(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ŠUŠTI NOĆ
Nedelja, dan kada sam kući sa svim obavezama i lepotom, ali i mnogo papira donetih iz kancelarije. Tako je to u privatnom poslu...borba velika koja ne zna ni za vikend, ni praznik, ni umor, pa ni za bolest. I svi klijenti se isto tako bore, nisam ja jedina. Naravno, sve je teže i teže i sve neizvesnije, ali idemo napred, jer najbolji način da ideš napred je kad nemaš kud nazad hahaha moja rečenica sa kojom držim korbač u ruci i samošibam se istinom.
Dan, sav šaren od smeha i šaljive prepirke sa Makijem koga teram da se pomeri, radi nešto, a on bi da odmara i skita hahahaha, ali i dan kada mogu da se organizujem kako želim, da utkam u taj moj ćilim i rad i smeh i priču i odmor, i svoje malene želje koje pune dušu. Ona Opajdara se od ranog jutra potrudila da mi ripi pritisak i u roku od nepuna dva sata još dva puta. Ženska je prethodnog dana skapirala da može jako visoko da skoči iz mesta, kao i svaki bretonac. Taj blistavi trenutak je propratio još jedan, a to je da sve to može još bolje iz zaleta. Sva sretna, oka veselog i ušiju koje lete za njom, u najbržem trku se zaleti i skoči ti u krilo pri čemu te zvekne u nos, lice, bradu, grudi jer se ne nadaš takvoj silini i brzini i da treba da je zadržiš. Dva puta me je preletale i tresnula o beton, ali ona ustaje kao da ništa nije bilo i veselo odskakuće dalje hahaha........Mara Kamikaza. Mrki naravno leži mrtav ladan i gleda u ovu ludaču posut laticama ruža koje padaju preko njega...sav blažen....dušica nežna (dokaz priložen
)E, noć koja je došla posle te sjajne samospoznaje je bila noć za vežbanje. Kada sam ustala, u to lepo rano nedeljno jutro, sačekale su me šape svuda po skroz iscepanoj mušemi na velikom stolu na tremu...po sredini stola se belela plastika kroz razvrcane nežne cvetove mušeme, šape po svim stolicama, šape po Makijevom ruksagu. Mušemasti komadi su mrtvosano ležali po betonu (u ovome joj je pomagao i onaj lenji nemac, a znam po tome što kad sam rekla „aaaaaaa“ onako, u uzdahu, i on je pobegao na mesto,ali on nije izvodi slalom po stolicama i stolu, hahaha). Odradim packe po nosevima i odem da skuvam kafu....doručak malo kasnije...prvo da deluje kazna.
Nakon sat vremena čujem šuštanje kese u dvorištu. Pogledam kroz prozor, a Opajdara, sva zaneta, u pokošenoj zelenoj travici, kida kesu u koju sam spakovala ostatke sundjera (to je od pokidanih sedišta za stolice...nemamo više ni jedno...komplet je uništen) koji su njih dvoje pocepali u slast takodje u nekoj od noćnih akcija pri naglom skoku kerećeg adrenalina dok ih je mesečina obasjavala. Ta kesa je bila u letnjoj kujni, zavezana i čekala da je Maki izbaci sa svim ostalim smećem. Mrki je upravo dolazio prema Mari ali sam ja bila brža hahaha Ona je u završila sa packom preko nosa i na svom mestu....Mrki je pomažen. Zadovoljno je nastavio da se šetka po avliji.
Taman je bio gotov kolač sa višnjama, i ja ustajem od kompa gde sam radila, da pogledam u rernu i izvadim ga (ako izadjem u dvorište gotovo je...zaboravih na njega), kad čujem kako dobuju nokti po plastičnom stolu na tremu koji je stajao onako beo i go bez mušeme čiji je zadatak do tad bio da amortizuje štrapacirung mlade dame. Izletim napolje, uvatim za kožu vrata dotičnu, prodrmusam, kažiprst preko nosne kosti odjektu. Gospodjica je završila na mestu sklupčana. „E, sad si stvarno u kazni Maro“ kažem ljutito. Miris kolača .....samo malo se crni odozgore....uuuuuuuuuuf
Zato je zvrkava dama u kazni ceo dan jer je štetočina neopevana hahaha. Mrki nije, on je dobrica ....ovog puta hahahaha Za druge stvari je taj dasa talentovan. Kao i svako muško da nosi teške saksije, premešta, seca kablove, creva, iskopava, vadi kamenje iz potočića od fontane, sredjuje radionicu odnoseći alat jer mu treba i sav sretan prolazi kroz moje zelene žbunove koji više ne postoje....slava im za ovu godinu. Sva sreća pa će nići ponovo. Ona zvrndača je ceo dan u kazni a to znači da nema druženja, igranja, maženja, da nije sa nama...nema ulaska u sobu, nema spavanja u fotelji dok sam ja u sobi, ne može da me prati dok pajam po dvorištu. Izopštena je iz čopora. Mrki je sa nama, ulazi u dnevnu sobu, čak i na sprat je vodjen...kad se prolazi kraj njih njega pomazimo a nju ne....kad pokuša da pridje samo kažeš „Maro, nisi dobra, mesto“. Naravno, svi ukućani se pridržavaju kazne bez obzira šta o tome mislili sve dok onaj ko je kaznio ne oprosti. Čopor ima svoja pravila i ta mala hiper aktivna Opajdara sve to zna i sve razume. Stvar je samo u tome da ih kaznite onako kako bi to čopor uradio, a ne kao što ljudi čine.
