STREPNJA

Ne dopusti tisini da me svlada,
ne dopusti mraku da me muci!
Ne ostavljaj me sada,na pola puta...
ne sada,dok se o ljubavi uci!

Ne trgaj latice purpurnog cveta,
ne gasi tek zapaljen plamen ognjenog zara!
Popuni ovu prazninu u dusi,
oteraj nemir sto boli mi stvara!

Ne ostavljaj me na pola puta,
u nesaznanju i nedorecenoj misli!
Jer bio si hrabar i ostao,tada...
kada smo vetrom sibani,zajedno kisli!

Slutim i strepim,a odgovora nema...
Te slutnje bole, i guse moj krik!
Da li te zovem imenom tudjim,
dok u svima trazim tvoj lik!

Pitam se sada...gde smo to mi?
Koliko me ima pod zastavama tvojim?
Ti plasis se crnih vrana u mojim ocima...
Evo priznajem...i ja ih se bojim

 

[Cicoka]

Prelepa pesma mila moja,verujem da nece ostati gluv ida ce shvatiti da ti znas-jedino ako mu je to nacin da ode bez osecanja krivice-ili da te uzme zauvek-sansu mu ipak daj.

 

[BORKETA]

Баш лепо....надам се срећном крају и следећој песми о потпуној срећи...

 

[Say it right]

Svaka cast...i ja se sada tako osecam...

 

[Romanticus]

predivno i jako tuzno.petica od mene.umes da izrazis citav dijapazon osecanja takvom lakocom da ti se divim.