Sudbina...sta li je

Nije sudbina ono sto sudbinom zovemo, niti je sreća ono sto srecom mnogi nazivaju. Nije ni ljubav jednostavna i Bogom dana, srce za srce, osmeh za osmeh, suza za suzu. Ako me noćas opet povedu sećanja, na čudne nemirne puteve, neka me ruke Anđela oko ramena zagrle, neka me usne Anđela od sećanja zaštite. Samo ljubavlju se ljubav ispira, samo novim tragom se trag pokriva. Korak po korak u snove, ako zađem dublje nego što imam snage, Anđele , rukom me svojom po ruci dotakni i u sigurnu javu pored sebe vrati.
I ja shvatam polako da se ljubav ne piše tako, rečima bez reda, nešto napisano… nešto prećutano… nedorečeno. Ljubav je tajna, ljubav je ona fina patnja…ono nedostajanje…iscekivanje…radost. Ja imam Andjela..i on zna da znam

Poljubi me...pomoli se, sve svece ovog sveta nek se za nas upale....ostani...

 

[LJILJA MMM]

Uuuuf Tijara.......

Sreća je sudbina
da se dve duše nadju
u mnoštvu duša što lutaju svetom
Sudbina je sreća
da ti duša spozna
misao i ljubav u toj duši drugoj
da se duša druga u tebi ogleda
i da vidi sebe k'o da vidi sebe
sudbina i sreća tek tada se dozna
duša se u dušu tada prepozna.

 

[zxy]

Pa ,izgleda da je Bog za svakog po jedan svet stvorio u kome svak mora da se kreće i sebe ostvaruje.
Andjela dobijemo ,da ,da nas usmerava i čuva ali i djavola da nas kuša...
Ali u pravu si:ljubav se ljubavlju spira ....trag se tragom pokriva
Dobro je ako je ljubav u tebi živa ona sve sanira i sve troškove pokriva

 

[mari47]

Draga, isto pitanje iz naslova postavljam sebi često...
Evo ti jedna lepa pesmica koja meni ove večeri puno znači

 

[Trinito]

moras pozeleti jako, tada i nemoguce stvari postaju sasvim moguce.

 

[123loncar]

 

[Tijara]

divni ste svi,hvala vam
Cesto, vrlo cesto razmisljam sta je to ljubav, znacenje ljubavi.Bol koju sam dozivela mi je pomogla da upoznam samu sebe, bas onakvu kakva jesam.Istinu o sebi saznamo kada dozivimo i dobro i lose. Nekada je to lose nemerljivo po snazi i nesrazmerno izdrzljivosti. Iako je proslo trinaest godina svakog trena znam sta mi se dogodilo, ali sam preuzela kormilo ove malene porodice,preuzela sam odgovornost u zelji da prezivimo.Nedostaje mi ona paznja i ljubav koju mi je samo moje cedo pokazivalo svojim malim - velikim delima...nedostaje mi, a nemam prava da kazem kako je tesko...nemati te- a teskooo je.Ljubav...ljubav je osecanje koje nosis u srcu...bezuslovna ljubav nemerljiva ni daljinom, ni postojanjem...jednostavno trag u srcu koji plamti, trag u dusi...vecan. I tako ako ponekad odem dublje nego sto smem...taj mali Andjeo me vrati... uh...sad sam preterala, ovim sam htela samo da se zahvalim vama, a ja opet poceh da pisem. Hvala vam svima jos jednom

 

[123loncar]

napred samo !