Sunce

Znakovi su govor svrsenog.
Ako ne uhvatim predznak,
necu dotaci istinu.
Ova uzaludna, pogresna godina
na silu zadrzava pokislo leto.
Korito mesecine je presusilo,
vetar rasterao plave zvezde.
Mozda Sava menja kosulju,
ribe piju tisinu na dnu sveta
i ko zna gde zru suncokreti...
tako daleko od nas, kao rodjenje.

Grom ima oci mog cudjenja,
nebo boju moje nade,
ti imas snagu moje zelje.
Da sam se u tebi sejala
mozda bih postala ti!
Seme ljubavi, ne jednom zauvek,
nego svaki put ispocetka.
Hocu ono dublje od namernog,
nesvesno pruzenu ruku
za mirisom tvog prividjenja,
hitri okret glave za dodirom
tvoje misli u praznom prostoru.

Precutacu sto zivota
i zaceti jos toliko,
samo da prepoznam
predznak svetlosti...