PET ALTERNATIVNIH ISTORIJA KOSOVA Srpskim i albanskim đacima su o ovim istorijskim događajima servirane DRASTIČNO RAZLIČITE PRIČE
J. Aleksić 05.06.2019.
Srpski i albanski đaci na drugačiji način uče o istoriji Kosova, a različita tumačenja istorijskih činjenica, na kojima se grade iskrivljeni stavovi, neretko mogu dovesti do sukoba, naročito na Balkanu, rekao je prištinski politikolog Škelzen Gaši na festivalu "Mirdita, dobar dan", predstavljajući svoju publikaciju "Istorija Kosova u istorijskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije".
Ovaj Gašijev izveštaj, koji je predstavio poslednjeg dana festivala, bavi se istraživanjem u kojoj meri se ključni događaji iz kosovske istorije drugačije interpretiraju i objašnjavaju u udžbenicima istorije osnovnih i srednjih škola Srbije, Albanije, Kosova, Crne Gore i Makedonije.
Ko je prvi došao na Kosovo?
Kako se navodi u publikaciji, gotovo da nema diskusije ili rasprave koja ne započinjem pitanjem "ko je prvi došao na tle Kosova?", na koje teško odgovaraju čak i najiskusniji istoričari.
Iako autor smatra da odgovor na pitanje ko je prvi došao ne predstavlja argument koji ima bilo kakvu težinu prilikom odlučivanja i pravima ili greškama neke današnje političke situacije, prema njegovom izveštaju, odgovor bi mogao da se krije u obrađivanju porekla Ilira. S tim u vezi, stanovišta koje zauzimaju udžbenici mogu se podeliti u dve grupe: kosovske i albanske s jedne strane i sa druge udžbenici Srbije, Crne Gore i Makedonije.
Zajedničke karakteristike udžbenika iz kojih uče kosovski Albanci i u Albaniji su u prvom redu brojnost lekcija posvećenih Ilirima, koji naširoko glorifikuju postojanje ove grupe. Tako im se upućuju razne pohvale i, kako je i sam autor naveo, daju "ocene bez pokrića". Kao razlog čestog ratovanja, u ovim udžbenicima navedena je potreba rimskih i grčkih neprijatelja da se grupa stavi pod kontrolu.
Sa druge strane, srpski udžbenici (uključujući i crnogorske i makedonske) ovoj temi, navodi autor, posvećuju vrlo malo mesta.
"Oni se gotovo i ne bave poreklom Albanaca. U onim temama gde se i obrađuju, Iliri se stavljaju u negativan kontekst. Zanimljivo je da se kao razlozi ratovanja, nasuprot činjenicama u albanskim i kosovskim udžbenicima, navode ilirski gusarski napadi na Rimljane i Grke", navodi se u Gašijevoj publikaciji predstavljenoj na festivalu "Mirdita, dobar dan".
Kosovo tokom srpske vladavine - srednji vek
"Svrgavanje Vizantije i dolazak na vlast porodice koja će, predvođena Stefanom Nemanjom kao začetnikom, vladati narednih 200 godina, na krajnje čudan i dvosmislen način interpretira se u kosovskim, donekle i albanskim, udžbenicima, dok se obimne celine sa mnoštvom detalja obrađuje u srpskim užbenicima", ističe Gaši u izveštaju.
On dalje navodi kako se u kosovskim udžbenicima za peti razred osnovne škole uopšte ne pominje srpska srednjovekovna vladavina, dok se u onim za starije razrede spominje tek toliko da se kaže da su krajevi nastanjeni Albancima zauzeti, između ostalog, i od strane srpske države.
Najviše prostora kada je reč o ovom periodu, u kosovskim udžbenicima daje se Stefanu Dušanu (1331. - 1335.) gde je sažeto ispričano da je kralj zauzeo celu Albaniju i veći deo Balkana, te da je srpsku pravoslavnu crkvu podigao na nivo patrijaršije sa središtem u Peći. Spominje se da su srpski osvajači diskriminisali Albance po verskoj osnovi, ali da su se, uprkos svemu, Albanci očuvali, čak povremeno dižući ustanke.
Ovaj deo istorije obrađuje se sledećim tvrdnjama i opisima: "...srpski osvajači su vršili represiju i oštru ekonomsku, društvenu i versku diskriminaciju, u velikoj su meri kolonizovali albanske zemlje", i "...albanska vlastela je zamenjena srpskom vlastelom, mnogi nazivi mesta zamenjeni su slovenskim nazivima, na najvišim položajima državne administracije nalazili su se samo Srbi...".
Međutim, ova represija, diskriminacije i kolonizacije ne pominju se nigde u publikacijama međunarodnih istraživača, koji tretiraju istoriju Kosova, ističe prištinski publicista.
On dalje navodi da se u kosovskim i albanskim udžbenicima gotovo uopšte ne spominje vladavina pod kraljem Milutinom, njegova eksploatacija kosovskih rudnika, pa čak ni izgradnja niza bogomolja od kojih se tri nalaze na Kosovu. Ne spominje se takođe ni postojanje Stefana Dečanskog ali ni njegovo, kako je autor naveo, "arhitektonsko remek delo, manastir Visoki Dečani".
S druge strane, autor ističe i da treba reći da se osnivanje albanskih kneževina nakon kralja Dušana 1355. godine, a posebno Kneževine Balšića sa centrom u Skadru, koja je u svojim posedima obuhvatala i zapadne teritorije Kosova, kao što su gradovi Peć i Prizren, predstavlja u udžbenicima svih zemalja, izuzev u udžbenicima u Srbiji.
Boj na Kosovu
Prema Gašiju, nijedan od regionalnih udžbenika nije činjenično tačan u vezi sa bitkom na Kosovu 1389. godine, presudnim datumom za srpsku istoriju. Stav autora je i da su udžbenici više u domenu mitologije nego istorije kada je reč o ovom događaju.
Udžbenici ne kažu da su postojale dve podeljene grupe albanskih i srpskih velikaša koje su se borile na obe strane. Bilo je onih koji su se borili na strani Balkanskog saveza i onih na strani Otomanskog carstva, objasnio je on.
Kosovski udžbenik za sedmi razred obrađujući ovu temu navodi: "kaže se da je Sultana ubio Miloš Kopilić, ali izvori ne razjašnjavaju na najbolji način ovo pitanje, a nije jasna ni njegova etnička pripadnost; još uvek oko mnogih pitanja nije data poslednja reč istoričara". Isti udžbenik o Boju na Kosovu kaže: „...ima dosta usmenih podataka, epskih pesama, ali njihova istinitost je nesigurna; izmišljene su mnoge neodržive situacije“.
Albanski udžbenici u obrađivanju ovog dela istorije ističu da je u Boju učestvovalo pet albanskih prinčeva, da su pretrpljeni veliki gubici iako je "albanski junak Miloš Kopilji ubio Sultana Murata I".
Srpski udžbenici pak prenose da je ishod bitke nije poznat, da su nastradala oba vladara a da je Sultana Murata ubio srpski junak Miloš Obilić o čijem poreklu nema mnogo podataka.
./.
