Sin jutros bio u biblioteci. Mnogo voli naučnu fantastiku, naročito Stivena Kinga.
Ima on toga i u svojoj ličnoj biblioteci koliko hoćeš. Mislim da je pokupovao skoro
sva izdanja koja je ovaj autor napisao iz tog žanra, ali eto nekim čudom u biblioteci
je pronašao neki novi naslov, interesantan i po tome što ga je King pisao pod
pseudonimom Richard Bachmana da bi se odbranio od zlih jezika koji su govorili
da njegove knjige prodaje samo njegovo ime, kao i izdavačke politike da autori ne
mogu objaviti više od jedne knjige godišnje, ali reče mi sin, kako ni to nije upalilo
pa ga prepoznaše nakon pete knjige, koja je uzgred rečeno prodata u izuzetno
velikom tiražu. Kako nisam neki ljubitelj sf žanra, šalim se sa sinom pa kažem mu
da ja sve one Stivenove knjige koje stoje pročitane u komodi u njegovoj sobi
pokupim pa stavim na Pik, a onda za te pare kupimo druge, ali po mogućnosti žanr
koji volimo oboje, a ima i toga.
Šalu na stranu, jako me raduje što sin, u ovo vrijeme kad je knjiga nepravedno
gurnuta u stranu, ne žali dati posljednju marku za nju, a uz sve to, kad mu dopuštaju
obaveze posjećuje i gradsku biblioteku.
Pitajuć se koliko je još živućih pasioniranih ljubitelja mirisa papira izmedju tvrdih
korica pitam sina:
-A je l Boga ti, bude li još koga u biblioteci kad uzimaš knjige?
- Pa bude - kaže mi, - onaj što radi.
A onda mu se na licu pojavi onaj dražesni kez koji uvijek napravi kada se pravi da nije
shvatio pitanje, pa me obavezno nasmije, čak i kada nije smiješno jer odgovor je, nažalost,
blizu istini.
RiadaT.
Ima on toga i u svojoj ličnoj biblioteci koliko hoćeš. Mislim da je pokupovao skoro
sva izdanja koja je ovaj autor napisao iz tog žanra, ali eto nekim čudom u biblioteci
je pronašao neki novi naslov, interesantan i po tome što ga je King pisao pod
pseudonimom Richard Bachmana da bi se odbranio od zlih jezika koji su govorili
da njegove knjige prodaje samo njegovo ime, kao i izdavačke politike da autori ne
mogu objaviti više od jedne knjige godišnje, ali reče mi sin, kako ni to nije upalilo
pa ga prepoznaše nakon pete knjige, koja je uzgred rečeno prodata u izuzetno
velikom tiražu. Kako nisam neki ljubitelj sf žanra, šalim se sa sinom pa kažem mu
da ja sve one Stivenove knjige koje stoje pročitane u komodi u njegovoj sobi
pokupim pa stavim na Pik, a onda za te pare kupimo druge, ali po mogućnosti žanr
koji volimo oboje, a ima i toga.
Šalu na stranu, jako me raduje što sin, u ovo vrijeme kad je knjiga nepravedno
gurnuta u stranu, ne žali dati posljednju marku za nju, a uz sve to, kad mu dopuštaju
obaveze posjećuje i gradsku biblioteku.
Pitajuć se koliko je još živućih pasioniranih ljubitelja mirisa papira izmedju tvrdih
korica pitam sina:
-A je l Boga ti, bude li još koga u biblioteci kad uzimaš knjige?
- Pa bude - kaže mi, - onaj što radi.
A onda mu se na licu pojavi onaj dražesni kez koji uvijek napravi kada se pravi da nije
shvatio pitanje, pa me obavezno nasmije, čak i kada nije smiješno jer odgovor je, nažalost,
blizu istini.
RiadaT.
Poslednja izmena:
