"Student syndrome"

[lux æterna]

[/SPOILER]

 

[naterasi]

pa meni je sad tako, evo ja upravo odlazem i kazem evo pocinjem od pet, evo pocinjem od sest, evo samo da popijem kafu.
i dobro si ovo rekao, cak i ne izlazim za vreme roka, nego blejim pored knjige, i govorim samo jos ovo, samo jos ono...

 

[tgdanijela]

[/SPOILER]

Kad čitam o ovim sindromima pitam se kako izgleda organizacija fakulteta na kojima se može javiti ovakav sindrom, ako si student koji završava faks u roku..
Za 6 godina koliko je trajao moj faks ne bih učila samo vrijeme provedeno na moru i dan, dva poslije ispita ..čak sam morala učiti i za novu godinu ... tako da nisam imala privilegiju upotrjebiti ove sindrome ...
Međutim velika je razlika učiti sa 18g ili sa 25g. ... Evo postavljam neku granicu od 23g. nakon koje čovjek nema više takav kapacitet učenja i većina tada počne sa odugovlačenjem i odlaganjem tako da se posljednja godina obično oduži na dve, tri ili više ... Ja sam završila i počela raditi sa 24g i zaista mi je posljednja godina bila psihički najteža za izdržati istim tempom, ali sam morala ...
Ne znam ko ih je svrstao u sindrome ..možda je to u zemljama koje imaju 20% visokoobrazovanih, sa potpuno drugačijim uslovima studiranja tako da im je nemoguće zamisliti da student 'zaostaje' ..
Kod nas da ne postoji ispitni rok niko ne bi ni spremao ispit ... stimulacija za polaganje ispita jeste strah da se neće dati uslov, a kvalitet znanja, vrijeme koje si odvojio za učenje uglavnom zavise od zahtjevnosti i 'autoritativnosti' profesora ..
Mislim da ovi sindromi ne mogu da se primjene na naše fakultete i da imaju smisla samo u sistemima fakulteta u kojima je ispit postavljen kao kraj putovanja kroz znanje neke oblasti sa izvrsnim predavačima, zanimljivim radionicama, odn vježbama te da tada stručnjacima nije jasno zašto studenti ne prate i ne uče uz tako zanimljivo postavljena predavanja i radionice ..
Ja sam studirala prije bolonje i uglavnom si slušao i išao na vježbe iz jednog predmeta, a spremao sasvim drugi ispit tako da ili si bio disciplinovan, ako si želio završiti u roku ili si ispitnim rokovima bio stimulisan da sjedneš i spremiš ispit..

 

[Platin]

Samo manjak samodiscipline, nista vise.
Nije uopste mali i lak posao, ali ako se par navika promeni... veoma se isplati iako je tesko.

Npr. izmisli da je rok kraci nego sto jeste. Ako je ispit npr. 30og (a sad je 10.), nauci sve do 27og. Odmori se malo. Ako ucis knjigu od 300 strana, daj fiksni rok do kada mora da bude naucena. Ako propustis jedan dan odmah sledeci nadoknadi sve, idi ispred roka ako mozes.

A oko studiranja... mi smo prilicno neobrazovani. Imamo tek 6% ljudi sa visim skolama i slicno i jos 6% sa diplomama faksova ili vecim. Samo 12% ima vise od srednje skole - a opet mi imamo bar pola populacije svrsenih srednjoskolaca koji upisu nesto.

I ono sto je najbolja vest - sposobnost da se uci ne opada sa godinama, bar ne kako se veruje. Dok postanemo punoletni nasa sposobnost se razvije i ostaje takva do negde 70. godine.
Ono sto utice na nas rezultat nije vezano sa knjigama, nego sto dok studiramo imamo samo taj jedan problem da resimo. A sa 40 neko moze da ima decu, gundjave roditelje, gundjavu zenu/muza/sefa, kredite... mnogo stvari. Prosto ne ostane energije za ucenje.

 

[_nobody_]

A oko studiranja... mi smo prilicno neobrazovani. Imamo tek 6% ljudi sa visim skolama i slicno i jos 6% sa diplomama faksova ili vecim. Samo 12% ima vise od srednje skole - a opet mi imamo bar pola populacije svrsenih srednjoskolaca koji upisu nesto.

Od tih 12% samo 12% necemu vredi, hocu reci konkurentno je na svetskom trzistu... Toliko o nasim fakultetima i nacinu vaspitanja mladih generacija!

