Мораћеш више да се потрудиш ако желиш да понудиш иоле озбиљан аргумент. Патетика, наравно, није озбиљан аргумент, па су горке речи о ножевима у леђима сасвим, сасвим неинтересантне. "А улазак Нијемаца у Загреб 1941??" исто тако не баца много светлости на тему. "Не! Ти мрзиш Србе! Ми Срби смо диван народ", схватићеш, такође није нека истакнута аналитичка ретроспектива.
Твоја теза је "Срби имају веома истанчан осећај за правду, и презиру сваку манифестацију неправде, а то је рецимо ICTY, који из разлога пристрасности није осуђивао злочине над Србима".
Из тога без логичких скокова стижемо до чињенице да би Срби, је ли, будући заинтересовани пре свега за правду, а не сопствене уске интересе, без премишљања презрели, одбацили и проказали трибунал који би пристрасно ослободио све Србе, али би зато својим политичким деловањем озбиљно оштетио покушаје унитаризације Босне од стране тамошњих муслимана, или озбиљно нарушио кредибилитет хрватске државе, или на било који начин деловао у српску корист методама којима је деловао на српску штету. Принципи су у питању, а Срби презиру неправду.
Па, нисам баш сасвим убеђен. Моја теза је да би поступали исто као и сви балкански народи, чија наклоност трибуналу је у директној функцији користи коју им је трибунал донео.