne i grehovne suze,
kako nam nalazu sveti oci, treba pretvarati u bogougodne, to jest, menjati pobude
suza: privoditi u svoje secanje nasa sagresenja, neizbeznu i neizvesnu smrt, sud
Boziji - i plakati iz tih razloga.[2]
Neobicna stvar! Oni koji su po prirodnoj naklonosti prolivali potoke bestrudnih,
besmislenih i besplodnih suza, kao i oni koji su ih prolivali iz grehovnih pobuda, kada
zazele da bogougodno zaplacu, iznenada u sebi vide neobicnu suvocu, ne mogu iz
ociju istisnuti nijednu kapljicu suza. Iz toga se ucimo da suze straha Bozijeg i
pokajanja jesu dar Boziji, i da je za njihovo zadobijanje prvo potrebno pozabaviti se
sticanjem onoga sto ih uzrokuje.
Uzrok suza je vidjenje i saznanje svoje grehovnosti. Izvore voda izvedose oci
moje, govori prorok David, zato sto ne sacuvase zakon Tvoj (Ps 118, 136). Uzrok
suza je siromastvo duha: buduci da je samo po sebi blazenstvo, ono poradja drugo
blazenstvo - plac (Mt 5, 3-4), hrani ga, potpomaze, osnazuje. “Ne proizilazi plac od
suza, nego suze od placa”, rekao je prepodobni Jovan Prorok. “Ako neko, nalazeci se
medju bratijom, odseca svoju volju, i ne obraca paznju na tudje grehe: zadobice
plac. Kroz ovo se sabiraju njegove pomisli, i sabirajuci se na taj nacin, radjaju u srcu
tugu (plac) po Bogu, a tuga radja suze.”[3] Suze, kao dar Boziji, sluze kao znak
milosti Bozije: “Suze pri molitvi”, kaze sveti Isak Sirijski, “jesu znamenje molitve
Bozije, koje se udostojila dusa svojim pokajanjem, i toga da je ona primljena i da je
pocela da ulazi u polje cistote suzama. Ako se pomisli ne otrgnu od prolaznih stvari,
ne odbace od sebe nadanja na taj svet; ako se u njima ne probudi prezir prema
njemu, i one ne pocnu da pripremaju sto je potrebno za put ka svom izlasku; ako ne
pocnu u dusi da deluju pomisli o predmetima koje pripadaju buducem veku: oci nece
moci da proizvedu suze.”[4]
Dar placa i suza je jedan od najvecih Bozijih darova. On je dar koji nam je
sustinski potreban za nase spasenje. Darovi prorostva, prozorljivosti, cudotvorenja,
jesu znaci narocitog ugadjanja Bogu i naklonosti Bozije, a dar umiljenja i suza je
znak pokajanja koje je prihvaceno ili se prihvata. “Tuga misl i je casno delo Bozije,
onaj koji je ima i cuva je kako je potrebno slican je coveku koji u sebi ima svetinju.
Telesni podvizi bez tuge misli slicni su telu bez duse.”[11]
Suze su najbolji covekov prijatelj,samo se one pojave kad te svi razocaraju.
a to je najvaznije...
