(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci
SUDBO...HVALA
ZAGRLI NAJJAČE
(blog objavljen 05.03.2012. sa zaključanim komentarima jer sve rekoh)
Sudbo budi milostiva
Usude pomiluj čedo svoje
Bože pomozi mu
Živote zagrli ga životom jako, najjače što možeš
Nasmeši danas lica roditeljska
Kao što si nekad davno naša
Sudbo, Usude, Bože, Živote....hvala
Posle paklenog vremena, ko zna koliko hemo terapija, dve operacije......rezultat pokazuje da više nema ni jedne maligne ćelije....napokon, 23-godišnja mladost može ponovo da bude zdrava mladost
Zato sam sva sretna....nisam znala jutros kad sam pisala onu pesmu o osmesima, samo sam bila prosto gonjena intuicijom...mnogo puta mi se to desilo i naučih da ne sputavam jer uvek, uvek donese nešto dobro taj osmeh duše.
Gledajući i živeći mesecima unazad svaki njihov dan, mnogo očaja i suza, slušanja, tešenja i razarajućeg nemira koji ne mogu da ostavim u kancelariji jer znam kako izgleda kada gledaš odlazak rodjenog deteta, mnogo svega nelepog, vodeći računa o njihovoj firmi mnogo više nego kad su oni tu, i Cic i ja (Cic i Maki su odrasli sa ovim dečakom i njegovim bratom)....pa....uradile smo obe šta smo mogle....Danas, nešto pre podneva je taj moj dugogodišnji klijent došao i doneo papire i vest....samo raširih ruke i ta gromada od čoveka ulete u moj zagrljaj a ja ...od njegovog se nisam videla ... ....izrglismo se i izljubismo i napokon zaplakasmo ...od sreće
PS E, sad mogu da zagrlim ceo svet......eto......i mnogo vas bre sve volim.....eto......
.....volim čak i direktorku Ljiljku....dala mi pauzu veliku....divna žena, na ranu da je staviš i sepsu odmah da dobiješ 
.....može.....