Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
Следи део белешке инспирисане предавањем о побуни против система у фантастичној књижевности, које је било у оквиру фестивала Арт-Аниме. Ако буде интересовања, додаћу и оно што није везано за 300. Надам се да нема спора да филм и стрип могу да се рачунају у фантастику (по не претерано широким критеријумима)...
Стрип и филм 300 субверзивни су на два начина. Један се односи на саму (тренутну) западњачку културу, други на њену рецепцију, преко геополитичког деловања, у “остатку света”, где су сместили и нас у Србији иако нас лажу да “имамо место” међу њима. Погледајмо прво ову “директну” субверзивност, у самој Америци.
Стрип је објављен 1998. што није тако давно. И тада је био субверзиван по мерилима Холивуда, као водиље америчке/западњачке мас-културе. Филм је остао доследан стрипу. О чему је реч? О недостатку политичке коректности. Агресори (Персијанци) ЈЕСУ СТВАРНО приказани као Арапи и црнци (упс, “афроамериканци”) или рецимо црни Арапи. Никаквих улепшавања! Наравно да Ксерксови Персијанци нису тако изгледали, у некој стварности (а и шта је уосталом стварност?), у персијској војсци јесте било и црнаца из Африке, међу стотинама народа, а било је и Сака, односно Скита, односно Срба – Херодот о свему томе пише у својој Историји, односно Истраживањима (грчка реч историја почетно значи истраживање). Но то сад није битно, ко је гледао филм то просто ЗНА, то се опрашта...
У неком старом Холивуду то не би била никаква субверзија, него просто мејнстрим. Тако су некад приказивани “непријатељи слободе” (читај: Америке), и то је бар било искрено. Некада се причало о супериорности расе, после о супериорности културе и сада имамо супериорност политичко-економског система. Ни у једном, ни у другом, ни у трећем случају Кинез, Рус, Арапин, Индус или Бразилац немају права на нешто “аутентично” њихово да бидне равноправно политичком Западу. Оно раније је било барем искрено, и повратак те искрености јесте врхунска субверзија, барем што се потписника ових редова тиче.
Осим тога, издајник Елифајат, ЈЕСТЕ СТВАРНО физички индиспониран, богаљ се лепо некад говорило, и у филму се ваљда тако каже (или беше наказа?) и то се одражава на његове поступке, он од физички постаје и морално наказна особа. А модерних речником он је “лице са посебним потребама”. Само што у спартанској фаланги нема места за “посебне потребе” и зато је она изборила посебно место у историји. Још једна врхунска субверзија – некога одбацити “само зато што је...” И кад чујете цитирано осећа се базд либерализма, његов однос према судбини. Зато што Елифајат ни физички не може да се усправи, бог-цар Ксеркс му каже најзначајнију (по мени) реченицу филма, која је и суштина мондијализма: “Сурови Леонида од вас тражи да стојите усправно, ја само желим да клекнете.”
И ту долазимо до другог нивоа субверзивности, оног значајнијег код нас, због којег ће сваки непријатељ Америке и њезиног свеЦког система да се позива на филм 300. Једноставно, однос снага, и његово игнорисање пред важнијим стварима. Као што рече цар Лазар у филму Косовска Битка (као филм ужасно урађен, по снази порука исто ванвременски): “Ја не питам колика сила иде против мене, већ колика је важност светиње коју браним”. Или Конан Варварин пре него ће се суочити са људима Тулса Дума – Кроме, учини да се упамти како је мало нас стало пред многима... И ту постаје сасвим небитно је ли аутор филма био стварно неокон, и шта је хтео да филмом представи.
Сам однос снага, а и чињеница да се позива једино на игру бројева чини Америку данас истом што је била “Персија” онда. Онда се рачунало на замењивост војника-робова као потрошног материјала, данас је ту рат “на дугме”. У оба случаја нема ничег јуначког у понашању силника. У оба случаја силник је затечен мушким одговором. У оба случаја може само да трућа уоколо. А и филмски Ксеркс некако личи на нобеловца Обаму.
Са друге стране је јунак који гине, за свет који ће доћи. То може бити, и јесте, Гадафи кога су зверски убили. То је на неки начин и др Војислав Шешељ, политички затвореник. То може бити чак и неко много јачи коме цинично кажу “ти си следећи” (за промену режима), “болеће”, “коштаће”... да, мислим на Владимира Путина. Докле год ОНИ мисле да су недодирљиви, да их ништа осим фрустрације неће болети (а онда им се догоди 11. септембар)...
