Taoistička priča
Konfučije je došao kod Lao Cea, i pitao ga:
- Šta je dobro? Šta je zlo? Daj jasno opredeljenje. Pošto je čoveku neophodno da se na nešto osloni u svom delovanju.
Lao Ce mu je odgovorio:
- Opredeljenja stvaraju konfuziju, jer podrazumevaju razdvajanje. Kad kažete da je jabuka jabuka, a čovek je čovek, vi ih razdvajate. Vi kažete da čovek ne jede jabuku. Život je jedno kretanje, u tom trenutku, a kada ste im dali opredeljenje stvarate konfuziju. Sve definicije su mrtve, a život je uvek u kretanju. Detinjstvo se kreće prema mladosti, mladost prema zrelosti, zdravlje se kreće prema bolesti, bolest prema zdravlju. Gde ćete povući liniju, kako biste ih razdvojili? Zbog toga su opredjeljenja uvek lažna, jer ona produžavaju neistinu; tako ne opredeljujte. Ne govorite šta je dobro a šta je zlo.
Konfučije ga je pitao:
- Kako onda voditi i usmeravati ljude? Kako ih učiti? Kako ih učiniti boljim i moralnijim?
Lao Ce mu je odgovorio:
- Kada neko pokuša da napravi drugog boljim, u mojim očima to predstavlja greh. Što više gospodari pokušavaju da stvore red, tim je viši nered. Prepustite svakog samom sebi.
Konfučije ga je pitao:
- Ta pozicija izgleda opasno. Da li se društvo može zasnivati na toj poziciji?
Konfučije je nastavljao da pita, a Lao Ce je samo ponavljao:
- Priroda je dovoljna, ne treba joj nikakav moral. Priroda je prirodna, ona nije prinudna. Ona je spontana. U njoj je dovoljno nevinosti. Znanje nije potrebno.
Konfučije je otišao zbunjen. Nije mogao da spava celu noć. Kada su ga učenici pitali o susretu sa Lao Ceom, on je odgovorio:
- To nije čovek, to je opasnost. Izbegavajte ga!
Kada je Konfučije otišao, Lao Ce se dugo smejao. Svojim učenicima je rekao:
- Um je barijera za razumevanje, čak i um Konfučija. Nije me uopšte razumeo. I bez obzira šta kasnije da kaže o meni, biće neistina. On smatra da stvara red u svetu. Red je svojstven svetu, on je uvek tu. A onaj ko pokušava da stvara red zapravo stvara nered.
Namaste.
Konfučije je došao kod Lao Cea, i pitao ga:
- Šta je dobro? Šta je zlo? Daj jasno opredeljenje. Pošto je čoveku neophodno da se na nešto osloni u svom delovanju.
Lao Ce mu je odgovorio:
- Opredeljenja stvaraju konfuziju, jer podrazumevaju razdvajanje. Kad kažete da je jabuka jabuka, a čovek je čovek, vi ih razdvajate. Vi kažete da čovek ne jede jabuku. Život je jedno kretanje, u tom trenutku, a kada ste im dali opredeljenje stvarate konfuziju. Sve definicije su mrtve, a život je uvek u kretanju. Detinjstvo se kreće prema mladosti, mladost prema zrelosti, zdravlje se kreće prema bolesti, bolest prema zdravlju. Gde ćete povući liniju, kako biste ih razdvojili? Zbog toga su opredjeljenja uvek lažna, jer ona produžavaju neistinu; tako ne opredeljujte. Ne govorite šta je dobro a šta je zlo.
Konfučije ga je pitao:
- Kako onda voditi i usmeravati ljude? Kako ih učiti? Kako ih učiniti boljim i moralnijim?
Lao Ce mu je odgovorio:
- Kada neko pokuša da napravi drugog boljim, u mojim očima to predstavlja greh. Što više gospodari pokušavaju da stvore red, tim je viši nered. Prepustite svakog samom sebi.
Konfučije ga je pitao:
- Ta pozicija izgleda opasno. Da li se društvo može zasnivati na toj poziciji?
Konfučije je nastavljao da pita, a Lao Ce je samo ponavljao:
- Priroda je dovoljna, ne treba joj nikakav moral. Priroda je prirodna, ona nije prinudna. Ona je spontana. U njoj je dovoljno nevinosti. Znanje nije potrebno.
Konfučije je otišao zbunjen. Nije mogao da spava celu noć. Kada su ga učenici pitali o susretu sa Lao Ceom, on je odgovorio:
- To nije čovek, to je opasnost. Izbegavajte ga!
Kada je Konfučije otišao, Lao Ce se dugo smejao. Svojim učenicima je rekao:
- Um je barijera za razumevanje, čak i um Konfučija. Nije me uopšte razumeo. I bez obzira šta kasnije da kaže o meni, biće neistina. On smatra da stvara red u svetu. Red je svojstven svetu, on je uvek tu. A onaj ko pokušava da stvara red zapravo stvara nered.
Namaste.
