Wayne W. Dyer: "Kreirate svoje misli, vaše misli stvaraju vaše namere, a vaše namere stvaraju vašu stvarnost."
- Pitanje je kako se stvarju misli? Telo i čula su prijemnici spoljašnjih pojava i dešavanja. Zato najpre dodje do telesnih senzacija. Nekad smo mirni i staloženi, a ponekad uznemireni. Počnemo ubrzano disati, osetimo lupanje srca, gčenje mišića, pocrvenimo, prebledimo itd. Sve zavisi koje emocije i osećanja se aktiviraju.
Telesne promene se manifestuju kao različiti impulsi, signali i hemijske reakcije što se preko nervnog sistema i krvi prenosi do mozga i uma. To je munjevit, skoro instantni proces, pa se ponekad ne vidi veza izmedju emocija, osećanja i mišljenja. Ne shvata se da jedno drugo stvara i da se ne mogu odvojiti.
Nalet nižih, divljih strasti i emocija uznemiri i rastroji ego. Izgubi se kontrola nad sobom. Počne se misliti i ponašati iracionalno. Dogadjaji se pogrešno interpetiraju. Čine se nerazumne i nepromišljene stvari sa štetnim posledice. Izrazima "proključala krv", "pomutio se mozak", "pao mrak na oči" se odavno primetilo da nekontolisane telesne reakcije uzrokuju degradaciju uma i pad intelektualnih sposobnosti.
Dobro je znati da u takvim momentima ne treba donositi važne odluke i misliti o onome što stvara nemir, već se treba koncentrisati na smirivanje telesnih reakcija bilo kroz meditaciju, regulisanje disanja, brojanje, posvećivanje naročite pažnje običnim stvarima itd. Dok se ego u potpunosti ne sabere i ne smisri neće biti u stanju da prodje kroz nastali košmar do unutrašnjeg centra snage ili nadsvesnog, duhovnog potencijala.
On se u mnogim religijama i učenjima interpretira kao nematerijalna suština tela i svesti, odnosno kao duša/duh. Um je posrednik izmedju telesnog i duhovnog. Duša je živa ljubav i plemenitost, a duh razum. Tek kada ego stupi u konatakt s njima koristi se puni kapacitet mozga i uma. To rezultira mirom i mudrošću.
Stvaraju se nove, nadahnute misli koje prevazilaze niže nagone kao i predrasude Polusvenog ega (predjašnju disfunkcionalnu predispoziranot). Situacija se adekvatno i realno sagleda i pronalazi najbolje, konstruktivno rešenje.
Prošla dešavanja se gube u vremenu, ali ne i u telu. U njega se "urezuju" i čuvaju. Um ih oživljava kroz sećanje. Telo uvek prvo reaguje. Na osnovu toga su i napravljeni detektori laži.
Naravno postoje i retki slušajevi kada impresije iz spoljašnjeg sveta aktiviraju duhovni potencijal. Takvu reakciju krasi sponatanost u kojoj se unutrašnja lepota ne izrazi samo osećanjima, mislima, rečima, nego celim psihičim i fizičkim bićem. To je moment svesnog jedinstva čiju snagu ne oseti samo onaj ko je doživljava, već i oni koji to posmatraju.
Dakle misli mogu voditi u dva smera. Biti uzrokom zabluda, nerazumevanja i destruktivnog ponašanja, ali i izdignuti u neslućene visine duhovne spoznaje, istine i napretka. Sve zavisi kojim putem podju. Da bi se bilo šta znalo mora se rasplinuti kao svetlost misli u svesnom ili umu. Bez toga jednostavno nema razumevanja.
- Pitanje je kako se stvarju misli? Telo i čula su prijemnici spoljašnjih pojava i dešavanja. Zato najpre dodje do telesnih senzacija. Nekad smo mirni i staloženi, a ponekad uznemireni. Počnemo ubrzano disati, osetimo lupanje srca, gčenje mišića, pocrvenimo, prebledimo itd. Sve zavisi koje emocije i osećanja se aktiviraju.
Telesne promene se manifestuju kao različiti impulsi, signali i hemijske reakcije što se preko nervnog sistema i krvi prenosi do mozga i uma. To je munjevit, skoro instantni proces, pa se ponekad ne vidi veza izmedju emocija, osećanja i mišljenja. Ne shvata se da jedno drugo stvara i da se ne mogu odvojiti.
Nalet nižih, divljih strasti i emocija uznemiri i rastroji ego. Izgubi se kontrola nad sobom. Počne se misliti i ponašati iracionalno. Dogadjaji se pogrešno interpetiraju. Čine se nerazumne i nepromišljene stvari sa štetnim posledice. Izrazima "proključala krv", "pomutio se mozak", "pao mrak na oči" se odavno primetilo da nekontolisane telesne reakcije uzrokuju degradaciju uma i pad intelektualnih sposobnosti.
Dobro je znati da u takvim momentima ne treba donositi važne odluke i misliti o onome što stvara nemir, već se treba koncentrisati na smirivanje telesnih reakcija bilo kroz meditaciju, regulisanje disanja, brojanje, posvećivanje naročite pažnje običnim stvarima itd. Dok se ego u potpunosti ne sabere i ne smisri neće biti u stanju da prodje kroz nastali košmar do unutrašnjeg centra snage ili nadsvesnog, duhovnog potencijala.
On se u mnogim religijama i učenjima interpretira kao nematerijalna suština tela i svesti, odnosno kao duša/duh. Um je posrednik izmedju telesnog i duhovnog. Duša je živa ljubav i plemenitost, a duh razum. Tek kada ego stupi u konatakt s njima koristi se puni kapacitet mozga i uma. To rezultira mirom i mudrošću.
Stvaraju se nove, nadahnute misli koje prevazilaze niže nagone kao i predrasude Polusvenog ega (predjašnju disfunkcionalnu predispoziranot). Situacija se adekvatno i realno sagleda i pronalazi najbolje, konstruktivno rešenje.
Prošla dešavanja se gube u vremenu, ali ne i u telu. U njega se "urezuju" i čuvaju. Um ih oživljava kroz sećanje. Telo uvek prvo reaguje. Na osnovu toga su i napravljeni detektori laži.
Naravno postoje i retki slušajevi kada impresije iz spoljašnjeg sveta aktiviraju duhovni potencijal. Takvu reakciju krasi sponatanost u kojoj se unutrašnja lepota ne izrazi samo osećanjima, mislima, rečima, nego celim psihičim i fizičkim bićem. To je moment svesnog jedinstva čiju snagu ne oseti samo onaj ko je doživljava, već i oni koji to posmatraju.
Dakle misli mogu voditi u dva smera. Biti uzrokom zabluda, nerazumevanja i destruktivnog ponašanja, ali i izdignuti u neslućene visine duhovne spoznaje, istine i napretka. Sve zavisi kojim putem podju. Da bi se bilo šta znalo mora se rasplinuti kao svetlost misli u svesnom ili umu. Bez toga jednostavno nema razumevanja.