_nobody_

 

[Sibyla]

Od tih 12% samo 12% necemu vredi, hocu reci konkurentno je na svetskom trzistu... Toliko o nasim fakultetima i nacinu vaspitanja mladih generacija!

_nobody_

Nisam sigurna sta je to sto je trenutno konkuretno, kako kod nas tako i u svetu. Imam osecaj da svega ima previse. Recimo kad bi sad ti birao, sta bi studirao i gde bi studirao? Na kom fakultetu i u kojoj zemnji?

 

[Platin]

Od tih 12% samo 12% necemu vredi, hocu reci konkurentno je na svetskom trzistu... Toliko o nasim fakultetima i nacinu vaspitanja mladih generacija!

_nobody_

Naravno, samo prebrojavanje ko ima kakvu diplomu, ako ima.
Postoje i oni sa manje skole, ali su dobro strucni za neki posao, a ima i velikih diploma koje nisu proverljive u praksi.

Statistika nam je otprilike:
6% diploma faksa i vise
6% visa skola
oko 40% srednja skola
oko 30% osnovna skola
nekih 15% bez zavrsene osnovne ili bez skole

 

[_nobody_]

Nisam sigurna sta je to sto je trenutno konkuretno, kako kod nas tako i u svetu. Imam osecaj da svega ima previse. Recimo kad bi sad ti birao, sta bi studirao i gde bi studirao? Na kom fakultetu i u kojoj zemnji?

Davno je to bilo kada sam ja studirao... Izabrao sam poziv koji je bio u povoju, i koji je doziveo svoj zenit 15 godina kasnije...

Danas je moj posao cisto gladijatorstvo, samo sto ja u svemu tome ipak imam gvint22, jer sam poceo da budem intuitivan, tako da ogromne logicke sisteme resavam intuicijom... Slicno dobronamernom cika House-u:
http://www.*************/dr-house-o....com&utm_medium=referral&utm_campaign=linkeri

Direktori me zbog moje intuicije i trpe, inace (odavno bi me zveknuli cizmom u guzicu u jednom pravcu)...

Sta bih ja danas studirao? Psihologiju, mozda, posto sam otkrio da mi to najvise lezi (subjektivan sam, a sta cu)... Gde bih studirao? U Nemackoj, Svajcarskoj, i kao poslednju zemlju bih izabrao USA. Emotivni razlozi... Biram Evropsku odmerenost u odnosu na americku bahatost... Mada, ruku na srce, mnogo bolja radna sredina je u USA... Mnogo vise ima psihopata, i isti su prilicno materijalno sposobniji da izdvoje $100+ USD/h za privatnog psihologa... Jedino sto u svemu tome ima catch33...

_nobody_

 

[_nobody_]

Statistika nam je otprilike:
6% diploma faksa i vise
6% visa skola
oko 40% srednja skola
oko 30% osnovna skola
nekih 15% bez zavrsene osnovne ili bez skole

Bro' platine, ti umes da i preterujes... Bash... Pa u mojoj generaciji na faksu nas je zavrsilo 70%, pa (ipak manjina) je magistrirala (i moja malenkost), neki su i doktorirali... Doduse, tada je BU i necemu vredeo, pola nas, diplomiranih, imali smo neka prakticno primenljiva znanja...

Danas je mnogo drugacije, sto se barem Srbije tice... Fakulteti su devalvirali, znanje je mnogo plice... A i visokoskolski poslovi u Srbiji su se vecinom sveli na manuelni, nekreativni rad...

_nobody_

 

[Sibyla]

Davno je to bilo kada sam ja studirao... Izabrao sam poziv koji je bio u povoju, i koji je doziveo svoj zenit 15 godina kasnije...

Danas je moj posao cisto gladijatorstvo, samo sto ja u svemu tome ipak imam gvint22, jer sam poceo da budem intuitivan, tako da ogromne logicke sisteme resavam intuicijom... Slicno dobronamernom cika House-u:
http://www.*************/dr-house-o....com&utm_medium=referral&utm_campaign=linkeri

Direktori me zbog moje intuicije i trpe, inace (odavno bi me zveknuli cizmom u guzicu u jednom pravcu)...

Sta bih ja danas studirao? Psihologiju, mozda, posto sam otkrio da mi to najvise lezi (subjektivan sam, a sta cu)... Gde bih studirao? U Nemackoj, Svajcarskoj, i kao poslednju zemlju bih izabrao USA. Emotivni razlozi... Biram Evropsku odmerenost u odnosu na americku bahatost... Mada, ruku na srce, mnogo bolja radna sredina je u USA... Mnogo vise ima psihopata, i isti su prilicno materijalno sposobniji da izdvoje $100+ USD/h za privatnog psihologa... Jedino sto u svemu tome ima catch33...

