.
"Životom ne vlada volja i namera...život je pitanje nerava,vlakana i sporogorećih ćelija...u njima se misao krije,a strast doživljava snove.Možda zamišljaš da si bezbedan i sebe smatraš jakim.
Medjutim,neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu,neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja,stih iz zaboravljene pesme na koji si nekada naišao,akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš...
kažem ti,Dorijane,od takvih stvari zavisi naš život...."
Neko ko otkrije da postoji osoba o kojoj je oduvek sanjao,čije je postojanje damarima svojim naslućivao,zna da se sopstvena strast,ta seksualna energija jačine jednog živog vulkana,ispoljava i pre samog seksualnog čina.
Najveće zadovoljstvo se ne krije u seksu,već u procesu pomenute uzavrle strasti koja neverovatnom energijom pokreće celo telo.
Kada se u krvotoku nagomila enormna količina adrenalina,seks dolazi kao završna faza koja ima za cilj da sagori njegovo prisustvo.
Seksualni odnos je jedini siguronosni ventil kroz koji je moguće izbaciti taj strahovit talas libidonozne energije.
Seksualni čin je jedini način na koji se može okončati nekontrolisani,sumanuti ples strasti.
Neko ko se nalazi u stanju stalne zaljubljenosti,uvek je spreman na vodjenje ljubavi...čak i kada je privremeno okupiran "egzistencijalnim" stvarima.
U času kada se sretne "objekat" naše ljubavi (ili naše žudnje,što je identično u značenju),to je samo trenutak posledice prelivanja čaše natočene čežnjom.
Sa "objektom " naše ljubavi odlazimo u neki drugi svet,čini se u čudesnu dimenziju vremena.
U njoj više ne važi ništa od onog što nam je važilo u ravni stvarnosti planete nam Zemlje.
To je svet nepojmljive lepote,svet koji je teško objasniti siromaštvom reči kojim vladamo.
Uvek će postojati veličanstvene stvari pred kojima ćemo ostati nemi...to su stvari neprevodive u reči.
Istorija civilizacije ne pamti da se išta veliko ikada napravilo,a da ga strast nije porodila.
Nije nemoguća misija ni ako danima traje ta "izolacija",dobrovoljni pristanak dvoje ljudi na "osamu" od ostatka sveta.
To "sudbinsko dvoje" svoj strastveni ples,sa seksualnim činom kao njegovom završnicom,mogu da započnu jednoga dana,a da ga završe drugog...ili nekog tek narednog.
Mogu čak da ga i ne završe nikada trajno,već u ciklusima da nastave da žive u njemu.
Sve je to isključivo u moći emocija i imaginacije,koliko toga ima u njima samima....i svakako,motiva i želje da se udje u tamne vilajete "carstva čula".
Zar ima išta privlačnije od istraživanja nepoznatih delova u nama,našeg prikrivenog,nesvesnog,trajno potisnutog usled preživljenog bola ili bojazni od ponovnog suočavanja sa "strašnim"?
Možda je u dimenziji "strasti i seksa" projektovana arhetipska slika naše čežnje za izgubljenim rajem.
Možda instiktivno želimo da se vratimo u njegovo okrilje,odakle smo ni krivi ni dužni,nezasluženo proterani zauvek.
Večito će nam ostati gladna potreba za postojanjem "objekta" naše ljubavi sa kojim ćemo deliti misaona i čulna zadovoljstva,ali i potreba za njegovim povremenim egoističkim posedovanjem.
I večito će nam ostati spoznaja da čežnja za Nekim nikada u potpunosti i ne može da bude zadovoljena....
...
"Životom ne vlada volja i namera...život je pitanje nerava,vlakana i sporogorećih ćelija...u njima se misao krije,a strast doživljava snove.Možda zamišljaš da si bezbedan i sebe smatraš jakim.
Medjutim,neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu,neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja,stih iz zaboravljene pesme na koji si nekada naišao,akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš...
kažem ti,Dorijane,od takvih stvari zavisi naš život...."
Neko ko otkrije da postoji osoba o kojoj je oduvek sanjao,čije je postojanje damarima svojim naslućivao,zna da se sopstvena strast,ta seksualna energija jačine jednog živog vulkana,ispoljava i pre samog seksualnog čina.
Najveće zadovoljstvo se ne krije u seksu,već u procesu pomenute uzavrle strasti koja neverovatnom energijom pokreće celo telo.
Kada se u krvotoku nagomila enormna količina adrenalina,seks dolazi kao završna faza koja ima za cilj da sagori njegovo prisustvo.
Seksualni odnos je jedini siguronosni ventil kroz koji je moguće izbaciti taj strahovit talas libidonozne energije.
Seksualni čin je jedini način na koji se može okončati nekontrolisani,sumanuti ples strasti.
Neko ko se nalazi u stanju stalne zaljubljenosti,uvek je spreman na vodjenje ljubavi...čak i kada je privremeno okupiran "egzistencijalnim" stvarima.
U času kada se sretne "objekat" naše ljubavi (ili naše žudnje,što je identično u značenju),to je samo trenutak posledice prelivanja čaše natočene čežnjom.
Sa "objektom " naše ljubavi odlazimo u neki drugi svet,čini se u čudesnu dimenziju vremena.
U njoj više ne važi ništa od onog što nam je važilo u ravni stvarnosti planete nam Zemlje.
To je svet nepojmljive lepote,svet koji je teško objasniti siromaštvom reči kojim vladamo.
Uvek će postojati veličanstvene stvari pred kojima ćemo ostati nemi...to su stvari neprevodive u reči.
Istorija civilizacije ne pamti da se išta veliko ikada napravilo,a da ga strast nije porodila.
Nije nemoguća misija ni ako danima traje ta "izolacija",dobrovoljni pristanak dvoje ljudi na "osamu" od ostatka sveta.
To "sudbinsko dvoje" svoj strastveni ples,sa seksualnim činom kao njegovom završnicom,mogu da započnu jednoga dana,a da ga završe drugog...ili nekog tek narednog.
Mogu čak da ga i ne završe nikada trajno,već u ciklusima da nastave da žive u njemu.
Sve je to isključivo u moći emocija i imaginacije,koliko toga ima u njima samima....i svakako,motiva i želje da se udje u tamne vilajete "carstva čula".
Zar ima išta privlačnije od istraživanja nepoznatih delova u nama,našeg prikrivenog,nesvesnog,trajno potisnutog usled preživljenog bola ili bojazni od ponovnog suočavanja sa "strašnim"?
Možda je u dimenziji "strasti i seksa" projektovana arhetipska slika naše čežnje za izgubljenim rajem.
Možda instiktivno želimo da se vratimo u njegovo okrilje,odakle smo ni krivi ni dužni,nezasluženo proterani zauvek.
Večito će nam ostati gladna potreba za postojanjem "objekta" naše ljubavi sa kojim ćemo deliti misaona i čulna zadovoljstva,ali i potreba za njegovim povremenim egoističkim posedovanjem.
I večito će nam ostati spoznaja da čežnja za Nekim nikada u potpunosti i ne može da bude zadovoljena....
...
)
)
skica ti je blaga naspram stvarnosti
)
)