Vraćao se kući, opet je putovanje bilo uzaludno, nje nije bilo. Imao je osećaj da će je ovog puta, sigurno videti, ali eto. Nikada se nisu dogovarali, jednostavno bi se sreli, na seminarima i ponekom simpozijumu. Uvek u nekom drugom gradu, ovog puta na Tari. Mislio je, prošetaće s njom, u pauzi, uživati u pogledu koji se pruža unedogled, doduše ne zna voli li ona planine.
Prvi put su se sreli na jednom seminaru. Pre šest godina. Nije bila lepa. Da ju je kojim slućajem video na ulici, onako u prolazu, ne bi je ni primetio. Slućajno je čuo razgovor, koji je vodila s kolegom. Prišao je i predstavio se. Progovorili su par rečenica, i to je bilo sve. Ponovo su se sreli posle tri meseca. Prilikom trećeg susreta dao joj je svoj broj telefona. Silno se obradovao kada ga je pozvala. Tog dana žena ga je pitala da nije dobio povišicu, kupio je cveće pri povratku.
Jednom prilikom kasnila je na simpozijum. Kada je ušla u salu, glasno je uzviknuo njeno ime i pošao joj u susret, tada ju je poljubio. I sada oseća, taj dodir i mirisa njene kose.
Samo jednom je on, nju pozvao telefonom.Tri godine je nije video. Uputio joj je pozdrave preko zajedničkog poznanika.
Ne može sebi da objasni, zašto je ne pozove, a i ona je jednom prilikom kazala, da je red da on ponekad okrene njen broj. Tada ju je i video poslednji put, bila je odlučna.
Sve jedno, misliće na nju. Kad zazvoni telefon uvek pomisli da je to ona. Nada da će je sresti, jedini je razlog što prihvata sva ova putovanja, koja u njegovim godinama više i nisu tako privlaćna. Pozvaće ga, da zahvali na pozdravima. Možda? Ima li, sve ovo smisla?
Da li i ona očekuje, njegov poziv? Ko bi to znao? A, da je ipak pozove? Ali, šta onda...
Prvi put su se sreli na jednom seminaru. Pre šest godina. Nije bila lepa. Da ju je kojim slućajem video na ulici, onako u prolazu, ne bi je ni primetio. Slućajno je čuo razgovor, koji je vodila s kolegom. Prišao je i predstavio se. Progovorili su par rečenica, i to je bilo sve. Ponovo su se sreli posle tri meseca. Prilikom trećeg susreta dao joj je svoj broj telefona. Silno se obradovao kada ga je pozvala. Tog dana žena ga je pitala da nije dobio povišicu, kupio je cveće pri povratku.
Jednom prilikom kasnila je na simpozijum. Kada je ušla u salu, glasno je uzviknuo njeno ime i pošao joj u susret, tada ju je poljubio. I sada oseća, taj dodir i mirisa njene kose.
Samo jednom je on, nju pozvao telefonom.Tri godine je nije video. Uputio joj je pozdrave preko zajedničkog poznanika.
Ne može sebi da objasni, zašto je ne pozove, a i ona je jednom prilikom kazala, da je red da on ponekad okrene njen broj. Tada ju je i video poslednji put, bila je odlučna.
Sve jedno, misliće na nju. Kad zazvoni telefon uvek pomisli da je to ona. Nada da će je sresti, jedini je razlog što prihvata sva ova putovanja, koja u njegovim godinama više i nisu tako privlaćna. Pozvaće ga, da zahvali na pozdravima. Možda? Ima li, sve ovo smisla?
Da li i ona očekuje, njegov poziv? Ko bi to znao? A, da je ipak pozove? Ali, šta onda...
