Balkanska potkovica oko Srbije: Mamljenje Bugarske u savez Hrvata i Albanca
TANJUG / FOTO HINA/ MORH/ F. KLEN (HO)
16. april 2025 | | 20:51
I dok je vest o potpisivanju Memoranduma o saradnji u oblasti odbrane i zajedničke zaštite između Tirane, Zagreba i Prištine pre skoro mesec dana buknula u regionu, te po logici stvari izazvala "kontra napad", donekle ispod radara se provukla i informacija o potencijalno budućem pojačanju tog vojnog saveza – Bugarska. I deluje da već skoro mesec dana političari, barem iz Hrvatske i Kosova, mame Sofiju da im se pridruži. Ipak, već danas je stigla vest iz Bugarske koja, barem birokratskim tonom, signalizira da ta država nije toliko zainteresovana da se pridruži paktu, a za koji su mnogi analitičari, što strani što domaći, ocenili da je politička poruka usmerena ka Srbiji.
Ministar odbrane
HrvatskeIvan Anušić je ubrzo nakon potpisivanja memoranduma poručio da "postoji mogućnost da se ovaj trilateralni vojni savez u budućnosti proširi sa Bugarskom". Takođe, i Ministar odbrane
AlbanijePiro Vengu je poručio da su Bugari zainteresovani za saradnju. Na kraju, juče je ministar odbrane
KosovaEjuš Maćedonci izjavio da je Bugarska spremna da se pridruži vojnom sporazumu. On je takođe rekao da očekuje da će se ovom sporazumu priključiti i druge zemlje iz regiona.
"Imamo potvrdu iz
Bugarske, koja je ranije razgovarala sa hrvatskim ministrom o mogućnosti da se pridruži ovom trilateralnom sporazumu, ali u potpunosti verujem da će se i druge zemlje iz regiona, posebno one koje dele zajedničke vrednosti s nama i, naravno, zajedničke interese – jer vrednosti same po sebi nisu dovoljne – priključiti ovom sporazumu, odnosno ovoj deklaraciji, koja, još jednom podvlačim, uvek ima za cilj mir, stabilnost i bezbednost", izjavio je Maćedonci.
Međutim, već danas je stigao svojevrsni demanti. Naime, Bugarski ministar spoljnih poslova Georg Georgijev poručio je da su netačne informacije da je Bugarska nezvanično izrazila zainteresovanost da se pridruži vojnom paktu. On je rekao da Bugarska pažljivo proučava dokument koji su 18. marta u Tirani potpisali ministri odbrane tri zemlje, prenela je bugarska agencija BTA.
Georgijev je dodao da je Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske 25. marta od ambasade Albanije dobilo zvaničnu verziju potpisanog dokumenta, ali da ni u jednom trenutku ministarstvo, ili uopšte bugarske vlasti nisu konsultovane o mogućnosti da se pridruže toj inicijativi, niti je bilo koji bugarski zvaničnik primio takav poziv.
I dok, barem za sada, deluje da je članstvo Bugarske stopiranu, takva ideja nije u potpunosti odbačena.
Šta je Memorandum i zašto je uloga Bugarske bitna?
Memorandum o vojnoj saradnji između Hrvatske, Albanije i Kosova izazvao je snažne reakcije prvenstveno iz Srbije, gde su ga pojedini zvaničnici ocenili kao direktnu provokaciju i destabilizujući faktor u regionu.
NIN / Oliver Bunić
Naime, prema izjavama potpisnika, cilj memoranduma je jačanje saradnje u oblasti odbrane kroz razmenu znanja, razvoj odbrambene industrije, zajedničke obuke i vežbe, kao i suzbijanje hibridnih pretnji. Vengu je tada istakao je potrebu za jedinstvenim odgovorom zemalja regiona na konvencionalne i hibridne pretnje, posebno u svetlu rata u Ukrajini. Maćedonci je bio naglasio da saradnja nije usmerena protiv bilo koga, već predstavlja poruku onima koji bi mogli ugroziti stabilnost Zapadnog Balkana. Naposletku, Anušić je dodao da će saradnja obuhvatiti obaveštajni sektor i razvoj odbrambene industrije, odnosno
vojske.