I tako, prodje dan u Marinom izopštenju. Čak se i mrki jedva igrao sa njom....ona na jednu, a on na drugu stranu. Čopor ima svoja pravila.
Sinoć kad ugasih komp, do 22,30 sam radila, pa napišem po neku šalu na forumu, pa se opet vratim radu, kao i svako veče što radim, ponesem vino što leškari na dnu čaše, cigare i sednem na trem. Noge podignute na drugu stolicu. Volim da tako odsedim par gutljaja sama i složim dan.
Veče je prohladno. Vetar mi miluje gole noge i igra se rubovima spavaćice. Šušti noć...tiho prede. Prija mi hladnoća što laganu jezu izaiziva...toliko laganu, da samo budi život u umornim ledjima i udovima i mislima naravno...i budi i uspavljuje...čudnovato sjajan osećaj. Zadovoljna sam, smirena i po malo setna, ali je to ona lepa, nežna seta što te uhvati za dušu, kao za ruku, i kaže "mmmmm.....prelepo je, zar ne?".....mir...i ova samoća u kojoj nisam sama....nedostaješ mi...i sve one naše sitnice...ali se smešim nebu bez zvezda...spavaj....umoran si....mmmmm
Mara i Mrki leže u hodniku na svom mestu i posmatraju me. Inače bi Mara kao oparena skočila i pošla za mnom čekajući da sednem pa da je uzmem u krilo, ali sad leži sklupčana kraj onog nemačkog debelog krznaša.
Pogledam je.....oči u oči.....ne skrećem pogled a ona svoj spušta uz uzdah ali me i dalje gleda očekujući, nadajući se da ću joj oprostiti i da možda neće ostati i bez ovog našeg obaveznog večernjeg rituala koji s mirom i ljubavlju ispraća dan na počinak.
Bez reči, samo je rukom pozovem i naša loptica doleće kao metak ali ne uleće u skoku pravo u krilo......aaaaa.....neee....zaustavlja se kod mojih nogu. Stavlja prednje šape na butinu da je uzmem u ruke....Podižem je. Samo se željno strovaljuje u moje krilo bez pomeranja, nameštanja, griženja moje ruke....
"Maro".....
Podiže pogled ka mom licu
"Hoćeš da budeš dobra? Kad si dobra onda se mazimo, igramo i zajedno smo. Ti si moja dobra devojčica....m?" šapućem joj nežno.
Gleda me bistim okama, glavice zabačena unazad i obraza na mojim grudima ...pogled....zna ona...samo me je liznula po bradi i uz dubok uzdah se sklupčala. Već sledećeg trena je zaspala.
Mrki leži na mestu. Zovnem ga da dodje ali on neće.....mrzi ga jer je san jači od želje za maženjem. neka ga....
Zavladao je mir...Mara mi greje stomak i grudi....osećam toplotu njenog tela i pod rukom dok je lagano, odsutno mazim prepuštena sebi.....sama u sebi.... prija ta meka dlaka pod prstima...
Šušti noć...tiho prede mir....
ovo je dokaz kad je prvi put pojedena mušema zajedničkim snagama, iskrenuli sro i odvukli ga skoro do stepeništa...pa je Maca skratio....onda su je opet načeli a Mara Opajdara je dokusurila....i onu staru su takodje sredili
PS Dobar dan....kakav dan .....jedva ugrabih pauzu da objavim. Ovo je početo pisanje sinoć, pa preko jutra...pa sad završih ....delići
...
, ti bi mi donela kaficu, uzela bih ti i jednu cigaru, iako sam prestala da pusim i nauzivala bih se tog zelenila i cveca i kucica i tvog toplog prisustva i lepe price...ehhhh...i onda bih se mirnog srca vratila iza ekrana, u ovu kancelariju, doduse svetlu i suncanu, da se ne zalim, ima i po koja saksija hej!, samo bez vazduha, jer ga odavno vise nema i bila bih mirna bar neko vreme....
