Bilo je septembarsko podne , početkom sedamdesetih , na suncu , nezaboravnih beogradskih ulica , vukli smo se za "M"ajstor Perom ( koji je isključivo insistira na to veliko "M" , u tom izgovorenom : Majstor ), iznureno i mlitavo, zamazani farbom i štriclom , trotoarima čuvene beogradske Slavije .
Gazda nas je tih dana seljakao iz stana u stan ; što zbog eksplatacionog iskorišćenja vremena , između dva sloja ; što bog zauzimanja što većeg prostora , na beogradskom farbarsko molerskom nebu ; ili tek da se zna , ko je gazda , a ko komunistički golja - naročito što smo se vazda , po vasceli dan, vijali po trotoarima , koji su bili oko spomenika onog nesretnika , koji je zagovarao diktaturu proletarijata - u kojoj će golje da dirinče , kulukuju i puze pod komunističkim diktatorima i preduzimljivim preduzimačim ! ( Posle ovoga došao je onaj kinski komunistički kapitalizam - u kome radnici diktatori rmbaju za ceo svet , a kad hoće preko leba pogaču , tenkovima ih gaze preduzimljivi komunisti sa preduzimačima ! )
Meni je jasan bio gazda , no nisam kapirao u tim hipi vremenima , "M"ajstor Peru ; koji nas je u svemu požurkivao i nazivao zabušantima , koje sve treba ošišati kao remce .
Vučem tako kante i četke , ispred mene student vilozof ; vuče lotre i stative ; a ispred njega "M"ajstor Pera , ruke na dupe i bez osvrtanja nas požurkuje .
Tamo, nekako pored bioskopa Slavija , bila je nekakva knjižara sa platnenom verandom ( sad to zovu tenda ), koja je pred izlog pravila debelu ladovinu. Baš lad , ko poručen za nadničare na tom debelom suncu! Spustim tako kante i blenem, zna se , u knjige ! Tu sam utripovao ladoležnu , obaveznu pauzu ; te je ustalio ka gradski prevoz stanice!
Blenem tako u knjige , dok se Pera sa velik "M" od majstora , ne vrati i uz grdnju ne odvuče dalje ! Što dalje od knjiga , u bedno argatovanje za siću i tuđe kapitaljenje !
Tog kobnog popodneva , nisam ni skužio , kad sam spustio kante , da tu već stoji to čudo od čoveka - moj Pera sa velikim "M" od majstora.
Veli , ajd sad pokaži ušta svaki dan bleneš i izgubimo pola dana zbog tebe . Nema ni jedne gole ženske , pa da čovek "M"ajstorski razume . Sve sama glupost ! Debele knjige , ko kod popova i advokata ! Ništa onako , ljudsko , za poneti , opipati , popiti i tako to !
Nađoh se u čudu ! Kako da mu kažem , da pustam bale pred ovom knjigom , koja je tik uz izlog . Lepo se vidi , kako piše u njoj :
" »Stvar po sebi« je isto tako apsurdna kao i »smisao po sebi«, »značenje po sebi«. Ne postoji »činjenica po sebi« nego se uvek mora najpre dati smisao da bi činjenica mogla postojati. "
Tako zatečen , ja guknu . Znaš li ti "M"ajstore , išta po tom pitanju , velikom pitanju STVAR PO SEBI !
A on se nasmeja , će da pukne . Savija se , retki prolaznici zastajkuju , tranvajdžija zaustavio tranvaj i viče : polivajte ga ladnom vodom , udarilo ga sunce , će vam šlagira deco , majstor ! Napravi se saobraćajni čep , vozači nervozno trube ; a ovaj ti se sve više i više smeje ! Izađe tu knjižar , ispoliva ga ladnom vodom ; ovaj ti se uozbilji i brecnu , što ga kvasi - te krenu !
Prođosmo tako i mi , nekoliko metara potom , tek će "M"ajstor , onako ozbiljno, zamišljeno - trljajući rođenu bradu ! Veliš STVAR PORADI SEBE, a momče! Zaćuta , napravi pauzu , pa reče nekako značajno ! E to je zaista , već ozbiljno pitanje .
Student se ubaci ! Vidi ti njega ; molerski Niče !
Ti da ćutiš , da te ja iz korena ne izčupam , pa ćeš da vidiš ko niče , ko raste , a ko repušinom briše usrani tur! Brecnu se "M"ajstor !
