МОТИВ ЛЕПОТЕ У ПЕСМИ
„СУНЦЕ СЕ ДЕВОЈКОМ ЖЕНИ“
Песма „Сунце се девојком жени“ једна је од најлепших дела српске усмене књижевности са митолошком тематиком. Она сједињује земаљско и космичко, спаја две ненадмашне лепоте. Настала је као потреба наших паганских предака да објасне свет око себе на начин који ће бити занимљив и јасан свима.
На почетку песме јавља се инат девојке која верује да је лепша од самог Сунца. Она је свесна своје лепоте, пркосна је и поносна. Нема ничега на целој Земљи што би јој било слично, нема јој равног човека на непрегледној Земљиној површини. Зато се она и не такмичи са људима, већ са самим Сунцем. Оно, сматра девојка, није лепше од ње, али је једино оно достојно упоређивања са њом.
Поређење са Сунцем је изузетно храбар потез, готово дрзак. Сунце милионима година обасјава планету и поклања јој живот. По њему се дан разликује од ноћи. А онда, појављује се девојка која тврди да је лепша од тог истог Сунца. Она своју лепоту уздиже до астралних висина. Девојка позива Сунце на двобој у гори, чим сване. Чим се његова светлост промолила кроз густо горско грање, девојка је храбро стала на „бојиште“. Сунце уочава њену лепоту, сјај који га наводи да заигра од среће. Тиме се рат завршио пре него што је и почео: Сунце својим гестом признаје девојци победу.
Лепота младе жене описана је посредно. Нема детаља нити прецизног портретисања. Довољан доказ и потврда те лепоте јесте Сунчева опчињеност. Та хипербола уздиже девојку на божански пиједестал и на само небо. Сунце је зажелело да ту лепоту приближи себи, да од земаљске начини свевремену лепоту. Од тада, она постаје Сунчева невеста и вечито сија као звезда Даница.
Сунце је за наше далеке предаке било нешто далеко, тајанствено, мистично. Из тог разлога, они су желели да га на неки начин учине блиским. Зато је оно постало способно да говори, да воли и да се жени. И то не било ким, већ девојком са Земље, створењем људког порекла. Њеној лепоти никако није могло да одоли. Зато је она постала његова невеста, постали су пар. Он да сија по дану и дарује живот, а она да сија по ноћи и подсећа на трен када је човек надмашио и само Сунце.
www.ucionica.rs
„СУНЦЕ СЕ ДЕВОЈКОМ ЖЕНИ“
Песма „Сунце се девојком жени“ једна је од најлепших дела српске усмене књижевности са митолошком тематиком. Она сједињује земаљско и космичко, спаја две ненадмашне лепоте. Настала је као потреба наших паганских предака да објасне свет око себе на начин који ће бити занимљив и јасан свима.
На почетку песме јавља се инат девојке која верује да је лепша од самог Сунца. Она је свесна своје лепоте, пркосна је и поносна. Нема ничега на целој Земљи што би јој било слично, нема јој равног човека на непрегледној Земљиној површини. Зато се она и не такмичи са људима, већ са самим Сунцем. Оно, сматра девојка, није лепше од ње, али је једино оно достојно упоређивања са њом.
Поређење са Сунцем је изузетно храбар потез, готово дрзак. Сунце милионима година обасјава планету и поклања јој живот. По њему се дан разликује од ноћи. А онда, појављује се девојка која тврди да је лепша од тог истог Сунца. Она своју лепоту уздиже до астралних висина. Девојка позива Сунце на двобој у гори, чим сване. Чим се његова светлост промолила кроз густо горско грање, девојка је храбро стала на „бојиште“. Сунце уочава њену лепоту, сјај који га наводи да заигра од среће. Тиме се рат завршио пре него што је и почео: Сунце својим гестом признаје девојци победу.
Лепота младе жене описана је посредно. Нема детаља нити прецизног портретисања. Довољан доказ и потврда те лепоте јесте Сунчева опчињеност. Та хипербола уздиже девојку на божански пиједестал и на само небо. Сунце је зажелело да ту лепоту приближи себи, да од земаљске начини свевремену лепоту. Од тада, она постаје Сунчева невеста и вечито сија као звезда Даница.
Сунце је за наше далеке предаке било нешто далеко, тајанствено, мистично. Из тог разлога, они су желели да га на неки начин учине блиским. Зато је оно постало способно да говори, да воли и да се жени. И то не било ким, већ девојком са Земље, створењем људког порекла. Њеној лепоти никако није могло да одоли. Зато је она постала његова невеста, постали су пар. Он да сија по дану и дарује живот, а она да сија по ноћи и подсећа на трен када је човек надмашио и само Сунце.
www.ucionica.rs
