(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SUPER MARIO-NETA
Ponekad, kako ovaj režiserski par, Život i Sudbina (a to je radi ravnopravnosti polova i neophodnosti svih muško-ženskih prepucavanja zarad mentalne psihičke stabilnosti življa a sve u cilju održanja borbene gotovosti istog i produžetka vrste za koje je još uvek žiteljstvo naše zemlje čvrsto vezano….ne ispušta se to tako lako bogami hahah, mada ima velikih koraka koji se čine sa tendencijom razvezivanja na inicijativu, naravno, koga drugog do muških pripadnika ljudskog roda….uvek su oni bili nosioci novih saznanja, u filozofiji, nauci, politici, biznisu, sportu, pa je za očekivati i u razvezivanju od prirode datog mu para….mislim, šta zna Priroda bre kako treba te u svrhu edukacije Prirode behu parade ), režira naše filmove, volela bih da su ljudi kao onaj čikica Super Mario iz video igrice. Režiser, naravno inostrani, jer naš nije tvorac igrice, je smislio da pritisne “Z” i “strelicu na gore” i ovaj ripi….”strelica desno” pa “levo”….i tako ideš….ripaš, padaš u ambise, nabijaš se na kolčeve, malo-malo pa te neke karakondžule spopadaju, pa se daviš, vereš, padaš, preskačeš nekakve rupčage kao za olimpijsku medalju, letiš, boriš se sa aždajama i džambasima od razne sorte….a onaj ti ino režiser preko naše tastature postavlja nove prepreke. Mario je sav utepan i izubijan al se dobro drži, mislim drži do nivoa, lepo se nosi sa zaledjenim osmehom na licu uporan u svojoj samoutepujućoj istrajnosti. E, onda kad predje odredjeni broj prepreka, sav čio i veseo i vazda u istom odelu, radničkom, što je od presudne važnosti jer kazuje da Mario nije džabalebaroš I gotovan….ma jok… onaj odgore pritisne “space” za sledeći nivo…..to je bre napredak. Novi izazovi za koje je potrebna odlična fizička spremnost kojoj jedenje i pijenje ne treba i sve u istom odelu bez troškova struje, vode, infostana, poreza, prireza, zareza, taksi, korupcije, kladionica i kockarnica koje su poznate kao profitabilne krizne delatnosti iliti ustanove otvorenog tipa sa širokim spektrom društveno korisnog druženja i višestrukim primenama istog, bez višemesečnog čekanja na neki pregled, troškova obuće i odeće, škola, šefova, lekova, političara, nadrndanih komšija, dece, muževa i žena sa sve familijama, telefona, tv-a, novina i tabloida, reality šoua, bez glasanja, bez ikakvih nameta i naravno bez izmeta… primer savršene ekonomičnosti koja čak dotle ide da je i u ekološkom smislu naša planeta zaštićena i očuvana tj. nezagadjena.
I tako…kad uperim svoj analitički pogled
…sve manje gledamo u hrpu neplaćenih računa zarad psihičke ravnoteže a i zbog apsolutne nemogućnosti da se isti plate te koja je vajda gledati u nemoguće, sve duže nosimo istu garderobu, sve manje imamo šefova jer ne idemo nikud na arbajtovanje, ne idemo kod lekara za svaku sitnicu jer ne primaju bez markice na zdravstvenoj knjižici a zna se kako se do te famozne markice dolazi (e, tu dodju oni ambisi i nabijanje na kolac), sve duže ne znamo gde su nam deca, ali, tu su negde u nekoj od ustanova otvorenog tipa ili u susednoj sobi na nekoj od društvenih mreža skupljajući znanje, i najvažnije, sve duže možemo da izdržimo bez jedenja i pijenja zbog čega nam je naša mila državica sve čistija.E, sad, pade mi na pamet, da je ovaj režiserki par, koji je zadužen za ovaj naš prostorni realiti živalj, vrlo lepo savladao dve stvari koje dobiješ kad rastaviš reč "režiseri" jer smo i srezani a ovo drugo je....produktivan rad creva hahaha, te tako sve više smo Super Mario-Nete, za državljane koji se još nisu usaglasili sa novim standardima to su Super Mario i Super Neta...mešano molim, muško žensko....po starinski.
Još samo neke lepe stvari da nam izrežiraju i onda stvarno Bog ima da vidi nebeski narod 
OJHAAA
PS Dobro vam jutro....
pa da poripamo u dan.... hahahaaha
Taman posla...ne pripadam nikome i nikada.....samo Maci 
si
....a i igrice su dobre ponekad....ja volim dx- ball, mislim, kad ne vozim bicikl, pa mi to kompenzacija za manjak sporta