I tako stigosmo da babe , ruskinje - koja pamti belogardejce i oktobarsku klanicu !
No to je druga priča , mene je počelo da muči o , onaj molerski ničeizam :STVAR PORADI SEBE !
Gazda nas je tih dana seljakao iz stana u stan ; što zbog eksplatacionog iskorišćenja vremena , između dva sloja ; što bog zauzimanja što većeg prostora , na beogradskom farbarsko molerskom nebu ; ili tek da se zna , ko je gazda , a ko komunistički golja - naročito što smo se vazda , po vasceli dan, vijali po trotoarima , koji su bili oko spomenika onog nesretnika , koji je zagovarao diktaturu proletarijata - u kojoj će golje da dirinče , kulukuju i puze pod komunističkim diktatorima i preduzimljivim preduzimačim ! ( Posle ovoga došao je onaj kinski komunistički kapitalizam - u kome radnici diktatori rmbaju za ceo svet , a kad hoće preko leba pogaču , tenkovima ih gaze preduzimljivi komunisti sa preduzimačima ! )
Meni je jasan bio gazda , no nisam kapirao u tim hipi vremenima , "M"ajstor Peru ; koji nas je u svemu požurkivao i nazivao zabušantima , koje sve treba ošišati kao remce .
Vučem tako kante i četke , ispred mene student vilozof ; vuče lotre i stative ; a ispred njega "M"ajstor Pera , ruke na dupe i bez osvrtanja nas požurkuje .
Tamo, nekako pored bioskopa Slavija , bila je nekakva knjižara sa platnenom verandom ( sad to zovu tenda ), koja je pred izlog pravila debelu ladovinu. Baš lad , ko poručen za nadničare na tom debelom suncu! Spustim tako kante i blenem, zna se , u knjige ! Tu sam utripovao ladoležnu , obaveznu pauzu ; te je ustalio ka gradski prevoz stanice!
Blenem tako u knjige , dok se Pera sa velik "M" od majstora , ne vrati i uz grdnju ne odvuče dalje ! Što dalje od knjiga , u bedno argatovanje za siću i tuđe kapitaljenje !
Tog kobnog popodneva , nisam ni skužio , kad sam spustio kante , da tu već stoji to čudo od čoveka - moj Pera sa velikim "M" od majstora.
Veli , ajd sad pokaži ušta svaki dan bleneš i izgubimo pola dana zbog tebe . Nema ni jedne gole ženske , pa da čovek "M"ajstorski razume . Sve sama glupost ! Debele knjige , ko kod popova i advokata ! Ništa onako , ljudsko , za poneti , opipati , popiti i tako to !
Nađoh se u čudu ! Kako da mu kažem , da pustam bale pred ovom knjigom , koja je tik uz izlog . Lepo se vidi , kako piše u njoj :
" »Stvar po sebi« je isto tako apsurdna kao i »smisao po sebi«, »značenje po sebi«. Ne postoji »činjenica po sebi« nego se uvek mora najpre dati smisao da bi činjenica mogla postojati. "
Tako zatečen , ja guknu . Znaš li ti "M"ajstore , išta po tom pitanju , velikom pitanju STVAR PO SEBI !
A on se nasmeja , će da pukne . Savija se , retki prolaznici zastajkuju , tranvajdžija zaustavio tranvaj i viče : polivajte ga ladnom vodom , udarilo ga sunce , će vam šlagira deco , majstor ! Napravi se saobraćajni čep , vozači nervozno trube ; a ovaj ti se sve više i više smeje ! Izađe tu knjižar , ispoliva ga ladnom vodom ; ovaj ti se uozbilji i brecnu , što ga kvasi - te krenu !
Prođosmo tako i mi , nekoliko metara potom , tek će "M"ajstor , onako ozbiljno, zamišljeno - trljajući rođenu bradu ! Veliš STVAR PORADI SEBE, a momče! Zaćuta , napravi pauzu , pa reče nekako značajno ! E to je zaista , već ozbiljno pitanje .
Student se ubaci ! Vidi ti njega ; molerski Niče !
Ti da ćutiš , da te ja iz korena ne izčupam , pa ćeš da vidiš ko niče , ko raste , a ko repušinom briše usrani tur! Brecnu se "M"ajstor !
I tako stigosmo da babe , ruskinje - koja pamti belogardejce i oktobarsku klanicu !
No to je druga priča , mene je počelo da muči o , onaj molerski ničeizam :STVAR PORADI SEBE !
