Drugari, pa gde ste vi?! Primetili ste da se nisam javljala i to se odrzava i na ovaj forum, ali nema veze. Proslavljam tri meseca s mojim sadasnjim deckom. Stvarno lepa veza. Naravno, da ne ubijem nekog u pojam, posto je sve savrseno, ima i tu nekih malih nedostataka, ali vecinom je sve ok. Nervira me njegova tvrdoglavost, ali ok. Trebalo bi da se preselim kod njega i da pocnem da zivim sa njim. Nije me jos pozvao direktno, ali indirektno naslucujem da je to u pitanju. Moracemo da pravimo mnogo kompromisa, jer je on malo zadrt po pitanju mnogih stvari, ali mislim da ce malo da olabavi, inace necu da zivim sa njim. U ovoj vezi idem sve polako i stvarno je sve u redu.
Ipak, postoji jedan problem. Kao sto znate, cujem se povremeno sa bivsim deckom iz Izraela. Jednostavno, samo se cujemo. Ja ne zelim da budem neljubazna i da ga otkacim, jer je stvarno sladak. Samo nesto mi nije jasno. Kada sam ja bila sa njim u vezi, njegovi roditelji su se stalno trpali u nasu vezu. Vec sam vam pricala da je bio problem moje religije. Ja sam bila veoma potresena i odustala sam od nase veze, jer sam se smuvala sa jednim drugim deckom, a taj decko mi i nije bio tada toliko zanimljiv. Mi smo samo bili drugovi i slucajno smo zapoceli vezu. Sada, zahvaljujuci internetu, pored toga sto se cujemo, ova nova privatnost na Fejsu mi omogucava da vidim neke njihove slike. Shvatila sam da je njegova sadasnja zena najurila te njegove roditelje. Oni jednostavno ne postoje u njegovom zivotu. Ni rodjendani, ni praznici, nista, bas nista - nma nikog. To mi uopste nije jasno, kako je mogla tako nesto da uradi i kako su oni to prihvatili. Pored toga, shvatila sam koliko sam dobra osoba. Ja njih nikada tako ne bih sutnula. Evo, sada ce Hanuka, niko nista ne spominje. On ne spominje, ja ne pitam, ali mi nije jasno.
Nijedno podrucje zivota ne moze coveka toliko da odvede do patnje osim ljubavi. Zbog cega ljubavna patnja toliko pogadja za razliku od bilo koje druge.
