Onda su došli mirniji dani jer nam je ponestalo para za finansiranje daljih akcija. E u tim danima sam smišljala stalke za cveće od kovanog gvoždja, ogradu za trem, sobne lampe, stalaže, ogradu za stepenište. Glava mi je bila puna ideja, a I danas je. Obožavam da pravim stvari. To me opušta jer se totalno isključim. Hvala Bogu, te je i ovaj moj čovek namajstoričav. Moj muž mi je pune tri godine od kako smo se doselili obećavao da će napraviti stalke za cveće I nikako. Uvek se neko preči pojavi, komšije, prijatelji,kolege, te mi radimo, te on mora kod drugoga da ide da pomogne, te ga mrzi. I ja nikako da dodjem na red. Vala, svi dolaze kod njega šta god da treba da im se napravi, popravi, dopravi ili imaju samo ideju pa da je zajedno razrade. Tako je od uvek. Tako je i kod njega na poslu. Njegova smena ide u vatru za njim......a vala i on za njima. A ima sistem.......uzme prosečne radnike, čak i one koje bije loš glas. Vremenom, uz obuku i rad, priču , uz kombinaciju strogoće i tolerancije, uz učenje da se mora misliti, svi budu kao jedan....naravno da ima izuzetaka, ali ti sami traže da promene ovu tešku smenu za neku lakšu. Svake godine je borba da ih zadrži u svojoj smeni. Svake godine drugi šefovi hoće da ih uzmu, ali ovaj moj ne da. Ako se o nekom konkretno povede reč, moj muž prvo pita tog radnika da li hoće da promeni smenu ili ne. Ako hoće, pušta ga, a ako neće počinje borba, jer samo ispoštovan radnik će dati svoj maksimum.Ali, to nikako ne znači da se ne radi......radi se i to krvnički, striktno se poštuju njegova naredjenja jer on odgovara, sve je na sekund isplanirano........timski rad, sistem.......sve je u dobro osmišljenom sistemu, ne samo na poslu nego i u privatnom životu i naravno u prirodi čiji sistem savršeno funkcioniše. Ali zato ima osmeha, zapravo grohotnog smeha, šale i sprdnje sa svakim pa i sa njim, ima puštanja s posla kad im treba nešto da završe.Puno nas se i privatno druži i sve iprivatne akcije se odradjuju zajednički. Maca uvek insistira da se na druženja dovedu i žene i deca, jer se žene tako osećaju bolje, prija im, a deca se uče druženju. Vodja.....i to moravski......ko zna kakav bi mi život bio da mi on ne poruši gradjevinu tamo na peskovitoj obali i da ja iz inata ne zakorači u ladnu i virovitu Moravu u potrazi za kupinama. Sudbina.....šta ćeš.
Još dok smo živeli u stanu, cela lamela ga je uvažavala. Zastakljuj terase, popravljaj grejanje, curi ovamo, curi onamo, veš mašine, police, vrata, satovi, lampe.......ma nema kraja. Na njegovu inicijativu dogovorili smo se da okrečimo zgradu. I kako to uvek biva, izadjoše da rade samo neki. Onda je moj muž pozvonio na vrata tim komšijama koji kao ne znaju da je radna akcija (mada su obavešteni kada se skupljao novac za farbu, neonke i sve ostalo) .........i izadje veliki broj njih.....valjda ih je bilo sramota kada se Maca pojavio na vratima. Izašle i pubertetlije ponesene njegovim entuzijazmom..... a on ih doziva "Ajdete, pa ovo je avantura.....ajde da ulepšamo, pa mi ovde živimo" i dodjoše. Muški, oni mladji, kreče, žene peru stepenište,gelendare i liftove, starije komšinice umesiše kiflice o kolačiće i paradiraju hodnicima što mirišu na farbu, dok su starije komšije donele pivo i sokove.....pa na pauzi kad zasedne više od pola komšija......svima je bilo jako lepo, svi su se osećali korisno i ispunjeno. Mala deca uživaju, jure gore-dole, donose i prinose kad im kažeš. Maca je sa komšijom postavio neonke na svakom spratu. Kada smo završili, naš ulaz šljašti, miriše, svetli zajedništvom i punim srcima. Sledeća akcija je bila ispred zgrade.......podrezivanje žive ograde i cveće, kresanje starih grana na okolnom drveću. Ja nisam učestvovala u sadnji cveća.......prepustila sam to starijim komšinicama koje su to žarko želele. E, tu rekoše omladinci da hoće da učestvuju, da stariji orezuju a oni će skupljati, čistiti i nositi djubre. Uradismo i to......pa kad su svi seli na stepenište ispred zgrade, piju pivo i coca-cole, smeju se i razgovaraju. Beše, mnogo lepo. Naš ulaz je bio najlepši od svih u okolini. Ograda uvek uredno orezana, da ne smeta vidiku vozača i pešaka.......cveće se šareni, uvek čisti hodnici bez grafita. Ako neko od starijih komšija i vidi flašice od unučića, spriceve i opuške, odmah počisti. Baš je bilo lepo. Sistem i tim.
Tek kada je stao kamion ispred zgrade da natovari naše stvari pri selidbi komšije su saznale da se selimo. Do tada, to su znali samo komšinije Mileva i Blažo. Bože kad su vrata počela da se otvaraju i komšije zaprepašćeno pitaju šta je to. I dan danas kada se sretnemo sa njima na pijaci ili ulici, siti se izrazgovaramo. Kažu da posle nas niko nije preuzeo inicijativu za bilo šta i da bi rado opet osetili taj entuzijazam i polet. Sistem i tim.....to im nedostaje.
TIMOVA IMA RAZNIH, JEDNOBRAZNIH I RAZNOLIKIH. GDE GOD DA POGLEDATE VIDITE TIM I SISTEM PO KOME TAJ TIM FUNKCIONIŠE. SVE JE NA DLANU DATO NAJUMNIJEM BIĆU NA PLANETI.........
CVETNI TIM
...:Virtuelni timovi su grupe ljudi koji prvenstveno sarađuju preko računarske komunikacijske mreže i sisteme i tako povezuju fizički udaljene članove i postižu zajedničke ciljeve, a koji samo povremeno i po potrebi mogu da komuniciraju "licem-u-lice" (енгл. „face-to-face“). Oni se mogu okupiti oko rešavanje jednog poslovnog problema ili biti stalno angažovani oko različitih poslova. Postoje i virtueni timovi koji trajno postoje.
