SUTRA

Jutra su moja,
svetlost me budi.
Raste i kreće,
u napad na čula.
Sija, igra se,
na zidu pravi sliku.
Polako, klizi po sobi,
zaviruje po uglovima.
Igra se žmurke,
pod krevet se skriva.
Istražuje gde sam,
dok broji do deset.
Spavam, skrivena,
oči krijem od nje.
Al’ ipak se radujem,
čika me, novo jutro.
„Uja!“
„Tu si.“
Kao da kaže,
kada uhvati moj pogled.
Rasplini se po sobi,
otkrije svakodnevnicu.
Baci na mene dan,
uvije me u svoje zahteve.
I
ode,
Moje jutro,
samo moje, nasmejano,
sutra će doći.
Možda sa suncem,
po nekim oblakom
ili kišom.
Ali će doći!

 

[LJILJA MMM]

Jutra....obožavam jutra
I tu svetlost koja u oko želi da mi dodje
nema veze što kapak nemam snage da otvorim,
nema veze što znam da svaki pokret biće bol
nema veze....obožavam jutra jer znače početak dana
prosto me terajući da se osetim živom
jer bol znači živa sam
a i taj lenji kapak isto šapuće
da.....obožavam jutra...sva
i dan koji kaže...hej mala, snagu daj
i ebiga....šta ćeš...moraš da daš

 

[Riada]

Evo nešto i moje na temu jutra

Neka su jutra
poput šuštanja svile
mekana,nježna
puna miline.
To su ona
kad oko jedva čeka
da zora pukne
i sunce grane
da ruke zgrabe dan
da oko napusti san.
A imaju i ona druga
poput gruba platna
što škare jedva ga sijeku
što liče na mutnu rijeku
to su ona jutra
kad buđenje
dođe nam kao kazna.
Doista,
postoje jutra razna.

 

[Tamišarka]

Jutra....obožavam jutra
I tu svetlost koja u oko želi da mi dodje
nema veze što kapak nemam snage da otvorim,
nema veze što znam da svaki pokret biće bol
nema veze....obožavam jutra jer znače početak dana
prosto me terajući da se osetim živom
jer bol znači živa sam
a i taj lenji kapak isto šapuće
da.....obožavam jutra...sva
i dan koji kaže...hej mala, snagu daj
i ebiga....šta ćeš...moraš da daš

Baš tako
Osetiti život...

 

[Tamišarka]

Evo nešto i moje na temu jutra

Neka su jutra
poput šuštanja svile
mekana,nježna
puna miline.
To su ona
kad oko jedva čeka
da zora pukne
i sunce grane
da ruke zgrabe dan
da oko napusti san.
A imaju i ona druga
poput gruba platna
što škare jedva ga sijeku
što liče na mutnu rijeku
to su ona jutra
kad buđenje
dođe nam kao kazna.
Doista,
postoje jutra razna.

Za razna jutra...
uvek postoji Sutra

 

[mari47]

Pozdrav za tebe, draga moja i

 

[sirijus49]

 

[zxy]

Nekad sam voleo da mi jutra počinju u podne
ne znam dal treba da navodim razloge..ma svi ih znate
a onda počeše da da stižu tačno na vreme
i da odmah svaljuju na mene svoje breme
sutra bojim se da će početi da žure jutra
i da stižu još dok noć traje usled košmarnih snova
i da će i pre zore počinjati beznadje dana

 

[LJILJA MMM]

 

[Tamišarka]

Pozdrav za tebe, draga moja i

Od pozdrave šaljem

 

[Tamišarka]

 

[Tamišarka]

Nekad sam voleo da mi jutra počinju u podne
ne znam dal treba da navodim razloge..ma svi ih znate
a onda počeše da da stižu tačno na vreme
i da odmah svaljuju na mene svoje breme
sutra bojim se da će početi da žure jutra
i da stižu još dok noć traje usled košmarnih snova
i da će i pre zore počinjati beznadje dana

Nesanica to se zove
što od slatkih snova
košmare stvara
i najlepša jutra
zamaskira beznađem dana

 

[Tamišarka]

SUNCOKRET

Prežem svoje
Posustale želje
Od čekanja
I htenja
Da nestanu
Ostanu
Skrivene
U začetku
Pupoljka
U Sunce
Njih prežem
Kao vranci
One galopom
Ravnicu
Pre-jezde
Od istoka
Do zapada
Do noći
Jutra
I tako
Želje
Za Suncem
Do zrenja
A
Žetvu
Bogatu
Čuvam
U srcu
Kao latice
Suncokreta