- Poruka
- 42.911
Merkati u južnoafričkom Kalahariju pate od klimatskih promena. Istraživači sa Univerziteta u Ulmu otkrili su da životinje češće obolevaju i ranije umiru.
Naučnici sa Univerziteta u Ulmu istraživali su efekte globalnog zagrevanja na divlje merkate u južnoafričkom Kalahariju. Sada su predstavljeni rezultati studije. Kao rezultat toga, divlje životinje više nisu toliko otporne.
Svojim istraživanjem, naučnici iz Ulma kažu da su uspeli da uspostave vezu između klimatskih promena i zdravlja creva.
Globalno zagrevanje menja crevnu ravnotežu divljih životinja
Za svoje istraživanje, biolozi iz Ulma su ispitali uzorke fekalija surikata koji žive u Kalahariju u Južnoj Africi. Tamo je temperatura porasla za više od dva stepena u poslednjih dvadeset godina, pet puta brže nego bilo gde u svetu.
Naučnici su pregledali izmet 235 mungosa iz ovog perioda i pronašli više patogenih bakterija koje izazivaju, između ostalog, tuberkulozu. Bakterije koje promovišu zdravlje, s druge strane, smanjene su u crevima. Istraživačima je jasno: globalno zagrevanje menja crevnu ravnotežu divljih životinja.
Prema naučnicima iz Ulma, nije konačno razjašnjeno da li se slične veze odnose i na ljude. Prvo će biti ispitane divlje životinje osim merkata.
Merkati brže obolevaju i pre umiru
Dominik Šmid je biolog na Univerzitetu u Ulmu i bio je na licu mesta sa timom da ispituje merkate. Zajedno su otkrili da životinje brže obolevaju i umiru ranije nego pre dvadeset godina.
Kažu da promenjeni sastav crevnih bakterija slabi imuni sistem merkata. To znači da su podložniji bolestima kao što je tuberkuloza i da bi umrli i do deset puta ranije. Ovo je takođe razvoj koji se povećao tokom nekoliko generacija merkata.
Tuberkuloza se širi među surikatima
Neke stvari su posebno opasne za merkate u Kalahari. Na primer, uzročnik tuberkuloze sa izmenjenim bakterijskim sastavom u crevima malih sisara se sve više širi.
Bolest u početku prolazi nezapaženo, a zatim izbija nakon nekoliko godina i dovodi do brzog uginuća životinja. Prema njihovim sopstvenim izjavama, ovakav razvoj događaja zabrinjava istraživače.
Merkati žive u društvenim grupama. Visok mortalitet često znači raspad njihove kolonije. Na primer, ako previše životinja umre od tuberkuloze, preživeli se često pridružuju novim grupama i tamo mogu da unesu bolest.
Naučnici sa Univerziteta u Ulmu istraživali su efekte globalnog zagrevanja na divlje merkate u južnoafričkom Kalahariju. Sada su predstavljeni rezultati studije. Kao rezultat toga, divlje životinje više nisu toliko otporne.
Svojim istraživanjem, naučnici iz Ulma kažu da su uspeli da uspostave vezu između klimatskih promena i zdravlja creva.
Globalno zagrevanje menja crevnu ravnotežu divljih životinja
Za svoje istraživanje, biolozi iz Ulma su ispitali uzorke fekalija surikata koji žive u Kalahariju u Južnoj Africi. Tamo je temperatura porasla za više od dva stepena u poslednjih dvadeset godina, pet puta brže nego bilo gde u svetu.
Naučnici su pregledali izmet 235 mungosa iz ovog perioda i pronašli više patogenih bakterija koje izazivaju, između ostalog, tuberkulozu. Bakterije koje promovišu zdravlje, s druge strane, smanjene su u crevima. Istraživačima je jasno: globalno zagrevanje menja crevnu ravnotežu divljih životinja.
Prema naučnicima iz Ulma, nije konačno razjašnjeno da li se slične veze odnose i na ljude. Prvo će biti ispitane divlje životinje osim merkata.
Merkati brže obolevaju i pre umiru
Dominik Šmid je biolog na Univerzitetu u Ulmu i bio je na licu mesta sa timom da ispituje merkate. Zajedno su otkrili da životinje brže obolevaju i umiru ranije nego pre dvadeset godina.
Kažu da promenjeni sastav crevnih bakterija slabi imuni sistem merkata. To znači da su podložniji bolestima kao što je tuberkuloza i da bi umrli i do deset puta ranije. Ovo je takođe razvoj koji se povećao tokom nekoliko generacija merkata.
Tuberkuloza se širi među surikatima
Neke stvari su posebno opasne za merkate u Kalahari. Na primer, uzročnik tuberkuloze sa izmenjenim bakterijskim sastavom u crevima malih sisara se sve više širi.
Bolest u početku prolazi nezapaženo, a zatim izbija nakon nekoliko godina i dovodi do brzog uginuća životinja. Prema njihovim sopstvenim izjavama, ovakav razvoj događaja zabrinjava istraživače.
Merkati žive u društvenim grupama. Visok mortalitet često znači raspad njihove kolonije. Na primer, ako previše životinja umre od tuberkuloze, preživeli se često pridružuju novim grupama i tamo mogu da unesu bolest.
