i na one ostale price si slucajno naisla..
Ninočka, dušo !
Reći ću ti svoje mišljenje.
O ovoj "nadahnutoj" ljubavnoj prozi, iliti kratkoj erotskoj priči.
Koja je možda priča, a možda nije,
ali si, u svakom slučaju, kao autorka gajila nadu da to i postane.
Nemoj da se ljutiš.
Na roba ljubavi i seksa.
Nemoj.
Bio bi to greh.
Elem, nameće se zaključak da mnogo više uživaš, nego što o tome znaš da pišeš.
Ili da pričaš.
To samo u početku deluje kao nedostatak, ali u stvari nije.
Bila bi to garancija da će ova strasna ljubav ostati među nama i da se
vatra neće rasplamsati po okolnim kafićima, prežvakavana od najvernijih drugarica,
koje su milion puta proverene i kojima se šapuću tajne, što se ni sestrama ne kazuju.
Priča se, znači, ne bi provlačila između čaša, slamčica i besprekornih frizura Akademije Panjković...
Vidiš lutko, da sam ja , rob ljubavi i seksa, junak iz tvoje priče, ne bi ti na pamet palo da mi nalivaš koka - kolu.
Jer ti nisi razredna, a ja, pak nisam pošao na ekskurziju u Vrnjačku banju.
U toj čaši zatalasalo bi se crno vino, kojim bi, tek, s vremena na vreme, ovlažio usne.....
U senci diskretnog žutog svetla sa ugaonih lampi.
Dalje, ne bi mi bilo ni na kraj pameti da sebi, tebi, nama traćim pet, ili četiri, ili dva, ili makar minut na neka glupa,
krajnje netaktična i suvišna tuširanja.
Jer, došao sam napaljen poput pobesnelog vranca.
Da sa tobom na sapima projurim baštama raja.
I u tamnim mestima tvoga tela potražim titraje laganog, slatkastog umiranja.
Možda bih i pisao o tome, ali bih nastojao da nas niko u priči ne prepozna.....
Eto.....
Nemo' se ljutiš !
Moze to i bolje.
..i maline i sve vocke..