Zvanični Beograd oštro je reagovao na potpisivanje memoranduma. Predsednik
Srbije, Aleksandar Vučić ocenio je da sporazum predstavlja kršenje Subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine i izrazio sumnju da je NATO bio obavešten o ovom potezu. Ministar odbrane Srbije, Bratislav Gašić, nazvao je memorandum provokativnim i protivpravnim, ističući da se radi o pokušaju uvođenja Kosova u NATO "na mala vrata" i podršci razvoju "Vojske Kosova", što je za Srbiju neprihvatljivo. Ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, ocenio je potpisivanje memoranduma kao nefer ponašanje prema susedima i zatražio detaljno objašnjenje od Hrvatske i Albanije.
Kako je za NIN ranije objasnio, vojni analitičara Aleksandar Radić nije imao sumnju da se radi o paktu koji je na neki način suprotstavljen Srbiji.
"U Hrvatskoj su opčinjeni stvaranjem strategijske protivteže Srbiji i srpskom pitanju, pa je prirodan izbor da sarađuju sa onima koji bi mogli da budu jasno svrstani na tu stranu. A to su Albanci. I zbog toga se biraju Tirana i Priština. To nije politički korektno tumačenje. Hrvatska to nikada neće potvrditi i uvek će insistirati na činjenici da su oni članica NATO i da osjećaju odgovornost za svoj savez", rekao je Radić za NIN i dodaje da način na koji je oblikovan ovaj savez govori da je on usmeren ka tome da se omete uticaj Srbije.
Upravo je tada Radić komentarisao potencijalni ulazak Bugarske u ovaj sporazum, te je naglasio da bi se tada stvorio političko-bezbednosni savez koji u obliku potkovice okružuje srpski prostor.
Odgovor Beograda: Mađarska
Odgovor Beograda na Memorandum bio je munjevit, te je vojni sporazum između Srbije i Mađarske. Ministri odbrane Mađarske i Srbije Krištof Salai Bobrovnicki i Bratislav Gašić potpisali su u Beogradu, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sporazum o strateškoj saradnji dve zemlje u oblasti odbrane.
TANJUG / MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE (HO)
Kako je NIN ranije pisao i o tome, taj vojni sporazum imao je dvostruku poruku – vojnu i političku. Kako su tada analitičari za NIN objasnili, na vojnom planu sporazum predstavlja nastavak postojeće saradnje kroz obuke, vežbe i razmenu resursa. Dok je politički, kako je već rečeno, delovao kao odgovor Tirani, Zagrebu i Prištini. Tada je direktor istraživaja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković rekao za NIN da se ona može tumačiti i kao poruka zvaničnom Zagrebu, pogotovo što ni Budimpešta ima niz trzavica sa Hrvatskom, od onih istorijskih, do trenutnih ekonomskih i geopolitičkih. On je takođe dodao da veruje da je saradnja Budimpešte i Beograda bila ugovorena ranije, te da treba imati u vidu da je i dokument koji su potpisali Priština, Zagreb i Tirana deklaracija koja još uvek nije operacionalizovana u neku vrstu sporazuma.
S druge strane, vojni analitičar Vlado Radulović je tada za NIN objasnio da bi, kada je reč o karakterisanju saradnje kao "saveza", bio veoma oprezan, jer termin "vojni savez" podrazumeva nešto mnogo šire i sveobuhvatnije, budući da mi još uvek nismo videli sve detalje dokumenta koji je potpisan. On je podsetio da je, na kraju krajeva, Mađarska članica NATO-a te da bi stvaranje nekog novog saveza, taman on bio i na bilateralnoj osnovi, u tom punom formatu, verovatno moralo da prođe kroz NATO, da oni daju neki svoj komentar.
https://www.nin.rs/politika/vesti/7...-bitna-trojnom-paktu-izmedu-hrvata-i-albanaca
