Ispovest studenta Nikole K. (22), koji je preživeo nesreću na ispitu
Najbolji drug me je spičio kopljem u glavu!
Subota - 23.06.2012
„Sagnuo sam se da dohvatim koplje kada sam osetio jak udarac u glavu. Pomislio sam: ‘zar je moguće da je mene pogodilo koplje‘, onda sam opipao pogođeno mesto, a na rukama mi je ostao trag krvi“, ispričao je juče za „Alo!“ Nikola K. (22), student druge godine beogradskog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, kojeg je neposredno pred polaganje ispita kopljem u glavu slučajno pogodio njegov kolega.
Nikola je povređen 12. juna, na dan polaganja ispita iz atletike na terenima fakulteta u Košutnjaku, a oštrica koplja dugačka nekoliko centimetara pogodila ga je u teme, pa je zadobio prelom lobanje, a povređeno mu je i moždano tkivo. Operisan je, a u sobi na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije ovaj mladić sa Zlatibora dočekao nas je nasmejan, sedeći u krevetu sa zavojem oko glave.
- Pogodio me je moj najbolji drug, ali nije namerno. Vežbali smo pred ispit, a ja sam otišao po žensko koplje, dok se on koncentrisao na bacanje koplja. Možda ga je zaslepilo sunce, pa me nije video. Ne krivim njega niti bilo koga drugog. To je bio nesrećan slučaj, a drug koji me pogodio kopljem me posećuje u bolnici, a s fakulteta svaki dan se raspituju za moje stanje - rekao nam je Nikola K., kojem je u posetu juče došlo desetak njegovih prijatelja, s kojima je veseo čavrljao, pokazujući gde ga je, kako kaže, „spičilo“ koplje.
O nezgodi s kopljem nije hteo puno da priča, ali nam je otkrio da jedva čeka da „prolufta“ glavu na rodnom Zlatiboru, kada u utorak izađe iz bolnice. I dok su ga drugovi u šali začikavali kud je baš pogođen ženskim kopljem, od očevica događaja smo saznali da bi simpatični momak sa DIF-a mnogo gore prošao da ga je pogodilo muško koplje, koje je mnogo teže od ženskog.
- Nikoli se koplje zabolo u glavu dok je bio okrenut leđima, a onda se odbilo. Imao je sreću što nije pogođen u oko ili neko drugo mesto. Kolega koji ga je pogodio bio je očajan, sve vreme je bio uz Nikolu, na kojeg smo pazili da ne izgubi svest. To što se desilo Nikoli moglo se desiti bilo kome jer nije bilo profesora da kontroliše situaciju. Naime, taj dan su se polagala čak tri ispita, iz bacanja koplja, kugle i diska. Iako taj predmet predaje njih četvoro, 50 studenata ispitivala su samo dva profesora, pa nisu mogli da budu na tri mesta. Studenti su vežbali bacanje koplja dok su profesor i koleginica držali druga dva ispita, a ispit je trajao od 9 do 16 časova, temperatura je bila veća od 30 stepeni, nisu ništa jeli, pa je studentima verovatno popustila koncentracija - ispričao je M. M, apsolvent DIF-a, koji upozorava da takvo stanje traje godinama, te da je neophodno da se nešto u tom pogledu konačno promeni.
- Ovako se radi godinama unazad i niko se nije setio da nešto promeni. Prošle godine je nekog kolegu pogodila kugla za bacanje. Treba li da se desi neki smrtni slučaj da bi se ovo promenilo? - pita student M. M.
Ministar zgrožen, inspekcija reagovala!
Ministar prosvete i nauke prof. dr Žarko Obradović zgrožen je bio juče kada je čuo za nesreću na bacalištu Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje.
- Ministar se juče vratio s puta, a njegovi prijatelji odmah su ga obavestili šta se dogodilo i da je fakultet pokušao da zataška ceo slučaj. Odmah je zatražio kompletan izveštaj od prosvetne inspekcije - kaže naš izvor u ministarstvu prosvete.
Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije, potvrdio je za „Alo!“ našu informaciju.
- Inspekcija je zatražila izveštaj od Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje o događaju - bio je jasan Tmušić u izjavi za „Alo!“.
Koplje leti 100 na sat!
Bacanje koplja je jedna od tehnički najkompleksnijih atletskih disciplina, a njen cilj je što dalje bacanje ovog projektila na travnati teren atletskog stadiona. Veličina, oblik, minimalna težina i centar gravitacije koplja određuju se pravilima Međunarodne atletske organizacije, ali je uobičajeno da je muško koplje dugo od 2,6 do 2,7 metara i teško 800 grama, dok je žensko koplje 40 centimetara kraće i 200 grama lakše. Naizgled mala masa ovog projektila nadomešćuje se neverovatnom brzinom koju koplje ostvaruju tokom leta. Prosečna brzina muškog koplja je 32 metra u sekundi (115 km/h), dok prilikom ženskog izbačaja projektil beleži brzinu od 28 metara u sekundi (100 km/h).
Česte nesreće sa „zalutalim“ kopljem
Tokom poslednjih nekoliko godina na atletskim terenima širom sveta je došlo do mnogo incidenata u koje je bilo umešeno zalutalo koplje. Jedan od najpoznatijih je izbačaj velikog finskog šampiona Tera Pitkamakija, čije je koplje završilo na zaletištu i proburazilo nogu jednog skakača u dalj. Samo na američkim univerzitetima, u periodu 1990-2007, osam osoba je pogođeno kopljem. Srećom, niko nije poginuo.
Poslednji veći incident ovog tipa dogodio se pre nešto više od godinu dana, kada je tokom časa fizičkog na atletskom stadionu u britanskom Kentu jedan 14-godišnjak pogođen kopljem koje je vetar oduvao u stranu. Nadležni u toj školi odmah su podneli ostavke na svoje funkcije. A da li će neko na Fakultetu za fizičku kulturu to učiniti, ostaje da se vidi.
PITANJA BEZ ODGOVORA:
1. Gde su se nalazili profesori kada se incident dogodio?
2. Zašto fakultet nije prijavio slučaj ministarstvu prosvete i nauke, što je bila obaveza?
3. Zašto Urgentni centar nije prijavio slučaj policiji, što je redovna procedura?
4. Da li dekan Đorđe Stefanović izbegava odgovornost za nesreću kad nije obavestio policiju i ministarstvo o incidentu?
5. Da li je normalno da se po visokim temperaturama više sati polažu ispiti na otvorenom?
6. Zašto su samo dva profesora, od ukupno četiri, ocenjivala studente? (Predmet atletika drže četiri profesora, od kojih je jedan dekan fakulteta Đorđe Stefanović, koji nije bio na bacalištu. Ispit je trajao od 9 do 16 sati).
7. Da li se dekan Đorđe Stefanović plaši da je nešto skrivio kada dva dana izbegava novinare i pored više poziva iz redakcije?
