SUMORNA

SUMORNA


Danima već nebo cmizdri
I hladnoćom kožu greje.
Iz prikrajka umor vreba.
Samoća kao omča steže.

Misli pogubljene negde usput,
Praznina lobanjom odzvanja
Tišina kao mačem seče.
Reka reči presušila
Samo oči potocima teku.

 

[LJILJA MMM]

nešto za lagano razbijanje sumora i tišine
posle mož da ubrzamo

 

[sanjam.ja]

Mmm....daa.... mladost... masinac....
ma moglo bi i u ovom ritmu....

 

[orfej sa ibra]

I niko da me pomiri
sa ukradenim prolećem
i otkinutom grančicom
moje mladosti...

 

[sanjam.ja]

I niko da me pomiri
sa ukradenim prolećem
i otkinutom grančicom
moje mladosti...

Samo secanja me ponekad vrate
u ta davna proleca
i u onu devojcicu sto je lutala
glave podignute ka suncu
dok joj je prolecni vetar
kosu mrsio.......

 

[bracaco]

Pusti tugu niz vetar
suze niz potok
nek zauvek splasne
na srcu taj otok...

 

[LJILJA MMM]

može?

 

[sanjam.ja]

Pusti tugu niz vetar
suze niz potok
nek zauvek splasne
na srcu taj otok...

Hvala druze moj na savetu tom,
samo da vetar dune
rastera ove oblake sive
samo da sunca bude
da presusi ovaj potok
A bice to, znam.....
Ja se uvek nadam....

 

[sanjam.ja]

može?

ma kako nebi moglo.....
Hvala

 

[LJILJA MMM]

evo i ovo......i begam ....eeeeh.....beše....
al i sad je odlično...pu,pu...da ne ureknem

 

[sanjam.ja]

Hvala Ljiljo...
i ja begam....
dosta bilo sanjarenja.....