Stres koji otac doživljava može ostaviti biološke tragove na njegovoj spermi koji mogu uticati na zdravlje i razvoj buduće dece

[Sensei]

Stres koji otac doživljava, posebno tokom detinjstva, može ostaviti biološke tragove na njegovoj spermi koji mogu uticati na zdravlje i razvoj njegove buduće dece.

Istraživači su otkrili da trauma ne utiče samo na um, već može da oblikuje genetski izraz kroz promene u DNK metilaciji i RNK obrascima, čak i pre nego što dođe do začeća.

Ove promene ne menjaju samu DNK, ali mogu uticati na to kako geni funkcionišu kod deteta, što može uticati na razvoj mozga i imunološku funkciju.

Ukratko, emocionalne rane iz jedne generacije mogu se prebaciti u sledeću bez ijedne izgovorene reči.

 

[Sensei]

I posle se čudiš što ti dete ispalo onakvo!

 

[Sensei]

Nego, kako to da sve probleme što deca imaju ispada da dolaze od očeva?

 

[bird again]

Ovo ti je totalno neproverena tvrdnja i sa 99%-nom sigurnoscu tvrdim netacna.

 

[Sensei]

Ovo ti je totalno neproverena tvrdnja i sa 99%-nom sigurnoscu tvrdim netacna.

Da potražim link za naučnu studiju?

 

[Sensei]

Ovo ti je totalno neproverena tvrdnja i sa 99%-nom sigurnoscu tvrdim netacna.

https://www.nature.com/articles/s41380-024-02872-3

 

[Bobib]

Stres moze biti pozitivan i negativan. Pozitivan stres te motivise, podize, pokrece. Negativan stres te blokira, koci.
Sad zavisi kroz sta cale prolazi.

 

[Џорџи]

I to je zena kriva sto nas nervira i sto menja te istraumirane sto sva sperma menja njen dnk

 

[bird again]

“Nova studija pokazuje da stres oca ostavlja trajne tragove na njegovim spermatozoidima — utičući na razvoj njegovih potomaka.

Ovo novo istraživanje, objavljeno u časopisu Molecular Psychiatry, bavi se poljem epigenetike, koja proučava kako faktori iz okoline mogu promeniti ekspresiju gena, bez promene osnovne DNK sekvence.

Ove epigenetske promene mogu delovati kao molekularni prekidači, uključujući ili isključujući gene i utičući na različite biološke procese. Istraživači su analizirali uzorke sperme od 58 muškaraca, većina u kasnim 30-im do ranim 40-im godinama.

Studija je otkrila da su muškarci koji su izveštavali o visokom nivou stresa u detinjstvu imali različite epigenetske profile u svojoj spermi u poređenju sa onima koji su prijavili niže nivoe stresa. Ove razlike su opstale i nakon uzimanja u obzir drugih faktora, kao što su pušenje i konzumiranje alkohola, što sugeriše da iskustva iz detinjstva mogu ostaviti trajne epigenetske tragove.

Istraživači su takođe pronašli razlike u specifičnoj maloj nekodirajućoj RNK molekuli, koja je prethodno bila povezana sa razvojem mozga kod miševa, kao i varijacije u šablonima metilacije DNK u blizini gena koji su uključeni u rani razvoj mozga. Iako ovi nalazi sugerišu moguću povezanost između stresa iz detinjstva i epigenetskih promena u spermi koje bi mogle uticati na razvoj potomstva, važno je naglasiti da je ovo istraživanje još uvek preliminarno. Još uvek nije potvrđeno da li se ove epigenetske promene prenose na decu ili kakav će biti njihov konačan uticaj. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo u kojoj meri ove epigenetske modifikacije u spermatozoidima mogu uticati na zdravlje i razvoj budućih generacija.”

https://www.nature.com/articles/s41...iV6Tifdu9CoGICYc4A_aem_aHFoEaFxZLlU0btnbI8XHQ

 

[Sensei]

Još uvek nije potvrđeno da li se ove epigenetske promene prenose na decu ili kakav će biti njihov konačan uticaj. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo u kojoj meri ove epigenetske modifikacije u spermatozoidima mogu uticati na zdravlje i razvoj budućih generacija.”

kvarišo!

 

[bird again]

kvarišo!

Jace je od mene