_nobody_

Ja sam zavrsila fakultet koji je u to vreme bio kao deficitaran. Cak sam i od drzave uzimala stipendiju zbog te deficitarnosti. I znas koliko sam radila u struci? 2 godine i nisam sigurna dal cu ikad ponovo. Sad nas ima milion s takvom diplomom. Ponekad mi je zao sto ne radim to sto sam zavrsila, al s druge strane to ima i neku prednost. Svako moje novo zaposlenje znaci ucenje neceg novog.

Nisam sigurna da psihologija donosi bas puno para. Da bi radio to o cemu ti pricas moras prvo puno volonterskog rada da odradis da bi stekao neko ime pa tek onda.... a mozda sam u krivu. Ako ikad zavrsim ovo sto sam zapocela iz hobija, a je usko povezano s psihologijom recicu ti kako sam prosla na trzistu rada.
Moje licno misljenje je da su zanati danas na cenu. Doduse i psihoterapija se moze posmatrati ko zanat.

Ipak od svega najvaznija je sreca i da si na pravom mestu u pravo vreme

 

[_nobody_]

Zasto radim ovaj posao koji radim? Zasto bih da se ponovo rodim izabrao tako razlicitu struku, ali ipak na istim talasnim duzinama?

Zato sto su oba poziva neverovatno kreativna... Zato sto je moj posao pun imaginacije, logike koja MORA da se prati, u jednom trenutku logika ustupa mesto intuiciji... Zato sto resavam virtuelno beskonacni lavirint misaonih glavolomki i enigmi, misterija, mora se imati osecaj za celinu, ali svaki detalj je bitan na raskrsnici logike...

To je ono sto me vodi napred, u mom poslu... Kreativnost i imaginacija!

Nisam sigurna da psihologija donosi bas puno para. Da bi radio to o cemu ti pricas moras prvo puno volonterskog rada da odradis da bi stekao neko ime pa tek onda.... a mozda sam u krivu. Ako ikad zavrsim ovo sto sam zapocela iz hobija, a je usko povezano s psihologijom recicu ti kako sam prosla na trzistu rada.

Pitanje je gde zavrsavas taj faks... Ako ga zavrsavas u Srbiji, okaci to sve macku o rep... Privatnih psihologa u Srbiji ima kao pasa i macaka lutalica na beogradskim ulicama, a svi su oni jako iskusni klinicki psiholozi... Hocu reci, konkurencija je neverovatna! Takodje, ako zavrsavas u inostranstvu, konkurencija je granitna... Internship/residency se podrazumeva, a to je nekih minimum 4 godine + specijalizacija barem 2+ (ponekad i 4)... Sve te godine su jako susne godine, sto se materijalne dobiti tice! Za sve to treba jako mnogo fizicke i mentalne, dodadno emotivne energije, nimalo lako uskladiti sve to sa poslom i privatnim zivotom!

Kazi mi, ako/kada se desi... Ali izgleda da cu se dobrano nacekati (celu deceniju), glede upravo napisane analize!

Ipak od svega najvaznija je sreca i da si na pravom mestu u pravo vreme...

Rece mali perica, i ode da uplati loto, brzi tiket, brza lovka...

_nobody_

 

[Platin]

Bro' platine, ti umes da i preterujes... Bash... Pa u mojoj generaciji na faksu nas je zavrsilo 70%, pa (ipak manjina) je magistrirala (i moja malenkost), neki su i doktorirali... Doduse, tada je BU i necemu vredeo, pola nas, diplomiranih, imali smo neka prakticno primenljiva znanja...

Danas je mnogo drugacije, sto se barem Srbije tice... Fakulteti su devalvirali, znanje je mnogo plice... A i visokoskolski poslovi u Srbiji su se vecinom sveli na manuelni, nekreativni rad...

_nobody_

Ma ne preterujem ja nista... To je zvanicna drzavna statistika koju su saopstili pre izvesnog vremena.
Ne mere ovaj ili onaj grad, ovaj ili onaj faks... to je cela drzava bruto na gomilu.

 

[Tuzni_patak]

Nisam siguran da li je iskljucivo mazohizam uzrok ovog studentskog sindroma, jer moze biti nedostatak poverenja u korisnost aktivnosti...bar ja vidim jednu takvu situaciju...
Ali da je stetno ponasanje i da navodi na dalji razvoj, to verujem..