Владан
Buduća legenda
- Poruka
- 37.700
Clanak je napisan u poznatom listu Guardijan.
ЂИНЂИЋ - БЕОГРАДСКИ КВИСЛИНГ
„БЕОГРАДСКИ КВИСЛИНГ" (Превод са Енглеског) - (Овом приликом преносимо писање часописа „Гарадиан" о покојном Зорану Ђинђићу који у тексту под насловом БЕОГРАДСКИ КВИСЛИНГ доноси низ детаља који се битно разликују од ставова који се износе у домаћим и страним медијима):
Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду.
Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Почео председник Буш, хвалећи његово „снажно вођство", док га је порпарол канадске владе назвао „весником демократије", а Тони је говорио о енергији коју је Ђинђић посветио „реформисању". У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван Си-еН-еН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично ...
Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У недавној биографији Милошевића, Адам Ле Бор открива како су Сједињене Државе натрпале 70.000.000 долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића с власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних личности које су подржавале Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића, и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су Слоба и његова Социјалистичка партија пали, Сједињене Државе су добиле „реформистичку" владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт департмента Зоран - и он сигурно своје вашингтонске спонзоре није изневерио!
Први приоритет је био увођење програма „економских реформи" - што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у мултинационалним компанијама. Преко 700.000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. - Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном „ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације". Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским уставом и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину земље, њеног вибшег председника и своје политичке ривале, шта је још остало да се прода? Једино сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супротстављању већине грађана, „весник демократије" следио је захтеве „међународне заједнице" и после 74 године постојања Југославија је нестала са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут.
Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. ЗА ВЕЛИКУ ВЕЋИНУ СРБА ЂИНЂИЋ ЋЕ ОСТАТИ ЗАПАМЋЕН КАО КВИСЛИНГ КОЈИ СЕ ОБОГАТИО ПРОДАЈУЋИ ЗЕМЉУ ОНИМА КОЈИ СУ ТАКО НЕМИЛОСРДНО ВОДИЛИ РАТ ПРОТИВ ЊЕ, свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке а незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватно је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сад звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду сам погођен не само нивоом економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10%. - Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбардовањем ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете покушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне козуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује.
ЂИНЂИЋ - БЕОГРАДСКИ КВИСЛИНГ
„БЕОГРАДСКИ КВИСЛИНГ" (Превод са Енглеског) - (Овом приликом преносимо писање часописа „Гарадиан" о покојном Зорану Ђинђићу који у тексту под насловом БЕОГРАДСКИ КВИСЛИНГ доноси низ детаља који се битно разликују од ставова који се износе у домаћим и страним медијима):
Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду.
Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Почео председник Буш, хвалећи његово „снажно вођство", док га је порпарол канадске владе назвао „весником демократије", а Тони је говорио о енергији коју је Ђинђић посветио „реформисању". У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван Си-еН-еН-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично ...
Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија. У недавној биографији Милошевића, Адам Ле Бор открива како су Сједињене Државе натрпале 70.000.000 долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића с власти. Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних личности које су подржавале Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића, и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза. Када су Слоба и његова Социјалистичка партија пали, Сједињене Државе су добиле „реформистичку" владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт департмента Зоран - и он сигурно своје вашингтонске спонзоре није изневерио!
Први приоритет је био увођење програма „економских реформи" - што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у мултинационалним компанијама. Преко 700.000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. - Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном „ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације". Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским уставом и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину земље, њеног вибшег председника и своје политичке ривале, шта је још остало да се прода? Једино сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супротстављању већине грађана, „весник демократије" следио је захтеве „међународне заједнице" и после 74 године постојања Југославија је нестала са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно је био постигнут.
Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. ЗА ВЕЛИКУ ВЕЋИНУ СРБА ЂИНЂИЋ ЋЕ ОСТАТИ ЗАПАМЋЕН КАО КВИСЛИНГ КОЈИ СЕ ОБОГАТИО ПРОДАЈУЋИ ЗЕМЉУ ОНИМА КОЈИ СУ ТАКО НЕМИЛОСРДНО ВОДИЛИ РАТ ПРОТИВ ЊЕ, свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке а незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва. Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватно је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сад звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду сам погођен не само нивоом економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10%. - Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбардовањем ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете покушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне козуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштује.
Ja se danas ubih da nadjem ovo .....jos jednom 
Igra se zove brzi prsti. E, nasmeja me pošteno.