Стрип и филм 300 субверзивни су на два начина. Један се односи на саму (тренутну) западњачку културу, други на њену рецепцију, преко геополитичког деловања, у “остатку света”, где су сместили и нас у Србији иако нас лажу да “имамо место” међу њима. Погледајмо прво ову “директну” субверзивност, у самој Америци.
Стрип је објављен 1998. што није тако давно. И тада је био субверзиван по мерилима Холивуда, као водиље америчке/западњачке мас-културе. Филм је остао доследан стрипу. О чему је реч? О недостатку политичке коректности. Агресори (Персијанци) ЈЕСУ СТВАРНО приказани као Арапи и црнци (упс, “афроамериканци”) или рецимо црни Арапи. Никаквих улепшавања! Наравно да Ксерксови Персијанци нису тако изгледали, у некој стварности (а и шта је уосталом стварност?), у персијској војсци јесте било и црнаца из Африке, међу стотинама народа, а било је и Сака, односно Скита, односно Срба – Херодот о свему томе пише у својој Историји, односно Истраживањима (грчка реч историја почетно значи истраживање). Но то сад није битно, ко је гледао филм то просто ЗНА, то се опрашта...
У неком старом Холивуду то не би била никаква субверзија, него просто мејнстрим. Тако су некад приказивани “непријатељи слободе” (читај: Америке), и то је бар било искрено. Некада се причало о супериорности расе, после о супериорности културе и сада имамо супериорност политичко-економског система. Ни у једном, ни у другом, ни у трећем случају Кинез, Рус, Арапин, Индус или Бразилац немају права на нешто “аутентично” њихово да бидне равноправно политичком Западу. Оно раније је било барем искрено, и повратак те искрености јесте врхунска субверзија, барем што се потписника ових редова тиче.
Осим тога, издајник Елифајат, ЈЕСТЕ СТВАРНО физички индиспониран, богаљ се лепо некад говорило, и у филму се ваљда тако каже (или беше наказа?) и то се одражава на његове поступке, он од физички постаје и морално наказна особа. А модерних речником он је “лице са посебним потребама”. Само што у спартанској фаланги нема места за “посебне потребе” и зато је она изборила посебно место у историји. Још једна врхунска субверзија – некога одбацити “само зато што је...” И кад чујете цитирано осећа се базд либерализма, његов однос према судбини. Зато што Елифајат ни физички не може да се усправи, бог-цар Ксеркс му каже најзначајнију (по мени) реченицу филма, која је и суштина мондијализма: “Сурови Леонида од вас тражи да стојите усправно, ја само желим да клекнете.”
И ту долазимо до другог нивоа субверзивности, оног значајнијег код нас, због којег ће сваки непријатељ Америке и њезиног свеЦког система да се позива на филм 300. Једноставно, однос снага, и његово игнорисање пред важнијим стварима. Као што рече цар Лазар у филму Косовска Битка (као филм ужасно урађен, по снази порука исто ванвременски): “Ја не питам колика сила иде против мене, већ колика је важност светиње коју браним”. Или Конан Варварин пре него ће се суочити са људима Тулса Дума – Кроме, учини да се упамти како је мало нас стало пред многима... И ту постаје сасвим небитно је ли аутор филма био стварно неокон, и шта је хтео да филмом представи.
Сам однос снага, а и чињеница да се позива једино на игру бројева чини Америку данас истом што је била “Персија” онда. Онда се рачунало на замењивост војника-робова као потрошног материјала, данас је ту рат “на дугме”. У оба случаја нема ничег јуначког у понашању силника. У оба случаја силник је затечен мушким одговором. У оба случаја може само да трућа уоколо. А и филмски Ксеркс некако личи на нобеловца Обаму.
Са друге стране је јунак који гине, за свет који ће доћи. То може бити, и јесте, Гадафи кога су зверски убили. То је на неки начин и др Војислав Шешељ, политички затвореник. То може бити чак и неко много јачи коме цинично кажу “ти си следећи” (за промену режима), “болеће”, “коштаће”... да, мислим на Владимира Путина. Докле год ОНИ мисле да су недодирљиви, да их ништа осим фрустрације неће болети (а онда им се догоди 11. септембар)...
). Што с мене тиче, и филм је доста "стрипичан", то му је највећи квалитет. Наравно и превентивно, што би рекли комунисти "ограђујем се" од наставка, који ме не занима (можда грешим, ево не кажем да је лош, нисам гледо филм, само кажем да ме нешто не занима да га гледам).