Lepotan našeg glumišta, glumac pozorišni, filmski, televizijski, poznat, priznat, voljen, poštovan…
Sećamo ga se kao majora Gašpara (Povratak otpisanih), dr. Ive Lukšića (Bolji život), generala Šarčevića (Moj rođak sa sela)…
Prošlog meseca je napunio 75 godina I evo šta priča o svom životu…
I još kaže: “Ono što je najgore na ovim balkanskim prostorima nisu ni ratovi, ni klanja, ni pljačke, ni ubistva, ni korupcija, nego – ZABORAV”
Pre par godina, iako več godinama nije na sceni bio, ni na filmu, ni televiziji, jednom novinaru je rekao:
“Otišao sam u penziju 2009. Godine. Ljudi su mi govorili: “Mogao bi još”. A ja njima: Ne… kada na svom platnu imaš boje, tvoja boja je ili Vangogovska, ili Sezanska, ili nekog renesansnog majstora… Da… Mogao bih… Ali – ČEMU? Moje boje ODUDARAJU od svega ovog danas… Malo je tome kumovala I moja bolest, malo moj porodični život, došli su unuci… Moja priroda je takva da ne volim da se družim…”
Čak je i ovakve izjave davao...
Pored svoje bolesti, Aljoša je vodio bespoštednu borbu za ćerkin život...
Sećamo ga se kao majora Gašpara (Povratak otpisanih), dr. Ive Lukšića (Bolji život), generala Šarčevića (Moj rođak sa sela)…
Prošlog meseca je napunio 75 godina I evo šta priča o svom životu…
I još kaže: “Ono što je najgore na ovim balkanskim prostorima nisu ni ratovi, ni klanja, ni pljačke, ni ubistva, ni korupcija, nego – ZABORAV”
Pre par godina, iako več godinama nije na sceni bio, ni na filmu, ni televiziji, jednom novinaru je rekao:
“Otišao sam u penziju 2009. Godine. Ljudi su mi govorili: “Mogao bi još”. A ja njima: Ne… kada na svom platnu imaš boje, tvoja boja je ili Vangogovska, ili Sezanska, ili nekog renesansnog majstora… Da… Mogao bih… Ali – ČEMU? Moje boje ODUDARAJU od svega ovog danas… Malo je tome kumovala I moja bolest, malo moj porodični život, došli su unuci… Moja priroda je takva da ne volim da se družim…”
Čak je i ovakve izjave davao...
Pored svoje bolesti, Aljoša je vodio bespoštednu borbu za ćerkin život...
