Да ми је једном само да огрнем
шарену хаљину своје младости,
са сунцокретима као еполете
и потрчим, не додирујући земљу ни облаке,
по звездама скачући
као облутак по мирној површини воде,
изненађен сопственим звуком и кретањем,
док не паднем у загрљај својих снова
који више нису сенке нити паучина као сада,
једном само, слободна од обмана стварности и зрелости
и компромиса и случајности,
мокрих леђа од смејања и трчања и досезања,
макар то и не била моја хаљина,
шарена, са великим сунцокретима као еполете.
шарену хаљину своје младости,
са сунцокретима као еполете
и потрчим, не додирујући земљу ни облаке,
по звездама скачући
као облутак по мирној површини воде,
изненађен сопственим звуком и кретањем,
док не паднем у загрљај својих снова
који више нису сенке нити паучина као сада,
једном само, слободна од обмана стварности и зрелости
и компромиса и случајности,
мокрих леђа од смејања и трчања и досезања,
макар то и не била моја хаљина,
шарена, са великим сунцокретима као еполете.