Philip Zimbardo je 1971. organizovao jedan društveni eksperiment kako bi dokazao da dobri ljudi postaju zli u zavisnosti od drustvenih i socijalnih uslova. Ubrzo je postao najkontroverzniji psihološki eksperiment.
Odabrana su 24 uravnotežena, inteligentna mlada čoveka, bez zdravstvenih problema, koji se nikada nisu drogirali i koji nikada nisu imali problema sa zakonom.
Podeljeni su u dve grupe, na zatvorenike i čuvare. Naknada je bila po 15 dolara dnevno, ista za sve samo da odigraju po propisu svoje uloge. Mladici koji su glumili policajce morali su da sprovode pravila nad "zatvorenicima" i ako nisu bili dovoljno agilni u tome kaznjavani su oduzimanjem dnevnice.
I eksperiment je poceo. Kao što to biva i u stvarnosti "zatvorenike" je pokupila "lokalna" policija kod kuće. Pretreseni su, potpuno razodeveni, poniženi; prskani protiv vaški, obučeni u zatvorske odece, prisiljeni da ne nose donji veš. Brutalno su buđeni svake noći u 2.30. Smeli su samo hodati hodnicima s povezom na očima i imali su improvizovani toalet u malom, mračnom prostoru. Nisu imali prozore i satove.
"Čuvari" su morali paziti na poštovanje pravila od strane "zatvorenika". Dobili su uniforme, zviždaljke i štapove. Snašli su se vrlo brzo. Imali su odresene ruke da smisle kazne kojima ce "vaspitavati zatvorenike". Izmislili su vrlo sadisticke kazne. Iako su neki "zatvorenici" napustili eksperiment samo nakon dva, tri dana, jer više nisu mogli da podnose fizičke i psihičke pritiske, "čuvari" nisu stali. Ni jedan cuvar nije napustio dobrovoljno eksperiment. Za nekoliko dana postali su pravi sadisti, dok su "zatvorenici" postajali sve depresivniji.
Eksperiment je prekinut nakon samo šest dana, iako je bilo planirano da traje 14.
Eksperiment je bio šokantan test kako moć može dovesti do dehumanizacije i zlostavljanja.
"Daj čoveku moć i tada ćeš videti šta leži u njemu."
Odabrana su 24 uravnotežena, inteligentna mlada čoveka, bez zdravstvenih problema, koji se nikada nisu drogirali i koji nikada nisu imali problema sa zakonom.
Podeljeni su u dve grupe, na zatvorenike i čuvare. Naknada je bila po 15 dolara dnevno, ista za sve samo da odigraju po propisu svoje uloge. Mladici koji su glumili policajce morali su da sprovode pravila nad "zatvorenicima" i ako nisu bili dovoljno agilni u tome kaznjavani su oduzimanjem dnevnice.
I eksperiment je poceo. Kao što to biva i u stvarnosti "zatvorenike" je pokupila "lokalna" policija kod kuće. Pretreseni su, potpuno razodeveni, poniženi; prskani protiv vaški, obučeni u zatvorske odece, prisiljeni da ne nose donji veš. Brutalno su buđeni svake noći u 2.30. Smeli su samo hodati hodnicima s povezom na očima i imali su improvizovani toalet u malom, mračnom prostoru. Nisu imali prozore i satove.
"Čuvari" su morali paziti na poštovanje pravila od strane "zatvorenika". Dobili su uniforme, zviždaljke i štapove. Snašli su se vrlo brzo. Imali su odresene ruke da smisle kazne kojima ce "vaspitavati zatvorenike". Izmislili su vrlo sadisticke kazne. Iako su neki "zatvorenici" napustili eksperiment samo nakon dva, tri dana, jer više nisu mogli da podnose fizičke i psihičke pritiske, "čuvari" nisu stali. Ni jedan cuvar nije napustio dobrovoljno eksperiment. Za nekoliko dana postali su pravi sadisti, dok su "zatvorenici" postajali sve depresivniji.
Eksperiment je prekinut nakon samo šest dana, iako je bilo planirano da traje 14.
Eksperiment je bio šokantan test kako moć može dovesti do dehumanizacije i zlostavljanja.
"Daj čoveku moć i tada ćeš videti šta leži u njemu."
Poslednja izmena:
