"Vlast koja se menja nikako da shvati da su uložena ogromna sredstva, a da objekti propadaju. Uz nedostatak para i nestručnost, naš veliki problem su i nezavršeni projekti, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na trasama i izvođači sa damping cenama. Te niske cene rezultiraju lošim kvalitetom, a uz to se i udvostručuju aneksima ugovora. Obezbeđen novac često se troši u druge namene. Ako znamo da je 1991. godine samo na Horgošu godišnje prolazilo 108.000 kamiona sa TIR oznakom, a da danas na svim graničnim prelazima imamo 25.000 teškaša, to onda najbolje pokazuje da je dobar deo saobraćaja usmeren na druge pravce. Mi smo skupa zemlja za transport. Železnička infrastruktura je najlošija u Evropi, mi smo crna tačka, kojoj čak ni ceo Koridor 10 nije elektrificiran. Zato danas kroz Rumuniju i Bugarsku prolazi 7.000 vozova, a našim železničkim koridorom svega 700."
U železničku infrastrukturu već decenijama nije ulagano koliko je bilo potrebno, što je dovelo do lošeg stanja infrastrukture i nižeg nivoa kvaliteta usluge. Mreža železničkih pruga u Srbiji stara je više od jednog veka, a preko polovine svih pruga izgrađeno je u 19. veku. Uz Tita, da zahvalimo i Obrenovićima. Ukupna dužina pruga srpskih železnica je oko 3.800 kilometara, od čega je u eksploataciji oko 3.500 kilometara. Elektrificirano je svega 1.279 kilometara pruga, a dvokolosečno tek 283 kilometra!
